MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

PESMIČENJE-BOEMSKO OVAJ PUT ON-LINE !!!

  • Autor: Danijela Stojanović
Članovi fb grupe pesnika Boemska žurka se mesecima unazad okupljaju u Beogradu uživajući u stihovima koje su iznedrili. 

Foto Privatna arhiva

Novonastala situacija je navela pesnike da se ovaj put Pesmičenje – Boemsko održi malo drugačije – on line. Pesnici  Sanja Đurović iz Beograda i Željko Vukašinović – Giovanni Cluster okupili su 16 pesnika sa prostora ex Yu:
Julijana Balaban Beograd, Vladimir Vuković Beograd, Viktor Radun Novi Sad, Radovan Arežina Banja Luka, Jelena Stojković Mirić Beograd, Slobodna Kesić Banja Luka, Pavle  Lazić Beograd, Violeta Ristić Niš…..
„Vrlo interesantno nam je bilo što je Željko Vukašinović te večeri bio na putu, a to ga nije sprečilo da učestvuje u on line pesmičarenju. Dodatnu draž svemu dali su fantastični vokali Svetlana Mitrović i Nađa Đurić upotpunjavajući veče izvornim pesmama.“ – rekla je za naš portal Milena Vučković, pesnikinja iz Paraćina koja redovno učestvuje u Pesmičarenju – Boemskom. 
Učesnici su se složili u jednom – veče je bilo predivno, stihovi su lek za dušu i i te kako pomažu da se bar na momenat zaboravi tužna realnost kojoj svedočimo.
DAH PROŠLOPG VREMENA
 
A šta su pesme? Tek reči obojene čežnjom. 
U sutonu modrom odlutam daleko gde spava moj mir.
 Protiče reka kao vreme,
a ptice let mi ostao zaledjen u pogledu..
U onom pogledu u koji si se nekada davno zaljubio..
 Ja sam odavno prestala da postojim.. Jer šta je postojanje? 
Tek puko trajanje kroz ono vreme, kroz reku … 
Gore gde su mi koreni je nekada spavalo more.. 
Ono sada teče mojim genima kroz vene.. Ono me oživljava ,ono me davi…
  Zapisalo je moj put kroz živote koje
 tek trebam da preplovim i
 kroz snove plave mi šapuće kako da čitam rune na starim mapama . 
Uzalud more,uzalud šapućeš. 
Gluve su moje misli. 
Ostale su daleko negde u  nekoj okrugloj sobi i 
sad udišu stari miris uspomena sa kamenih zidova hladne duše.
A šta su uspomene? 
Tek dah prošlog vremena.
 Iluzija da smo živeli,
a nismo postojali…
 
Sanja M
 
Jutro je svanulo sasvim obično
Ništa nije uzburkalo vodu
Bila si nenaspavana, sasvim logično
Duša ostane zbunjena kad đavoli odu
 
Pa onda kafa, i onda opet kafa
Pa red cigareta, dim da te spali
Pa trovanje vestima, i trovanje mržnjom
Ponavljanje u sebi da čovek je mali,
 
A potom šminka, brdo šminke
Da napraviš staricu od prezrele klinke
Nadjebavanje sa ogledalom 
Ko će duže da izdrži
Pa opet cigareta dok prste ne sprži
 
I dok bliži se veče mirišeš sveće
Ne želiš da zapališ neku od njih
Sve ti je lošije i najlošije kreće
Puštaš potpunom strancu da uzme ti štih
 
 
Skidaš šminku da bi videla klinku
Ali nema je više, bore se smeše
Spremna za spavanje i san kao krinku
Da snovi bar probaju da te naježe
 
Gušiš se
Želiš da vrisneš
Trudiš se vazduh da udahneš
 
Budiš
Čudiš se
Ali još nije vreme da ustaneš
 
Sve je tu, a nešto kao da je pobeglo.
Gde si ti zapravo?
Pipaš lice hrapavo.
Možda da se ubiješ bi pomoglo!?
 
Ali bolje je tako 
da umireš polako
Iz dana u dan 
iz sna u san
Bolje je, 
bolje je, 
veruj da bolje je… 
Bolje je, bolje itekako.
 
Vukašinović Željko

SPONZOR TEKSTA

PRETHODNE VESTI

MILAN PETKOVIĆ -„22“