MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

Dr Stojkovski o Đurađu Brankoviću pred brojnim Novosađanima !!!

  • Izvor:Kulturni centar Novi Sad

Tribina „Despot Đurađ Branković: poslednji veliki vladar srpskog srednjeg veka“, održana je u ponedeljak 11. februara u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je docent dr Boris Stojkovski.

Brankovići su, rekao je autor na početku predavanja, najverovatnije potekli iz Zahumlja. Prvi predak te dinastije bio je vojvoda Mladen, župan Trebinja i Gračevice, koji se spominje u vreme kralja Milutina i kralja Stefana Dečanskog. Mladenov naslednik i sevastokrator bio je Branko Mladenović, koji je upravljao oblašću oko Ohrida, a uspon je doživeo u vreme cara Dušana.

Branko Mladenović se, zapravo, smatra rodonačelnikom dinastije Brankovića. Najpoznatiji preci despota Đurđa Brankovića su njegovi roditelji Vuk Branković, upravitelj oblasti Kosova, i Mara Lazarević, najstarija kćerka kneza Lazara Hrebeljanovića i kneginje Milice.

NJihov najstariji sin bio je Grgur, koji je postao monah Gerasim i upokojio se u Hilandaru, srednji sin bio je Đurađ a najmlađi se zvao Lazar. Đurađ je u početku bio privržen despotu Stefanu Lazareviću. Despotsko dostojanstvo dodelio mu je Jovan Sedmi Paleolog.

Razlozi za sukob u Carigradu između despota Stefana i Đurađa Brankovića nisu razjašnjeni, ali se najčešće navodilo da je povod bila Đurđeva potajna želja da se pridruži Sulejmanu, dok je Stefan podržao Sulejmanovog protivnika Musu. Kada se Stefan sa Lezbosa vraćao u Srbiju, čekale su ga trupe Đurđa Brankovića, ali i Sulejmanovi ratnici. Nedaleko od Gračanice došlo je do čuvene Tripoljske bitke 1402. godine.

Godine 1414. Đurađ se oženio Irinom Kantakuzinom, potomkinjom jedne od najznačajnijih vizantijskih porodica. Pred kraj života je Stefan, koji nije imao potomaka, 1426. godine dogovorio sa ugarskim kraljem Žigmundom da prihvati Đurađa kao njegovog naslednika i despota uz uslov da se Ugarima vrate Beograd i još neke teritorije.

Despot Đurađ Branković vladao je Srbijom u vrlo burnim vremenima. Pritisnut između osmanske najezde koja je i učinila kraj srpskoj srednjovekovnoj državi, oslanjajući se čas na Turke, čas na Ugarsku, pokušavao je da sačuva srpsku državnost što je više mogao.

U njegovo doba Srbija je doživela i poslednji privredni uspon i uzlet, zahvaljujući rudnicima. Despot je izgradio i Smederevo, poslednju veliku srpsku prestonicu pre pada pod Turke. 

            – U široj javnosti nepravedno zapostavljen, despot Đurađ Branković i njegovo doba predstavljaju važnu etapu u razvoju srpske srednjovekovne države – zaključio je na kraju tribine dr Stojkovski.

PRATITE NAŠU FACEBOOK STRANU >KLIK NA SVIDA MI SEHVALA