MEDIA PS (Pero Srbije)

• Autor: Danijela Stojanović

20/06/2019

Paraćin-Zahvaljujući profesoru fizike Peđi Miloševiću Sunčev trg u Paraćinu obogaćen je horizontalnim analematičkim sunčevim satom koga krasi neverovatna tačnost. 

Foto: Danijela Stojanović

„Na ovu ideju sam došao na nastavničkom veću jer je u okviru nastave predviđena i projektna nastava. Projekat sam započeo sa učenicima četvrtog razreda gimnazije. S obzirom da njima raspust kreće ranije, nastavio sam sa učenicima prvog razreda jer se dosta toga vezanog za izradu sunčevog sata uči u prvoj godini.“ – rekao nam je prof Peđa.D.S. – „Na prvi pogled Sunčev sat ne izgleda komplikovano, ali ga krasi neverovatna preciznost.“Prof Peđa – „Izrada ovog projekta je veoma komplikovana, proračuni su dosta složeni zbog načina na koji se Sunce kreće, ono u svom kretanju pravi osmicu, tzv Analemu. Veoma je važna takođe geografska širina i dužina grada u kome se pravi sat tako da smo u pomoć pozvali geometra. Takav sat je u Šapcu izradio profesor fakulteta, malte ne niko se ne usuđuje da ga pravi. Ima ih još par ali smatram da je ovaj u Paraćinu najprecizniji. Prosto je neverovatno da na ovoj površini, nešto što je udaljeno 150 miliona kilometara, može da pokazuje tačno vreme.“ D.S. – „Na satu postoje dva reda brojeva, u ovom slučaju žuti i plavi. Pa da pojasnimo.“Prof Peđa -„Žute brojeve koristimo kada je u toku letnje računanje vremena, a plave kada je zimsko. Sunce ne zna za naš običaj pomeranja sata.“D.S. -„Vaše mišljenje o letnjem i zimskom računanju vremena.“Prof Peđa -„Mislim da nema poterebe za tim, leti ranije buđenje a zimi kasnije. Ja sam protiv pomeranja vremena, sa prirodom se ne treba igrati.“D.S. -„Kako su učenici reagovali na Vašu ideju da zajedničkim snagama napravite ovaj sat?“Prof Peđa -„Oduševio me je njihov entuzijazam i posvećenost u toku izrade sata.“D.S. -„Verujem da ih je ovaj projekat i te kako privukao fizici. Kako je sve to izgledalo na terenu?“Prof Peđa (kroz osmeh) – „Radove na terenu je otvorila učenica Sanja koja je metlom očistila beton po kome ćemo crtati. Profesor likovnog nam je obezbedio boje koje smo mešali sa podlogom za beton i četkice neophodne za poduhvat. Sat smo prvo iscrtali kredom da bi smo proverili preciznost. Dve učenice su vezale kanap za prste ruke, jedna je držala žižu a druga crtala elipsu. Međutim naš poduhvat je oprao pljusak istog dana, tako da smo sledećeg dana morali skoro sve iz početka. Odredili smo žižu elipse, geometar je odredio geografsku širinu i dužinu grada jer od položaja grada zavisi gde će senka (levo ili desno) pasti u npr 12 sati.  

Prvo merenje smo izvršili 15. juna jer se tog dana pravo sunce i srednje sunce po kome podešavamo časovnike poklapaju. Pošto Sunce u toku godine u npr 12 sati nije uvek na istom mestu u odnosu na posmatrača bilo je neophodno uračunati tu korekciju. 

To je crvena osmica koja je ucrtana u Sunčevom satu. Štap,tj gnonom,koji  pomeramo po toj osmici pokazuje apsolutno tačno vreme.“

Šta o izradi sata i kakav je utisak na njih ostavio rekli su nam učenici prvog razreda gimnazije, koji svoju ekipu već nazivaju, kao i niihovi stariji drugovi, PFŠ (Peđina škola fizike). Učenica Milica Jeremić -„Ovo je večni sat gimnazije Paraćin. Pravili smo ga sa profesorom fizike Predragom. Ovo je jedan od najtačnijih satova, a poseban je po tome što je jedini u svetu koji ima broj 13. Ideja nam je bila vrlo zanimljiva jer smo tokom izrade sata naučili još nešto novo. Monogo je zanimljivije sticanje znanja kroz praksu.“„Bilo je vrlo zanimljivo a i kreativno izrađivati Sunčev sat. Drago mi je što se neko iz Paraćina setio da napravi ovakav sat koji je apsolutno tačan. Kiše su nas malo remetile u radu ali smo uspeli.“ – rekao je za naš portal učenik Dulić Nikola, koji je na pitanje da li bi sada mogao sam da napravi ovakav sat, odgovorio da bi mogao uz profesorovu pomoć.Jedno je sigurno, profesor Peđa je i u ovoj generaciji đaka probudio interesovanje i ljubav prema fizici. Za tačnost sata rekao je – Dođite i uverite se. Ekipa media-ps.rs se uverila u tačnost Sunčevog sata na Sunčevom trgu u Paraćinu.