- Autor: Danijela Stojanović
15/08/2018
[views]
Paraćin- Avgust je mesec, u toku su godišnji odmori i đacima najomiljeniji letnji raspust. U periodu kada je, narodski rečeno „mozak na otavi“ zanimalo nas je kako dane raspusta provode đaci koji se u toku školske godine okite diplomama. U susret razgovoru izašao nam je Đorđe Mošorinac, budući osmak Osnovne Škole „Radoje Domanović“u Praćinu. Zadivio nas je svojom iskrenošću.
Foto: privatna arhiva
D.S. -“ Đorđe, ti važiš za dete koje je neosporan talenat za mnoge predmete. Koji predmet ti ide od ruke a koji moraš malo više da učiš?
Đorđe –“ Svi predmeti mi super idu, pogotovu matematika, hemija i fizika. Moram oko istorije malo da se pomučim jer me više zanimaju prirodne nauke.“
D.S.-“ Išao si na mnoga takmičenja iz različitih predmeta. Koje takmičenje je na tebe ostavilo najveći utisak po težini i po postignutom uspehu?“
Đorđe-“ Definitvno geografija zato što je najopširnija, ima puno pojmova i činjenica za preko 100 država, ali meni nije teška za učenje zato što mnogo dobro pamtim.“
D.S.-“ Kako si prošao na tom takmicenju? I koji je tvoj dosadašnji najveći uspeh što se takmičenja tiče?“
Đorđe-“ Došao sam do republičkog takmičenja i osvoijo 89 poena. To mi je bio najveći uspeh do sada. Takođe sam išao na republičko takmičenje iz biologije i osvoijo 81 poen.“
D.S.-“ S obzirom da si dete koje očigledno voli da uči kako na tebe pred kraj školske godine deluje pomisao da se bliži raspust? Da li raspust koristiš da se odmoriš od svega ili i to vreme koristiš da naučiš još nešto?“
Đorđe -“ Baš naprotiv, ja ne volim da učim. Svo znanje sam steko pamćenjem činjenica, što sa dodatne nastave, što sa redovnih časova. I onda mi raspust dođe kao rasterećenje mozga.“
D.S.-“ Svaka čast na iskrenosti. Opiši mi jedan prosečan dan na raspustu. Šta najvise voliš da radis? Neki hobi,sport, šetnja s drustvom…?“
Đorđe -“ Spavam do 9 i kad ustanem obično idem do pijace i do bake… Posle radim u laboratoriji koju sam sam napravio, pravim razne hemijske oglede. Zatim sam malo na društvenim mrežama. Nakon toga odem do sestre ili se dogovorim sa nekim od drugova da prošetam ili idem na „brzu šetnju“ sa ocem.
Vikendom idem u halu sportova na bazen, treniram rukomet i dnevno dosta prepešačim. Takođe volim da pravim razne stvari vezane za elektroniku. I ne volim da čitam.“
D.S.-“ Da li sebe u budućnosti vidiš kao hemičara ili nekog ko se bavi elektronikom? Ili nešto treće?“
Đorđe-„Želim da radim u laboratotiji i imam ciljeve kojima težim. Hemija me najvise zanima.“
D.S.-„Da li je za tvoju ljubav prema hemiji „kriv“ nastavnik?
Koliko su nastavnici imali uticaja na tvoj zadivljujući uspeh?“
Đorđe -„Procentualno?“
D.S.-„Kako želiš.“
Đorđe -“ Sve je u nastavnicima, realno. Škola na žalost nema tehničke uslove da me sprema za takmičenje iz hemije ili biologije.“
D.S.-„To znači da su, bez obzira na tehničke nedostatke škole, nastavnici veoma sposobni da prenesu znanje učenicima. Znači da ova škola ima veoma sposobne nastavnike.“
Đorđe -„Da.“
D.S.-“ Nadamo se da će vremenom sve škole imati bolje uslove za rad. „
Đorđe-„Iskreno da.“
D.S.-„ Da li smatraš da svako dete ima neki svoj talenat?“
Đorđe-„Naravno. Neko ima talenat za sprot,neko za pevanje, neko za ples,za crtanje, za nauku…“
D.S.-“ Važno je samo da se talenat probudi i neguje.“
Đorđe-“ Da.Talenat zauzima mali procenat uspeha. Rad je najbitniji kao i upornost. Ali bez ljubavi i želje nemaju svrhu ni rad ni talenat. Na primer, ja sam sebi još
kad sam pošao u 1. razred dao za cilj da budem đak generacije.“
D.S.-“ Drago mi je da si u ovim malim godinama veoma dobar sagovornik koji vrlo zrelo razmislja.“
Đorđe-“ I meni je drago da cujem to. Znam i ja ponekad da budem ozbiljan.“- kroz smeh završi Đorđe.
D.S.-“ Puno ti hvala na ovom jako prijatnom razgovoru. Želimo ti ostvarenje tvog sna.“
Za kraj razgovora nam još ostaje da i Đorđu i svim učenicima poželimo puno uspeha u narednoj školskoj godini, i ovako dobre nastavnike.
