MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

Marko -Polo- moreplovac iz Ćuprije !!!

  • Autor: Ž. Prokić

Marko Vuksanović je mladić, skroman, obrazovan, naočit, visok, iz Ćuprije, jedan od mnogo njih koji su poželeli da odu negde van granica naše zemlje u potrazi za boljom budućnošću. 

Ali, ono što Marka izdvaja od mase njegovih vršnjaka je to što je on u želji da ostvari svoj san spojio i lepo i korisno, lepo, jer mu se pružila prilika da proputuje veliki deo sveta, a da pritom radi baš ono što voli, a to je informatika….Pa šta ćete bolje od toga!!!

Slike  koje je delio sa svojim prijateljima na fejsbuku privukle su našu pažnju i poželeli smo da porazgovaramo sa njim, da nam kaže nešto više o tome…

Prvo što nas je zanimalo, bilo je kako je dospeo na kruzer, na šta je on odgovorio da se javio na oglas jedne agencije koja je tražila oficire, ne verujući pritom da će od toliko mladića odabrati baš njega. Medjutim, on je posedovao sve što se u oglasu tražilo, pre svega znanje i stručnost u svom poslu, a njima je na tom brodu trebao sposoban informatičar, što je i profesija koju je Marko studirao.

On je onda izvadio američku vizu i parire i ukrcao se na svoj prvi kruzer….I odatle je sve počelo….

Pričao je da je proputovao ceo svet, na prvom putovanju pošli su od Sidneja, preko Australije, Azije, Sueckog kanala i Afrike, do Mediterana, Baltika, do Njujorka, Južne Amerike, Havaja pa opet do Sidneja.

Marko je do sada obišao 53 zemlje, video je različite narode i njihove kulture. Na samom početku, kada je stupio na brod, upoznao je i sam ljude različitih nacionalnosti i čuo dosta jezika, trebalo je vremena da se sa svima upozna, da ga prvo prihvate ljudi iz naše zemlje, iz Beograda, Novog sada, pa da ga prihvate i ljudi iz zemalja koje su u našem okruženju, odnosno, sa Balkana. Kaže da se prvo pribojavao kakva če biti reakcija, medjutim, kaže Marko, svi su ga oni prihvatili kao prijatelja koga znaju mnogo godina, na kruzeru nije bitno iz kog dela bivše Jugoslavije dolaziš, svi govore sličnim jezikom, razumeju se medjusobno, ali je prošlo neko vreme od kad se upozna sa nekim Jugovićem, do momenta kada kreću šale i vicevi.  Malo je više vremena potrebno da vas prihvate ljudi sa drugih podneblja i drugih kultura, priča Marko.

Sa tog razgovora prešli smo na nešto lepše teme, pričao nam je šta mu se najviše svidelo.

Najveći utisak na njega je ostavila Sahara i beskrajni kilometri peska koji se gubi u daljini, zatim Jereusalim, i Izgubljeni grad Petra,  bukvalno kao neko svetsko čudo, zatim Sijetl u Americi, jer je, s obzirom na svoj posao koji je obavljao na brodu, bio u mogućnosti da obidje ova mesta koja su ga oduševila.

Ljudi su, kada prodje vreme, i kada se kroz upoznavanje otklone predrasude o ljudima sa Balkana, vrlo ljubopitljivi i pomažu se medjusobno, čak je dolazilo i do sklapanja brakova na brodu medju našima i Englezima, Holandjanima…Marko kaže da nažalost do sada nije imao priliku da prisustvuje nekom venčanju, pa smo mu mi rekli da mu eto želimo da i on upozna na nekom brodu svoju srodnu dušu i da bude u ulozi mladoženje. On je na to  odgovorio da je video na ovim putovanjima mnogo lepih žena, da su mu najlepše bile Australijanke, žene iz Perua, Skandinavije, i da su možda one najlepše žene na svetu te smo zaključili da nije zalud stara izreka da muškarci više vole plavuše, na šta je Marko dodao da ipak nema lepših žena od Srpkinja, pa smo se i tu složili.

Bilo je dosta turista, uglavnom bračnih parova, nekada i grupa bogataša koji su zakupljivali brod da bi plovili do nekih mesta. Bilo je dosta neobičnih situacija na svim tim putovanjima, ali je Marku od svega ostalo sećanje na odlično druženje sa kolegama, kaže, kad se skupe svi, odmah kreće šala, smeh, niko se ne ljuti da li je bio vic za Muju, Sosu ili Piroćanca, Hercegovca, jer se posle svi zajedno smeju. I usput nam je ispričao svoj susret sa domorocima na Papua Novoj Gvineji, svi su počeli da mu mašu nekim lišćem, u smislu, da je beo čovek, da je dobrodošao, uopšte svi pomorci su dočekani sa ushićenjem. 

Kada bi se pristalo u neku luku, mogao je da ode u obilazak, jer je kompanija za koju su svi radili veoma vodila računa da posada bude dobro, odmorna, zadovoljna, da te zadrže na brodu ako si stekao njihovo poverenje.

Foto : FB Marko Vuksanović

Krenuo je sa samo 160 dolara u džepu, sam na aerodromu, kada je onako uplašen i izgubljen stigao u Sijetl, posle detaljnog pretresanja, napornog putovanja i presedanja, višesatnog sedenja na aerodromu, konačno sam, u hotelu, pitao se šta mu je ovo sve treba, ali, kaže, sada je oduševljen svim što je video najpre u Americi. Zatim je pričao o tome kakav je utisak ostavio grad u Americi, San Francisko, i trenutak kada je video Golden Gejt, svi su sa mosta mahali ovima na brodu, policija je jurila neku jahticu, kao u filmu…Takodje, kaže da je oduševljen Kipom Slobode i da sebe u budućnosti vidi, kako posle, kada prestane da radi na brodu, živi baš u Americi, možda u nekom od ovih gradova.

Iako se je za rad na brodu prijavio isključivo zbog želje da sebi i svojoj porodici poboljša finansijsku situaciju, jer je u Ćupriji radio po firmama, koje nemaju veza sa njegovom strukom, i u slobodno vreme radi na webu kao lajf kouč, i ima svoj sajt pod nazivom www.kakouspeti.com i pomaže ljudima svojim savetima, ovaj vedri moreplovac kaže nam na kraju da nije mogao ni da sanja da će videti toliko nepoznatih zemalja, različite kulture, upozna ljude  drugih veroispovesti osim pravoslavne, oduševljen je nekim drugim jelima, začinima, ukusima, ali da ipak želi da oženi samo Srpkinju, jer su naše žene najlepše.

S obzirom da Marko radi na brodu od sredine 2018. godine, bili smo sigurni da če njegova karijera na brodu biti duga…

Marko je trebalo da u Ćupriji ostane do januara, ali, on će već od nedelje krenuti na novu plovidbu, negde ka nekoj novoj luci, da upozna neki drugi svet i narode, i mi mu želimo mirno more i srečan put.

PRETHODNE VESTI

HOPA CUPA BEND-NOVI SINGL-DAJTE MI VREMENA!!!