- Izvor: novosti.rs
06/03/2018
OD septembra penzioneri i zaposleni u javnom sektoru mogu da očekuju porast penzija i plata, najavio je u ponedeljak predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
trong> Rekao sam u kampanji da će plate i penzije biti povećane krajem godine, a sada vam kažem, o tome sam jutros razgovarao sa premijerkom Brnabić, a dobijam i podatke iz trezora, povećanje će biti već u maju, junu i važiće od 1. septembra, a ne od 1. januara kao do sada – rekao je Vučić u ponedeljak za TV Pink.
Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da je za ovu godinu planirano skoro 60 milijardi dinara za rast plata i penzija, a da bi dodatno povećanje moglo da bude samo ako za to bude „prostora“, odnosno ako to bude dozvoljavao rast BDP. On je, na Kopaonik biznis forumu, rekao da će to zavisiti od toga koliko ćemo biti uspešni u reformama i da li ćemo imati dinamičan rast, da za to trenutno postoji „fiskalni prostor“, ali ne u odnosu na BDP.
– Fiskalni prostor postoji, ali prostor u odnosu na BDP ne postoji, a mi smo se obavezali da plate neće biti veće od osam odsto BDP-a, a penzije od 11 odsto BDP-a. Tek kada budemo imali veći BDP, stvoriće se prostor, sada smo ga iskoristili za ovogodišnje povećanje od 60 milijardi – istakao je Vujović.
Prema njegovim rečima, Vlada je u planiranju budžeta za ovu godinu stvorila maksimalni mogući prostor za povećanje plata i penzija koji su realne makroekonomske projekcije dozvoljavale, što je skoro 60 milijardi ili 1,5 odsto BDP.
– To ne samo da je rekord za Srbiju već i rekord u svetu, da se u okviru nekog programa štednje toliki prostor ostvari za povećanje plata i penzija – napomenuo je Vujović.
Na pitanje da li će ostati u Vladi ako ipak bude dodatnih povećanja i bez njegove saglasnosti, Vujović je odgovorio: „Ne bih to komentarisao – to je preuranjeno“.
On je kazao da postoji i prostor za smanjenje poreza na plate i doprinosa, kao i da je problem što je najveći deo opterećenja za doprinose za zdravstvo i penzije.
– I ako se smanje, onda se javlja manjak – upozorava Vujović. – Već sada je PIO fond, na početku reforme, imao deficit od preko 250 milijardi godišnje. Ove godine je u budžetu predviđeno 180 milijardi, ako smanjimo doprinose za penzije, ili ćemo imati veći deficit ili ćemo obezbediti da veći broj ljudi plaća poreze i doprinose i tako zatvorimo gep.
On ističe da bi pravo rešenje bilo da najmanje 300.000 ljudi za koje se izdvaja minimalac – a koji imaju veća primanja – prijavi ukupna primanja i da se tako povećaju porezi i doprinosi i, na osnovu toga, smanji stopa.
Kada je reč o državnim preduzećima, Vujović kaže da se veoma intenzivno radi na tome i da država čini sve što može da nađe rešenja za njih.
– Ali i na njima je veliki deo odgovornosti, da pronađu prave kupce i da nađu svoje mesto na tržištu. Potrudili smo se da zatvorimo rupe prema budžetu i tražili, na primer, da unapred plaćaju energiju ako je koriste i radimo sve da bismo donosili racionalne ekonomske odluke. To je težak proces i nadam se da ćemo imati srećan završetak – zaključio je on.
REZULTATI
REGIONALNA direktorka Svetske banke Linda van Gelder izjavila je da je Srbija ostvarila fantastične finansijske rezultate, što je, kako kaže, dobar osnov za stabilizaciju i ekonomski oporavak zemlje.
– Srbija je sada na kapiji prosperiteta, ali da bi prešla taj prag, da bi imala rast poput rakete, mora da nastavi sa reformama – kazala je Van Gelderova.
UKIDANjE ZAKONA
UPITAN da li će biti ukinut zakon o smanjivanju plata i penzija, Dušan Vujović kaže da će se o tome razgovarati, a da najveći deo penzionera i ljudi u javnom sektoru već prima plate i penzije koje su jednake ili veće u odnosu na početno stanje.
– Razgovaraćemo o tome, Ministarstvo finansija samo donosi odluke o makroveličinama, imaćemo jasniju poziciju u narednim mesecima – rekao je Vujović.
PREDSEDNIK Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović smatra da je uravnoteženost budžeta Srbije postignuta strukturno i trajno, a ne preko nekih jednokratnih prihoda ili rashoda, i da je održanje te ravnoteže moguće i u narednih pet godina uz uvođenje određenih fiskalnih pravila, uključujući ograničenje udela koji plate, penzije i zarade javnog sektora imaju u BDP-u.
– Udeo plata i penzija u onome što se proizvede za godinu dana ne treba da bude viši od 11 odsto, a učešće zarada u javnom sektoru ne više od osam procenata – rekao je Petrović na panelu „Program strukturnih reformi Srbije“ na Kopaonik biznis forumu.
Prema njegovim rečima, rast plata i penzija treba da prati ekonomsku snagu zemlje, tako da ako je realni rast privrede od 3,5 do četiri odsto znači da bi toliko mogle da se povećaju plate i penzije nominalno, naravno uvećane za stopu inflacije.
GRAĐANI NISU DOVOLjNO UPOZNATI SA USLUGAMA U OSIGURANjU
Industrija osiguranja u Srbiji nije dovoljno razvijena, a razloge treba da se potraže u niskom standardu građana, nelikvidnosti privrede i nedovoljnoj edukaciji građana o proizvodima i uslugama osiguravajućih kuća, rečeno je u ponedeljak uveče na Kopaonik biznis forumu.
Na prva dva razloga, osiguravači, kako kažu, ne mogu da utiču, ali navode da je nelikvidnost privrede sve manji problem i poručuju da su polise jeftine, te da osiguranje nije trošak već investicija.
Snežana Ristanović, direktorka društva Rajfajzen fjučer, kaže da industrija osiguranja u Srbiji beleži spor, ali konstantan rast i ističe da je osiguranje važan instrument dugoročnog ekonomskog razvoja.
Edukacija je, prema rečima direktora Dunav osiguranja Mirka Petrovića, važan preduslov za razvoj svake industrije, ali ne samo kada je reč o građanima već i onima koji uređuju pravni okvir.
“Za nas su edukacije znacajan proces koji treba da dopinese premiji osiguranja”, rekao je Petrović i naveo da je učešće premije u BDP- u Srbije dva procenta, dok je prosek u EU 7,6 odsto.
Navodeći da je važna razmena informacija, znanja i iskustava između predstavnika države, regulatora i industrije, Petrović u tom smislu ukazuje da su organizovani prvi srpski dani osiguranja u Aranđelovcu, te da je Privredna komora Srbije započela ciklus obrazovanja kroz koju je prošle godine prošlo 900 polaznika.
“Očekujem čvršću saradnju sa regulatorom i predstavnicima države kako bi se u osnovnim i srednjim školama stvorili uslovi za finansijsko opismenjavanje dece”, rekao je Petrović.
Gordana Bukumirić, predsednica izvršnog odbora Unika osiguranja, rekla je da manje od dva procena stanovništva koristi usluge dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, jer se misli da to koriste samo oni koji imaju visoko platežnu moć.
Ona ističe da se kod zdravstvenog osiguranja najbrže mogu osetiti benefiti kao što su brzina servisa, brzina dobijanja usluga i vreme čekanja kod lekara.
“Usluga se dobija istog dana ili najduže u narednih nekoliko dana, a vreme čekanja kod lekara u zdravstvenoj ustanovi je do 15 minuta. Svaki klijent može da bira zdravstvenu ustanovu, a svaka osiguravajuća kompanija ima svoj zdravstveni kol centar gde lekari mogu da pruže savete”, rekla je ona.
Kaže da 90 odsto klijenata dolazi iz stranih kompanija koje pružaju takvu vrstu osiguranja zaposlenima.
“Građani često ne vide benefite, teško im je privući pažnju, jer se mi ne bavimo prodajom “seksi stvari”, kaže Zoran Blagojević iz Viner štediše osiguranja.
Između ostalog predstavio je “Junit link” proizvod koji se razlikuje od standardnog proizvoda životnog osiguranja gde se građanima nudi mogućnost da plasiraju svoja sredstva u investicione fondove.
Dragan Filipović iz Đenerali osiguranja smatra da je digitalizacija vrlo važna, te je predstavio smart paket te osiguaravajuće kuće koji se može kupiti na “Plej storu”, ali smatra da će uvek ostati važan direktan kontakt sa kupcima.
Primetio je da oni koji “barataju” podacima korisnika poput Gugla, Amazona ili Alibabe počinju da preuzimaju osiguranja, ističući da su “baze podataka” danas izuzetno važne jer se mogu kreirati odgovarajuće ponude.
Inače panelu o osiguranju prethodio je performans. Naime, mnoge posetioce Kopaonika i biznis foruma iznenadila je “dramatična” scena čiji je glavni akter bio novinar Jovan Memedović. Njega je zavezanog za spinalnu dasku i smeštenog u prikolicu motornih sanki dovezla ekipa Gorske službe spašavanja.
Radilo se o vežbi hitnog transporta povređenog skijaša, a Memedović je na ovaj način najavio panel Udruženja osiguravača Srbije.
NIKO NE ZNA KAKO ĆE EU IZGLEDATI 2025. GODINE
Region nije zaboravljen, svi znaju šta treba da rade da bi pristupili EU, ali niko ne zna kako će Unija izgledati 2025. godine, istakli su učesnici panela “Da li Evropa i Balkan skreću sa pravog puta” održanom na Kopaonik biznis forumu.
Novinar britanskog Ekonomista Tim Džuda kaže da je odgovovor na pitanje da li Balkan i Evropa skreću sa pravog puta odgovor – da, te da smatra da stari svet umire, a da novi svet tek treba da se rodi, a da niko ne zna kako će izgledati.
“Na zapadu imamo želju da se kazne korumpirane elite. Mnogi su eksperti za prošlost, ali ko je za budućnost”, upitao se Džuda.
On je naglasio da se EU posle Bregzita nije raspala, da je to sistem koji je sposoban da amortizuje sve udarce.
Problemi balkanskih zemalja koje su u EU i koje tek treba da pristupe EU, kako kaže, su isti a to su niske plate i sve manja populacija, te je to problem regiona koji mora da bude na vrhu dnevnog reda svih zemalja.
Profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber kaže da EU ima svoje dobre i loše strane, ali da je ona bolja od bilo koje alternative.
“Mađarski premijer Viktor Orban vodi kampanju protiv EU, ali ne vodi kampanju izlaska iz EU. EU je najbolja alternativa za sada”, naglasio je Biber.
Profesor FPN Jovan Teokarević kaže da ideja EU ranije nije imala veze sa geoplolitikom, ali kada je reč o proširenju na Zapadni Balkan ima veze sa geopolitikom.
“Očigledno da zaštita granica EU ne može da se obavi bez zemalja Zapadnog Balkana. Zbog toga je unija ponudila nadu zemljama Zapadnog Balkana”, smatra Teokarević.
Analitičar Boško Jakšić ukazao je da je EU je tokom serija kriza gubila na privlačnosti među zemljama kandidatima.
On je naglasio da je kriza politike izbacila u orbitu Višegradsku grupu i da su uslovile snažan ruski uticaj.
“Danas je unija na raskrsnici, ili će dopustiti da projekat korodira ili će ići u projekat centralizacije”, rekao je on. Nacionalizam je za sve političke lidere u regionu, kako kaže, “sigurna kuća” i način da se zamagle skromni rezultati.
“To je najefikasnija alatka očuvanja vlasti. Nacionalizam ima direkne veze sa brzinom približavanja EU. Johanes Han je lidere Balkana upoziorio da se ne igraju vatrom i da se okrenu integracijama”, rekao je Jakšić.
Profesor Ivan Vujačić pozvao se na pisanje jednog diplomate u gardijanu koji je rekao da je Drugi svetski rat završen, a da Prvi nije još potpuno završen.
“Vidimo šta se dešava u Hrvatskoj, ovde rehabilituju kvislinge u Bosni daju imena OŠ onih koji su sarađivali sa okupatorom”, naglasio je on.
