MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

Tribina o Karađorđevićima i 2. Svetskom ratu i izložba „Bisterijum“ u Novom Sadu!!!

  • Izvor: Kulturni centar Novi Sad
Broj pregleda: 116

Novi Sad-Tribina „KRALJ PETAR I KARAĐORĐEVIĆ OSLOBODILAC“ biće održana u ponedeljak, 18. juna u 18 časova u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je msr Ognjen Karanović, istoričar.

Uz veliko poštovanje prema svim zemljama i narodima na našoj planeti, kao i u odnosu na državna i društvena uređenja istih, moramo da naglasimo da su tradicija institucije ustavne i parlamentarne monarhije u istorijskim razvojima, posebno evropskih država i njihovih naciona, stvorile snažne duhovno-vrednosne preduslove za veliki civilizacijski uspon datih političkih zajednica i populacija koje u njima žive, bez obzira da li su iste do danas očuvale monarhijski oblik vladavine ili su se u međuvremenu preobrazile u republike, poput Srbije. Još upečatljiviju težinu u navedenim istorijskim procesima i stanjima imaju ona društva koja su u specifičnoj, autohtonoj, često revolucionarnoj borbi, samostalno obezbedila nacionalnu slobodu i prosperitet svom narodu, pri čemu su dati opštedruštveni napori preduzimani na osnovu zalaganja i uticajem predvodničke uloge pojedinaca i porodica iz redova sopstvene zajednice. U eposi Srpske revolucije, kada je do kraja generisan srpski nacionalni identitet i to u decenijama obnove njegove državnosti, dinastija Karađorđević predstavljala je neizbežan duhovni, kulturološki i politički segment pomenutog pregnuća kolektiviteta u celini. „Ponikla“ iz naroda, dinastija je „iznedrila“ nekoliko istorijskih ličnosti neprevaziđenog ugleda i značaja, čime je zanavek sebi obezbedila pomenuti status „autohtonog“ nacionalnog simbola slobode i napretka kolektiviteta, kao i činioca preko potrebne sabornosti u srpskom etnosu. Počev od besmrtnog dela i stradanja vožda Karađorđa, rodonačelnika dinastije, pa sve do pregnuća i stradanja njegovog potomka, zapravo čukununuka, Petra II Karađorđevića, delatnosti pripadnika ove porodice predstavljali su glavni, iako ne i jedini zalog velike naklonosti srpskog naroda prema „senima njihovih duša“. Zbog toga nije potrebno da ostanemo začuđeni pred faktom da su veliki pesnici, poput NJegoša, „kovali stihove“ u čast otelotvorenja voždovog svetosavskog zaveta ili da je pisac „Sirana Deberžeraka“, Edmond Rostan bio tvorac pesme „Kralj-Petrova četiri vola“, nastale zbog nadahnuća tada već vremešnog pesnika pred prizorima hrabrosti, slavom ovenčanog srpskog kralja u Velikom ratu. Nema sumnje, Karađorđe je bio „otac“ moderne Srbije, ali je njegov unuk, kralj Petar I Karađorđević u istoriji srpskog etnosa zaslužno ostao upamćen pod nadimkom „čika Pera“, jer tu čast i naklonost naciona, u kojoj jednog vladara isti identifikuje kao „omiljenog“ člana svoje porodice, mogu da osete jedino ljudi čije delo predstavlja fundament opstanka tog istog naciona. Sa druge strane, pomenuti nadimci kralja Petra Oslobodioca jasno ukazuju na povesnu okolnost da je sopstvenu slobodu i državu srpski narod izvojevao potpuno samostalno, zbog čega je i došao u priliku da iz svog „životvornog tkiva“ stvori sopstvenu narodnu dinastiju. Uz dužno i istinsko poštovanje prema svim narodima na Balkanu, ta privilegija nije baš svojstvena drugim nacionima na evropskom Jugoistoku i što je još važnije, pravo i istorijsku okolnost da Srbi i danas „imaju“ svoju dinastiju, upravo je obezbedilo delo kralja Petra Oslobodioca, čiji period vladavine i moderna istoriografija „kruniše“ epitetskim terminima, poput „zlatnog doba Srbije“.

Tribina „VLADIMIR VAUHNIK I JUGOSLOVENSKA TAJNA SLUŽBA U NEMAČKOJ U DRUGOM SVETSKOM RATU“ biće održana u ponedeljak, 18. juna u 19 časova u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je msr Srđan Graovac, istoričar.

„General Račić“, „Vasić“, „Vajko“, bili su samo neki od kodnih pseudonima koje je u toku svoje bogate obaveštajne karijere koristio pukovnik Vladimir Vauhnik, vojni ataše jugoslovenskog poslanstva u Berlinu u godinama pre strahovite nacističke agresije Trećeg rajha protiv prve zajedničke države Južnih Slovena. Ime Vladimira Vauhnika decenijama je bilo poznato jedino veoma malom broju istoričara, dok je u svesti najširih slojeva srpske, slovenačke i jugoslovenske javnosti u dobrom delu bilo potpuno iščezlo. Naravno, godine komunističke diktature u Drugoj Jugoslaviji osujetile su potrebu da u kolektivnom pamćenju jugoslovenskih naroda na zaslužnom mestu bude zabeleženo i ime velikog jugoslovenskog patriote, visprenog obaveštajca i špijuna, vrsnog i obrazovanog kraljevskog oficira, svojevrsnog učesnika u zaveri unutar nemačkih vojnih krugova organizovanoj sa ciljem obaranja nacističkog poretka, čoveka koji je prvi, možda i u svetu, zapadnim demokratijama, a na prvom mestu svojoj otadžbini, otkrio namere nacističkih glavešina o pokretanju invazije na Poljsku, koja je pomenutu iskru „pretvorila u buktinju“ najvećeg ratnog požara u istoriji čovečanstva. Takođe, Vauhnik je bio čovek koji je otkrio i tačne datume početka fašističke agresije na Kraljevinu Jugoslaviju, a možda i datum pokretanja operacije „Barbarosa“. Svakako, bio je ličnost koja je svojim radom, rizikujući i sopstveni život i bezbednost istog, u mnogome doprinela da u zakulisnim geopolitičkim okolnostima u kojima su se našle ondašnje evropske države, pomogne obaveštajnim i bezbedonosnim sistemima „evropskih demokratija“ u gigantskom okršaju čovečanstva protiv monstruoznosti „apetita nacističkog Moloha“. Rad Vladimira Vauhnika i jugoslovenske tajne službe u nemačkoj prestonici, a u osvit i prvim godinama Drugog svetskog rata, predstavlja neprevaziđeni primer profesionalnog i odgovornog odnosa jedne državne ustanove u patriotskoj misiji zaštite slobode i života države i naroda koga ista predstavlja. Kada iznosimo ovu tvrdnju, sa pravom postavljamo pitanje, zbog čega rezultati tih delatnosti, upravo po vrednosti slobode i prosperiteta jednog naroda, nisu doneli zadovoljavajuće rezultate i poslužili svrsi za koju su i preduzimani? Odgovore na ta pitanja pokušaćemo da pronađemo u okviru razgovora na predstojećoj tribini u Kulturnom centru Novog Sada, gde ćemo svakako ponuditi i rešenja na nerazjašnjenu dilemu, zbog čega u kolektivnom pamćenju i mentalnom sklopu srpskog etnosa, ime Mustafe Golubića, obaveštajca i agenta interesa inostranih bezbednosno-obaveštajnih sistema, i dalje zauzima počasno i „pod upitnikom“ zasluženo mesto, dok su identitet i delatnost neustrašivog jugoslovenskog heroja obaveštajnih delatnosti tajnih službi ondašnje otadžbine srpskog naroda, uglavnom nepoznati, pa i vrednosno marginalizovani u istoj toj svesti navedenog kolektiviteta.

Izložba „Bisterijum“ Marije Tošković biće otvorena u ponedeljak, 18. juna u 19 časova u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada. Izložba će trajati do 9. jula.

O autoru

Marija Tošković rođena je 1980. u Beogradu.

Akademiju likovnih umetnosti završila je u Portugalu, na Universidade de Évora.

Članica Udruženja portugalskih grafičara. Jedna od osnivača grafičkog ateljea Contraprova u Lisabonu. Članica ULUS-a.

Učestvovala na umetničkoj koloniji “34ème Moussem Culturel International d’Assilah”, Assilah, Maroko, 2012.

Živi i radi u Beogradu i Lisabonu.