MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

PROF DR PREDRAGU JAŠOVIĆU NAGRADA HADŽI DRAGAN !!!

  • Autor: Danijela Stojanović

Paraćin- Književnu nagradu „Hadži Dragan“ za 2019.godinu dobio je paraćinski književnik Prof dr Predrag Jašović za ciklus pesama „O jeziku“. 

Ovu nagradu dobio je i profesor Jovan G. Leković iz Rume za knjigu pesama „Sebe“.Nagrada „Hadži Dragan“ je ustanovljena 2009.godine sa ciljem da doprinese očuvanju književnog lika Hadži Dragana Todorovića, člana redakcije književnih novina „Svitak“.

O svojoj pesmi Prof dr Jašović je za naš portal rekao:
„Nagradu je pre svih inicirala pesma Jezik. Ovo je pesma o trajanju čoveka, nastajanju i brisanju naroda. Ovo je zapis nastao kao refleksija jedne istorijske činjenice koja se upravo sada događa pred našim očima, a koje mi, bojim se nismo svesni. 
Ova pesma treba da nas podseti, ako ne i osvesti, ukoliko je to uopšte moguće jednom pesmom, da jezik nije sredstvo razdora, već sredstvo ujedinjavanja, sporazumevanja i razumevanja. To smo čini mi se zaboravili. 
Zato je ova pesma pobuna protiv zaborava o smislu jezika što nam je darovan, ali je istovremeno i molba ljudima da se ostave svojatanja, onoga što je svakako njihovo i da se prihvate razumevanja jezika i drugih u jeziku.“
JEZIK
 
Ja ne znam da li vi hoćete da mi date ovaj jezik kojim govorim
Ja ne znam čiji je ovaj jezik ni koji je 
Ne znam ni kako ga nazivate
Samo dobro znam da na tom jeziku lelečem kao i svi moji preci
Ako mi lelek prepoznate, možda smo i rođaci
Ako i mislite da jedni drugima u rodu ništa nikad nismo ni bili
Opet rod jesmo, ako ne po krstu i raskrstu, a ono
po kriku u svetlosti i po zrnu prašine,
to jesmo.
 
Ja ne znam koji je ovaj jezik
Ne znam ni kako se zove
Ali znam da su moja majka Vukica
kao i njena majka Marta,
a Martina Stana,
kao i njena majka Krunoslava
i Krunoslavina majka Vukosava,
a njena beše Savka
i bilo ih je još
zauzete čuvanjem jezika, majke ih ne upamtiše
Jezik su čuvale pevajući
Te ga i ja pamtim samo kao maternji i kao pesmu
 
Veliki je jezik u kom su pobijeni barjaci pet naroda, što jedan narod beše.
Psujmo po njemu, tucimo ga, pljujmo, gadimo ga
pa ga umivajmo, jer narod je lako izmisliti
ali drugi jezik nemamo
U jeziku je domovina
Očevina i dedovina
Kako god da je zovemo
Suzama istog jezika
Grobove naših čeda umivamo
Istom krvlju nerođene
Zadajmo
O braćo.
Viknite uglas:
rađanje, život, smrt, vera i bog
Pa kad reč, glas čujete,
a vi postupite po reči,
a poštujte po veri,
Svaku majku, oca, brata i sestru
Kao svoje, jer vaši jesu.

PRETHODNE VESTI

MOJITO BAND –NE ZNA ONA!!!