- Autor: M.Milošević.
30/01/2020
[views]
Despotovac-Povodom 8. Marta, međunarodnog praznika koji obeležavamo kao dan žena, vođeni idejom rehabilitacije jugoslovenskih običaja, gde radnici zajedničkim snagama organizuju lepa dešavanja zarad druženja i zbližavanja kolektiva, žene zaposlene u Domu zdravlja Despotovac došle su na ideju organizacije jednodnevnog izleta, na destinaciji Despotovac – Solun.
Tu ideju je rukovodstvo Doma zdravlja na čelu sa direktorom Dejanom Miloševićem, podržalo pa se organizacija podiga na veći nivo. Iako je prvobitno bilo prijavljeno putnika za nešto manje mesta koliko poseduje jedan autobus, uz obaveštenje drugih ustanova, došlo je do prijavljivanja i radnika iz ostalih kolektiva. Na kraju ukupan broj zainteresovanih bio je dovoljan da se bukvalno sva mesta popune u dvospratnom autobusu kompanije Globus, koja uspešno posluje, kao despotovačka kompanija sa glavnim predstavništvom u Despotovcu već dugi niz godina. Zanimljiv podatak je da je upravo kompaniji Globus poveren transport fudbalera Arsenala u Beogradu, u periodu gostovanja FK Arsenal, tokom utakmice Crvena Zvezda – Arsenal u okviru kvalifikacija za Ligu Evrope 2017/18.
I pošlo se putem Soluna, u večernjim satima sa standardnog mesta polazaka svih organizovanih grupa iz opštine Despotovac, parkinga Kulturnog centra ,,Sveti Stefan despot srpski“ u Despotovcu.
Putovanje je proteklo brzo, bez većih napora. U Solunu prva destinacija je bilo srpsko spomen groblje junacima Prvog svetskog rata ,,Zejtnilik“. Svi koji kroče u taj kompleks, u njima se budi jedan poseban osećaj strahopoštovanja svakim korakom koji se napravu tamo. Na stepenicama male ali i beskrajno značajne crkve koja zauzima centralno mesto kompleksa, dobro poznato lice i veliko iznenađenje. Iako su neki mediji, željni ,,klika“ i pogleda, pisali kako više nikada nećemo videti našeg milog i skromnog čuvara Zejtinlika, Đorđa Mihailovića, on je lično dočekao ovu grupu putnikia namernika. Njegov govor se pažljivo slušao od reči do reči, a u njemu je on pričao o našim palim junacima, one priče koje je njemu prepričavao njegov otac, čuvar Zejtinlika pre njega, i njegov deda borac u Prvom svetskom ratu i prvi čuvar spomen kompleksa Zejtinlik. Đorđe je sve iznenadio svojom pojavom, trudom da ispoštuje i dočeka, ali i svojim oštim umom koji u devetoj deceniji ne izostavlja da kaže ono što su baš svi voleli da čuju tog dana, o vremenu najvećih golgota srpskog naroda i kako se taj maleni preostali narod upravo na grčkom tlu ponovo podigao još jači, pa se tokom proboja solunskog fronta od drage nam braće Bugara, koji su na liniji borbe očekivali francuske komande juriša, prilikom spoznaje da ustvari Srbi jurišaju na njih, moglo čuti ,,Bežite, mrtvi dolaze“. I baš kao naša vojska tada Đorđe još uvek ponosno stoji i budi u posetiocima tu snagu nacionalnog identiteta i sećanja na prošle slavne dane.
foto Miloš Milošević
Otvorivši crkvena vrata, otvorio je jedan poseban deo istorije u koji su svi prisutni mogli da se uvere. A u njoj se nalaze imena naših palih boraca tokom svoje nevoljne grčke ekspedicije. Pa se tako mogu videti i mesta odakle su pomenuti borci. Na pomenu nekih sela iz opštine Despotovac, Đorđe je dodao, da ima ratnika iz Despotovca, Svilajnca, Ćuprije, Jagodine, Petrovca, kao da zna svaki kilometar Srbije ili je svakog borca tokom svih ovih godina provedenih na zejtinliku posebno izučavao. Još jedno u nizu iznenađenja. Molbe za fografisanja Đorđe je prihvatao, čak je i obilazak obogatio zvucima ,,Marš na Drinu“ i ,,Tamo daleko“ sa starog kasetofona koji se nalazio unutra. Nekoliko muškaraca iz grupe je nastavilo razgovor sa Mihailovićem, veći broj stepenika Đorđe je malo sporije savladao ali je grupu svakako sledio bez ikakve pomoći, i da mu je ponudjena ista, možda bi, kakav je junak Đorđe, i on svima pomogao ako bi se umorili, Na izlazu, kao da je želeo da još malo zadrži društvo ponudio je ove turiste domaćom rakijom, po starom srpskom običaju. Nazdravili su njemu u zdravlje. Poručio nam je, mlađima pogotovu, da sledeći put dođu u većem broju, misleći na potomke, kako je dodao nakon toga. A oni su od njega zatražili da ih ponovo sačeka kada sledeći put dođu, u većem broju.
Nakon Zejtinlika obišli su i crkvu svetog Dimitrija, zaštitnika grada Soluna, koga možemo videti na ikonama sa kopljem. To koplje ne označava ono koplje kojim je sveti Georgije ubio Aždaju, već koplje kojim je sv. Dimitrije proboden od strane Rimljana. Svi su imali mogućnost da celivaju kovčeg sa moštima svetog Dimitrija, možda i jedine koje su u celosti na jednom mestu. Crkva je zaista velika, lepa i tiha. Prava svetinja pravoslavlja. Ispod crkve nalaze se ćelije kojima svako ima pristup, jedini uslov je da se ništa ne fotografiše i da se ne govori. Što je i razumljivo za jednu svetinju velikog grada poput Soluna.
Po obilasku crkve, bilo je dovoljno slobodnog vremena za planirane kupovine pa je to vreme trajalo sve do večernjih sati kada su se zaputili nazad kućI.
Vodič Zoran Jagodinac se veoma potrudio da informacije ne nedostaju.
Stigli su rano ujutru, iako umorni od puta, veoma zadovoljni putovanjem i divnim danom koji smo proveli u Solunu. Možda je bilo malo više kesa nazad ali članovi porodice i prijatelji koji su dočekali putnike su se potrudili da pomognu u svakom pogledu.
