MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

MALI Djokica !!!

Korzo je imao svaki grad, i onaj veliki i onaj mali. Uveče bi se mlado i staro šetalo kroz centar mesta uz obavezno očijukanje. Momci su imali običaj da stanu uz ivicu trotoara ostavljajući što uzaniji prostor za devojke i parove, pa se stvarala gužva.

U Ćupriji je korzo bio od poslastičarnice „Pelivan“, pa do prolaza za Medicinsku školu. Pojedini parovi su tražili i malo samoće šetajući od Mikićevog do Moravskog mosta.

Davne 1976. godine doneta je opštinska odluka da se glavna ulica u Ćupriji zatvori za saobraćaj preko leta i to uveče od 19 sati do 22. Tada sam bio student na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, na katedri za planiranje, regulisanje i bezbednost saobraćaja. Bilo je nekako normalno da se ja uključim u akciju sprovođenja opštinske odluke. Boban je bio zadužen za tehničko regulisanje saobraćaj u opštinskom organu uprave i onda smo nas dvojica isplanirali koje saobraćajne znakove ćemo da postavimo na prilazu glavnoj ulici. Niko nam se nije mešao u posao i mi smo ga uspešno obavili na radost ćuprijskih šetača.

Imala je Ćuprija dobar urbanistički plan u vreme dok je Tito još bio živ. Postojala je u jednom izlogu maketa grada, sa svim ulicama i zgradama, pa su građani mogli da se upoznaju sa planom i da daju svoje mišljenje i sugestije. Najveća dilema je bila gde da se napravi novi most preko Velike Morave – uzvodno od postojećeg mosta i ušća Ravanice ili nizvodno bliže današnjem autoputu. Obe varijante su podrazumevale izgradnju prilaznih puteva, odnosno izgradnju zapadne ili istočne obilaznice. To je značilo da je neophodno da se u gradskom jezgru rezerviše slobodan prostor za buduće saobraćajnice.

Vremenom su se smenjivale opštinske vlasti u Ćupriji i realizacija prethodnih planova se prekidala sve sa mišljenjem da je nova vlast pametnija od prethodne. Grad se povećavao, pristizali su Resavci i Vranjanci, jer su se u Ćupriji otvarala nova radna mesta. Svakog jutra je 12.000 radnika išlo na posao. Stanovnici su počeli da zidaju kuće i formiraju ulice onako kako su to sami zamišljali, jer opštinska vlast nije bila sposobna da obezbedi infrastrukturno opremljene nove placeve za individualnu stambenu izgradnju. Tako su napravljena prva „divlja“ naselja oko Ćuprije, na putevima prema Paraćinu i prema Supskoj i Despotovcu. Doduše, i u samom gradu prestalo je proširenje vodovodne i kanalizacione mreže, jer je novac građana počeo da odlazi u nepoznatom pravcu. Tako su stvoreni problemi za novoizgrađene ulice oko Škole za muzičke talente i od reke Ravanice prema autoputu.

Istovremeno je uništena mogućnost da Ćuprija dobije istočnu obilaznicu, modernu saobraćajnicu koja bi bila paralelna sa autoputem i koja bi povezivala državne puteve iz Ćuprije ka Supskoj i dalje ka Glogovcu i Svilajncu, zatim prema Despotovcu, Senju, Batincu, Bošnjanu i prema Paraćinu. Na taj način je eliminisana i dilema gde treba graditi novi most preko Velike Morave.

Građani Ćuprije su za dve decenije samodoprinosom izgradili vodovod, kanalizaciju i skoro sve gradske ulice, naravno i novu osnovnu školu i halu sportova i dom zdravlja. Stanovnici susednih gradova su mogli samo da zavide ćupričanima koji su bili najnapredniji.

foto Dušan Stamenković

Gradski oci su preusmeravali novac iz samodoprinosa i mimo volje građana. Najlakše je bilo da se kolovoz u nekoj ulici smanji sa projektovanih sedam metara širine na pet metara ili sa 12 metara na 10 metara. Naizgled takvo sužavanje kolovoza nije bilo štetno. Tako su rekonstruisane ulice od Mikićevog mosta do Slavije (ulica Kneza Miloša), od moravskog mosta do bolnice (ulica Živke Damnjanović), zatim ulica Sretena Zdravkovića i neke druge. Posledice vidimo danas kada se s mukom probijamo vozeći automobile tim suženim ulicama. Naravno, besmisleno je što neke druge ulice, koje se nadovezuju na ove ulice, imaju nepotrebnu širinu kolovoza preko sedam metara.

Mali Đokica je počeo da se igra zamišljajući da je glavni urbanista u Ćupriji i da baš on sve bolje zna od ostalih.

Ko će sada da ispravi krivu Drinu?

Da li da mladi ljudi pobegnu iz Ćuprije ili da ostanu i da ih boli glava od razmišljanja kako da Ćuprija ubuduće ima dovoljno vode, kanalizaciju sa postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda, deponiju za smeće, široke ulice i dovoljno parkirališta?

Da li da mladi Ćupričani prepuste onom svuda prisutnom malom Đokici sudbinu grada?

Gledam ovih dana nove putokaze na ćuprijskim ulicama. I vidim da se vratio mali Đokica i da se opet zaigrao. Zamišlja mali Đokica da je Ćuprija tranzitno mesto kroz koje jure kamioni i autobusi iz Jagodine ka Svilajncu i Despotovcu, pa tu gomilu kamiona mali Đokica usmerava okolo naokolo Ćuprije.

Krene recimo veliki kamion iz Jagodine ka Despotovcu, pa promaši direktan put preko Glogovca, nego dođe u Ćupriju. I kako će taj veliki kamion da pogodi put ka Despotovcu? Moraće sa moravskog mosta da skrene desno, da prođe pored crkve i zatvora, pa onda pored kasarne pravo na železničku stanicu. Od železničke stanice preko Slavije do puta ka Bošnjanu i Vezirovcu, a onda levo, pa malo desno, pa malo levo, pa opet desno…. pa preko mosta na Ravanici do ulice Kneza Lazara. I kada dođe do semafora, ne treba da ide pravo u ulicu Sretena Zdravkovića, nego mora levo ka centru grada. I onda kod stadiona desno u Ivankovačku ulicu do bolnice. E, tu skreće desno ka raskrsnici sa ulicom Sretena Zdravkovića i tek onda može ka Despotovcu.

Pošto su putokazi univerzalni i važe za sve vozače, zamislimo novinara Mirka Alvirovića koji pravi turističku patrolu kroz Srbiju i obilazi Pomoravlje. I tako Mirko, novinar i turista, nakon obilaska spomenika na Ivankovcu, stigne u Ćupriju sa namerom da ode u zoološki vrt u Jagodini. Hoće Mirko da tranzitira Ćupriju i da poštuje putokaze. Ne gleda Mirko u Guglovu mapu, nego u saobraćajne znakove. I onda mali Đokica provlači velikog Mirka okolo naokolo Ćuprije.

Feliks Kanic bi pozavideo Mirku na putovanju kroz Ćupriju i obilasku skoro svih ćuprijskih ulica. A Mirko, iznerviran što već nije stigao u jagodinski zoološki vrt, poželeće da pita malog Đokicu šta to pobogu učini?

Šalim se to ja, nisam zajedljiv, samo sam malo ciničan, jer celog života ustupam mesto malom Đokici.

A Ćupričani neka razmisle, da li je slučajno što grad ima sve manje i manje stanovnika.

Autor: Dušan Stamenković, diplomirani saobraćajni inženjer

MOJITO BAND- NOVI HIT „NISI TI U GLAVI ČISTA>>klik na PLAY