Zaboravljeni BIOSKOP-Filmske tajne!!!

media-ps.rs

Zaboravljeni BIOSKOP-Filmske tajne!!!

21/09/2017

  Udobno zavaljeni u svoju fotelju sa daljinskom komandom u ruci možete u jednoj kišnoj večeri da odgledate nekoliko filmova na svom smart televizoru. U čestim pauzama dok su nametljive reklame obično skoknete do frižidera da uzmete hladno piće, ponekad do mikrotalasne rerne da iskokate kokice… taman da se opet vratite u svoju fotelju.

Filmovi se ređaju jedan za drugim, preskačete kanale, tražite film koji niste do sada gledali bar tri puta. Možda će da se pojavi neka filmska premijera, uzalud se nadate.

I tako skoro svako veče.

  Već ste zaboravili kako izgleda onaj pano na zgradi bioskopa u kome je na velikom plakatu najavljivan novi film koji će se prikazivati za koji dan. Uzbuđenje zbog nove filmske premijere u bioskopu odmah ste prenosili svom društvu, trudeći se da budete prvi glasnik.

  Sredom i subotom niste išli u bioskop, jer su tada filmske projekcije bile rezervisane za vojnike iz kasarne. Preskakali ste tih dana i odlazak u poslastičarnice i u kafane.

  Ponedeljak i četvrtak su bili prvi dani kada se prikazivao novi film. Dve su predstave bile, od pet i od sedam sati, leti od pola osam.

  Ujutru od deset sati bi direktor bioskopa prodavao karte u pretprodaji, a posle podne od četiri sata tetka Bosa bi se jedva uvukla u svoju blagajnu da nastavi prodaju za obične smrtnike. Doduše, dvadesetak sedišta je bilo uvek rezervisano za stalne posetioce.

  Stara Ruskinja je imala sedište broj jedan u trećem redu s leve strane. Bila je niža rastom, pa su joj noge visile, jer su sedišta u prvih šest redova bila uzdignuta u odnosu na ona napred.

  Devetnaesti red, ispod samog velikog platna, bio je rezervisan za klince koji su u kaubojskim filmovima sakupljali čaure Džon Vejna.

  Krajnja sedišta u trećem i četvrtom redu su bila namenjena za ljubavne parove. Pošto je početak sale bio ovalnog oblika, ova sedišta su imala takav položaj da niko nije mogao da sedi pozadi njih. Dovoljno sigurno da u polumraku muške ruke mogu da se spuste na nežna ženska kolena, a Boga mi, i da padne po neki strastveni poljubac.

  Takva ljubavna sedišta su postojala i na balkonu.

  Svaka filmska predstava je počinjala čuvenim žurnalima. Najpre je bila vest gde je i šta radi drug Tito, a zatim ostale vesti, da bi na kraju bili prikazani golovi sa fudbalskih utakmica u Beogradu, Zagrebu i Splitu ili Sarajevu.

  U tih pet minuta dok traje žurnal niko nije mogao da uđe u salu, jer je dugački Mile, koji je prethodno cepao karte na ulazu u hol, sada stajao ispred vrata bioskopske sale. Tek kada se završi žurnal zakasneli posetioci su mogli da uđu u polumarčnu salu. I onda su, da bi došli do svojih sedišta, podizali sve one koji su blagovremeno došli.

  Najgori su bili zakasneli posetioci koji su imali sedišta na balkonu levo i to ispred mlaza filmske svetlosti koji se iz kino aparature pružao ka velikom platnu na suprotnoj strani sale. Tada bi se iz partera čulo horsko zviždanje i gromoglasni uzvici SEDI DOLE, VOLE!

  Balkon je bio priča za sebe. Iz hola su vodile uzane stepenice ka balkonu, pa su se oni deblji peli na kant. Do same ivice balkona su bile lože. Centralna loža je imala dve stolice, a one krajnje su imale po pet stolica. Bile su to obične drvene stolice, za razliku od ostalih sedišta.

  Ponekad bi iz lože na balkonu u parter pala dečija kapa ili šal. Slučajno. Niko nije sa balkona pljuvao izgrickane semenke na one dole. A kad se završi film, na patosu su bile gomile od semenki. Doduše, dugački Mile bi u nekoj tihoj filmskoj sceni čuo grickanje, pa bi se stuštio do gledaoca i pretio mu da će da ga istera iz bioskopa. Zbog toga su svi naglo prekidali da grickaju semenke kada bi nastupala neka napeta situacije u kojoj bi glavni glumac zastao, i to ne zbog filma, nego zbog dugačkog Mileta.

Neki filmovi nisu trajali uobičajenih 90 minuta, već su bili malo duži. Gledaoci predstave od sedam sati su tada nervozno cupkali u predvorju čekajući da ovi od pet sati napuste salu. A taj izlazak iz sale je bio onda komplikovan, jer su izlazna vrata bila uzana i nalazila su se ispod samog filmskog platna, pa onda još nekoliko strmih stepenika do trotoara. Onima na balkonu je bilo još teže, jer su ih spoljne stepenice vodile iza bioskopske zgrade u dvorište.

Kada su se prikazivali ti dugački filmovi, onda bi dugački Mile ulazio u salu i krećući se prolazom pored zida prskao sprejom nekakvu kolonjsku vodu koja je predstavljala osveživač vazduha. Svi su gunđali i pokrivali glavu rukama.


[crellyslider alias=“suncica“]

  Na kraju filma, kad se pojave slova sa imenima raznih filmskih radnika, gledaoci bi i dalje sedeli na svojim sedištima i u polumraku su razmišljali o viđenom filmu. To vreme dok se ne pojavi čuveno „THE END“ i ne upali svetlo bilo je vreme za sabiranje utisaka. Po neko bi sebe identifikovao sa glavnim likom, poneko sa glavnim glumcem, a mnogi sa režiserom filma. Dešavalo se da oni gledaoci od pet sati odmah kupe kartu i za predstavu od sedam sati, da utvrde gradivo, reklo bi se.

  Momci i devojke su se nekada upoznavali ispred bioskopa. Parovi su zakazivali sastanke pred početak filma, a posle filma su išli na baklave u poslastičarnice pored bioskopa.

  Dešavalo se da momci koji dođu u bioskop biciklom, nakon predstave odu pešice s društvom. Njihov bicikl bi ih čekao do sutradan, niko ga ne bi ukrao. Bilo je to neko drugo vreme.

  Danas dok sedite udobno zavaljeni u svoju fotelju i gledate petnaestominutne TV reklame koje puštaju na dva minuta pred kraj filma, vi i zaboravite šta ste to beše počeli da gledate. A onda, kad se posle reklama pojavi završna scena, televizija prekine emitovanje filma i vi ne možete da vidite čuvena slova na kraju i ono „THE END“. Pa kao i da niste gledali film. Budete uskraćeni za sve one filmske tajne koje pruža pravi bioskop.

  Ostaje pitanje bez odgovora da li će ikada u gradu da se obnovi bioskop? Možda umesto bioskopa u „Zanatskom domu“ proradi onaj bioskop u Domu JNA, budućem Domu kulture?

  Ako bude sreće, pa da opet uživamo u filmskim tajnama.

https://youtu.be/JmangSSXw-w

[crellyslider alias=“bannerfront300x600″]

VESTI GRADA ĆUPRIJA