PR tekst– VELINGTON ČIZME – ŠARENI IZBOR ZA SIVE KIŠNE DANE
Izvor, foto: O.T.
Proglašenjem pobednika, uručenjem nagrada i revijalnom predstavom, u dvorani Kulturnog centra Topola, završen je u petak, 6. septembra, 11. Festival duodrame u Topoli. Pobedničkoj predstavi nagradu je uručila predsednica opštine Jasna Vuković.
Prema odluci žirija dodeljene su sledeće nagrade:
-Za najbolju duodramu: Predstavi „Demokratija“ – Zijah Sokolović i Dražen Šivak;
-Za najbolju žensku ulogu: Alisi Lacko u predstavi „Duh je naša domovina“;
-Za najbolju mušku ulogu: Branislavu Lečiću u predstavi „Oleana“;
-Za specijalnu nagradu predstavi „Kao da ne bismo“ za autentičan pozorišni izraz;
-Nagradu za najbolju predstavu prema glasovima publike dobila je predstava “Demokratija”.
-Pre uručenja nagrada, publici se obratio selektor Festivala, Irfan Mensur. Na sebi svojstven način Irfan Mensur je izrazio nadu da su prikazane predstave ispunile očekivanja publike. Izneo je i podatak da su za ovogodišnji festival konkurisale čak 42 predstave. Podsetio je da se pre dve godine prijavilo 16 predstava, a prošle 19-20. To “znači da je ovaj festival dobio svoje mesto u pozorišnom životu Srbije i regiona”, rekao je Mensur.
Nakon uručenja priznanja dobitnici su se zahvaljivali žiriju i publici na dodeljenim nagradama. Među njima izdvojićemo izjavu koju je dao Branislav Lečić.
-Posebno mi je zadovoljstvo što sam dobio ovu nagradu. Ona spada u red mojih nagrada koje ću večno da pamtim. Dokle živim. Došla je u pravom trenutku kada mogu da kažem da sam i doživeo neku profesionalnu satisfakciju. Zahvaljujem se svima vama što ste imali hrabrosti da umetnost pobedi ono što je svakako život, a vi znate o čemu govorim. Spremio sam da vam pročitam jedno pismo. Moje pismo koje sam ja napisao. Zašto pismo, zato što je taj žanr već zaboravljen, a ja mislim da pisma se pišu da bi stigla nekome, da bi neko mogao uvek, kad to poželi da ih pročita. Pa i više puta – rekao je Lečić i nastavio: “Za mene je gluma uvek bila radost igre i istraživanja. Danas posle toliko godina profesionalnog rada jednostavno mogu reći da je gluma za mene radost života. Uvek sam joj davao celog sebe i istom merom od nje dobijao ponekad i mnogo više. Moja ćerka Ana koja je krenula istim putem, rekla mi je da se upravo ta radost koju je u meni videla, da je baš ta radost nju privukla toj profesiji. Za renome glumca ona je na početku svoje karijere, a ja pred krajem svog, evo za koju godinu, pola veka rada. Tema kojom se komad “Oleana” bavi okrznuo je i moj lični život, a pošto sam stara škola ovoga posla – moj profesor sa fakulteta Dramskih umetnosti Minja Dedić me učio da glumac mora biti hrabar i obračunati se kroz profesiju i sa sopstvenim životom i sa svim onim što se u njemu dešava, ma koliko bolelo. Upotrebiti vlastiti život, zašto da ne… Iza slučaja koji me zadnjih godina prati ostaše samo ovaj komad. Odustajem od svih, od svih tužbi koje sam vodio do sada, sem prekršaja 9. Božje zapovesti – ne svedoči lažno na bližnjega svoga. I ostavljam savesti svakom da sudi o meni. I stavljam tačku na ovaj slučaj. Više o tome neću govoriti. U završnici svoje karijere radiću samo sa onima iz moje branše gde postoji međusobno poštovanje i poverenje. Takve kolege i koleginice su mi ceo život ispunjavale srce. Kako sam počeo tako ću i završiti. Sačuvaću radost. Ovu nagradu posvećujem mojoj ćerki Ani i njenoj radosti.”
Posle dodele nagrada izvedena je revijalna predstava “Putuj glumče”, Narodnog pozorišta Timočke krajine Centra za kulturu “Zoran Radmilović”.
Uloge su tumačili Marija Stanković i Fuad Tabučić.
PRIJATELJ TEKSTA
