MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

Težak život podstanara naveo je mladu Piroćanku da svojim ručnim kreacijama ulepšava drugima dane !!!

  • Autor: Željka Prokić

Objava jedne prijateljice privukla je našu pažnju, ručno izradjene šolje i tanjiri, sa prezanimljivim detaljima, vrlo neobičnim i nesvakidašnjim.

Našli smo devojku koja je te predmete svojim rukama napravila. Zove se Miljana Delić Nikolić i živi u Pirotu.

MEDIA PS: Šta te je navelo da počneš da praviš sve ove divne stvari?

Miljana: Nikada neću zaboraviti onaj osecćaj i zbunjenost koju sam osećala u momentima kada sam razmišljala šta dalje. Život podstanara, sa troje dece, a o mene se obrušio sistem-ne isplaćivanje bolovanja od strane poslodavca. Tako poznata situacija u našem gradu. Morala sam da smislim način, da nađem neko rešenje kako da ostanemo.

MEDIA PS:  Suprug i ti ste radili, kako si uspela sve to da uskladiš?

Miljana: Suprug, iako radnik „Tigra“, finansijski ne može da podnese sve. Imamo sina Vuka, sada već 11 godina, koga sam čuvala sama, i malog Đorđa, koji samo što se rodio. U životu sam probala sve, od prodaje garderobe do toga da u jednom momentu otvorim svoju radnju zdrave hrane…Trebalo mi je nešto novo, nešto što može da prođe kod ljudi oko mene. Nisam se plašila nepoznatog, nisam se plašila svih onih predloga za početak delatnosti koje je interenet izbacivao kada ukucamo u pretraživaču Handmade.

MEDIA PS: Kako baš ova vrsta ručnog rada, šta te je to privuklo ovome što danas radiš?

Miljana: U masi štrikanja, slikanja, pažnju su mi privukli escajzi za decu…

Gledala sam one slike, pokušavajući da otkrijem, šta je to, koji je to materijal, plastika nije, bilo bi preskupo …hmm..i onda sam pročitala polimer clay.. Prvi put čujem!!.. Postoji li to kod nas? Saznala sam da je to polimerna glina, da kod nas u Srbiji samo 2 ili 3 žene rade sa tim i upustila se u avanturu.. Jaoo,samo da Vam pokažem svoje prve raadove, meni su oni najdraži.. Sada se smejem kada se setim da smo suprug, moja desna ruka, i ja u neznanju da postoji pasta mašina, glinu razvlačili rukama. Uvijali smo u krpe tople figurice i vezivali ih na šolje da se kasnije mogu zalepiti.. Moji najbliži su me gledali sa nevericom, ja i vajanje, ja koja ne umem Čika Glišu da nacrtam!

MEDIA PS: Kako sada, posle nekoliko godina, gledaš na taj svoj, ludo hrabri potez?

Miljana: Pa eto me, sada, nakon skoro 3 godine rada, i ako i dalje ne znam kako se crta taj Čika Gliša u svetu vajarstva. Posvetila sam se njemu maksimalno, volim ga jer mi je doneo nova poznanstva, jer mi je otvorio neke nove životne puteve, dao šansu da mogu da ostvarim ono što ljudi zamisle, da to dobiju na šolji ili escajgu.

MEDIA PS: Kako se osećaš kada uradiš porudžbinu i vidiš da im se svidja?

Miljana:Njihovo zadovoljstvo, kada u rukama drže ono što vole, onoga koga vole…to je taj osećaj koji vas gura dalje.

MEDIA PS: Ko je Miljana?

Miljana: U toku dana sam majka, nastavnik, vaspitačica, domaćica… a onda kada svi legnu da spavaju, kada se utiša dan, ostajemo alat, glina i ja.

Nije ni malo lako, nije to posao da se samo sedi i odradi…tu je ugovaranje posla, da li može ovako ili može onako, dopisivanja koja mogu da traju i po sat vremena. Nadji slike, daj predlog..odradi pripremu. 
Za svaku šolju se radi drugačija priprema… uglavnom se slika odštampa u veličini koja ti odgovara pa radiš po šemi.
Ponekad umem da 5 puta radim isti motiv…jer mi se ne sviđa..Pa onda pakovanje,pa slanje…

PRATITE NAŠ PORTAL I NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

PRIJATELJ  TEKSTA

PRETHODNE VESTI