MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

Javni poziv kompanijama da konkurišu za podršku u digitalnoj transformaciji poslovanja!!!

KO ne hvata korak sa svetom, uskoro ga neće stići ni trkom. Savremeni trendovi podrazumevaju digitalnu transformaciju poslovanja. 

Foto Pixabay

Velike kompanije su ovo pravilo davno usvojile, ali situacija u malim i srednjim preduzećima nije toliko ujednačena. Upravo one firme koje još lutaju u oblasti digitalne transformacije mogu da se obrate Centru za digitalnu transformaciju i dobiju konkretnu pomoć u ovom procesu.

Centar za digitalnu transformaciju (CDT), u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ) i Razvojnom agencijom Srbije (RAS), uputila je 2. jula javni poziv kompanijama da konkurišu za podršku u digitalnoj transformaciji poslovanja. Firme se uveliko prijavljuju, a poziv će biti otvoren sve dok postoje obezbeđena sredstva.

– Digitalna transformacija pre svega predstavlja transformaciju poslovnih procesa, odnosno menjanje celokupne poslovne atmosfere u firmi, gde se usvajaju novi poslovni procesi, često se koriste tehnološka rešenja, hardverska ili softverska – objašnjava Predrag Nikolić, direktor Centra za digitalnu transformaciju. – Suština je u tome da se procesi ubrzavaju, postaju efikasniji, transaparentniji za sve nivoe u firmi. Kontrola nad procesima u preduzeću postaje veća, a samim tim i efikasnija.

Postoji niz rešenja koja vode u digitalnu transformacija. Kako ističe Nikolić, ona su različita u odnosu na delatnosti kojima se firme bave. Jedan je pristup kada je reč o poljoprivredi, drugi kod industrije, treći kod usluga.

Gde je najlakše sprovesti digitalnu transformaciju?

– Do sada, prema našim iskustvima, najlakše je to učiniti kod trgovinskih preduzeća, gde je potrebno najmanje resursa – navodi naš sagovornik. – I poljoprivreda ima mnogo različitih pristupa ditigalnoj transformaciji. Danas imamo firme koje iz vazduha dronom snimaju useve i tačno mogu da kažu kako koja biljka napreduje i šta je potrebno uraditi. Mnogo je lakše pratiti prinose kada imate tehnološko rešenje.

Kod proizvođačkih delatnosti je važno šta se proizvodi. Jer, na primer, uveliko se koriste i savremene mašine koje automatizuju proces proizvodnje.

– Važno je shvatiti da uvođenje novih hardverskih i softverskih rešenja ne znači gubitak posla za radnike, već menjanje njihovih navika i njihovu dodatnu edukaciju – ističe Predrag Nikolić. – Imamo primere da se proizvod za čiju je proizvodnju bilo potrebno tri-četiri dana sada napravi za dan-dva. I u tom smislu su vlasnici kompanija prepoznali da ovo nije samo uvođenje nekih rešenja i automatizacija procesa, već edukacija zaposlenih. Ovde nije reč o gubitku posla i novom slobodnom mestu na tržištu rada, već o tome da moramo svi da unarpedimo svoje znanje kako bismo radili svoj posao i bili efikasniji.

Konkretna pomoć

Direktor Centra za digitalnu transformaciju ističe da postoje dve faze pomoći firmama.

– U prvoj fazi stvorili smo mrežu sertifikovanih konsultanata koji sa ISO standardom 17024 mogu bilo gde u svetu da se bave konsaltingom za digitalnu transformaciju – kaže Predrag Nikolić. – To smo uradili uz pomoć Austrijske privredne komore, po njihovom programu, pošto mi u Srbiji nemamo sertifikaciono telo. Došli su njihovi predavači, i u dve etape smo obučili 45 konsultanata. Čak smo u drugoj etapi šest naših konsultanata iz prve grupe obučili da budu treneri. Tako sada imamo i trenere za buduće digitalne konsultante. Ono na čemu ćemo raditi je stvaranje sertifikacionog tela, kako se ne bismo uvek oslanjali na austrijsku pomoć. Sertifikaciono telo biće pri Centru za digitalnu transformaciju.

Digitalni konsultanti šalju se u firme koje se prijave na javni poziv koji je još otvoren. Oni rade na programu koji traje tokom 2019. i 2020. godine, odnosno do utroška sredstava.

– Prva faza je da konsultanti provode dva dana u kompaniji i rade ekspertsku analizu. Ulaze u preduzeće, skeniraju sve njegove procese i utvrđuju prioritete po pitanju digitalne transformacije: da li su to poslovni modeli, poslovni procesi, možda IT zaštita ili marketing, kao što je to najčešće slučaj u trgovini – navodi Predrag Nikolić. – Ta dva dana su za firmu potpuno besplatna, zahvaljujući GIZ-u.

Konsulstanti u firme odlaze unapred pripremljeni. Jer, kompanija prethodno popunjava upitnik, koji je istovremeno prijava za program.

– Ta pitanja, a ima ih 30, sasvim su dovoljna da naprave neku inicijalnu sliku za našeg konsultanta, da vidi gde se nalazi firma kada je reč o digitalnoj transformaciji – objašnjava naš sagovornik.

Iz ove faze prelazi se u sledeću fazu – kreiranje strategije za digitalnu transformaciju, na osnovu prvog dokumenta.

– U sledećoj fazi naš konsultant provodi do šest dana u kompaniji i zajedno sa njom radi na razvoju te strategije – kaže Predrag Nikolić. – To može da podrazumeva i tehnološko rešenje, ali i ne mora. Može da bude reč samo o „prepakivanju“ poslovnih procesa i činjenju da budu efikasniji. Nakon tog dela, konsultant i kompanija izdaju dokument pod nazivom „Razvoj digitalne strategije“, koji u sebi sadrži dalje korake u vezi s primenom konkretnog rešenja.

Ovaj drugi korak je 50 odsto subvencionisan iz sredstava GIZ-a, i ukoliko ima potrebe (ako se dobije „zeleno svetlo“ da se započne implementacija), konsultant pomaže firmi da napravi aplikaciju za RAS, koja svojim programom pomaže implementeaciju onoga što je predloženo u strategiji. Preostalih 50 odsto troškova plaća sama firma.

SMANjIVANjE TRŽIŠTA- NAJMANjI problem kompanija u Srbiji su softver i hardver. Najveći problem je u svesti ljudi. Malo njih shvata da ako ne urade neki vid digitalne transformacije više neće moći da izvoze, na primer. Ako ne iskoristimo prednosti digitalne transformacije, tržište na kome poslujemo bivaće sve manje i manje – upozorava Predrag Nikolić.

PRETHODNE VESTI

KADA BRAT OTPEVA  BRATOVU PESMU-„MAJKO“(Cover) HOPA CUPA BEND>>PLAY