PR tekst–TRK U PLANETU SPORT, JER DO 24. MAJA VAŽI DO 50% POPUSTA NA APSOLUTNO SVE
Izvor, foto: CK Despotovac
Povodom Međunarodnog dana starijih osoba, koji se svake godine obeležava 1. oktobra, Crveni krst Despotovac nastavlja svoju tradicionalnu saradnju sa Udruženjem penzionera opštine Despotovac.
Ovogodišnji susret predsednika Crvenog krsta Despotovac Zorana Maleševića i sekretara Stevana Miškovića sa rukovodstvom i članovima Udruženja penzionera bio je prilika za razgovor, druženje i razmenu iskustava, ali i za podsećanje na ono što je suština našeg zajedničkog rada – čovek, solidarnost i briga o potrebama naših najstarijih sugrađana.
Poseban deo ovogodišnjeg susreta bila je donacija ortopedske hodalice bez točkova za potrebe Udruženja penzionera, kako bi medicinsko pomagalo bilo dostupno onima kojima je potrebno.
Ovo nije prvi put da zajednički odgovaramo na potrebe penzionera.
U prethodnim godinama, kroz saradnju i podršku, obezbedili smo invalidska kolica, štake, aparat za merenje krvnog pritiska i aparat za merenje šećera u krvi, kako bi članovima Udruženja bila dostupna pomoć i osnovna zdravstveno-preventivna podrška.
🤝 Slušamo potrebe. Razgovaramo. Zajedno tražimo rešenja. I nastavljamo da pomažemo.
Posebnu zahvalnost upućujemo Fondaciji Srbija–Francuska Friperie Solidaire, sa kojima Crveni krst Despotovac godinama uspešno sarađuje i koje svojom podrškom pomažu da konkretna pomoć stigne do ljudi kojima je potrebna.
Posebno hvala Žan-Pjeru Merisu (Peri) Pera Voli Srbiju – čoveku koji iskreno voli Srbiju i koji godinama svojim angažovanjem i dobrotom doprinosi povezivanju ljudi i humanitarnom radu.
Saradnja Crvenog krsta i penzionera predstavlja jedan od temelja solidarnosti i humanosti u lokalnoj zajednici.
Starije osobe nisu samo korisnici podrške. Oni su čuvari sećanja, znanja, iskustva i vrednosti koje se prenose sa generacije na generaciju. Njihov doprinos porodici i lokalnoj zajednici predstavlja trajnu vrednost koju treba čuvati i poštovati.
„Reč po reč – zajednička priča“ bila je prilika da razgovaramo, da čujemo njihove potrebe, ali i da se prisetimo zajedničkih aktivnosti i dugogodišnje saradnje.
Jer ponekad je dovoljno da sednemo, razgovaramo i saslušamo jedni druge.
Reč po reč – zajednička priča.
PRIJATELJ TEKSTA
