- Izvor:novosti.rs
19/03/2018
[views]
ZAJEDNO bi mogle da zadovolje osnovne potrebe za strujom za oko 150.000 domaćinstava. Grad veličine Niša. Toliko struje bi mogle da proizvedu sve planirane male hidroelektrane, za koje postoji više od 800 lokacija. Danas samo 88 njih pravi „zelene“ kilovate. Izgradnji malih proizvođača čiste električne energije na rekama, na put često staju zaštitnici prirode, ali glavna prepreka jeste – administracija. Samo pribavljanje potrebnih odobrenja traje od četiri do pet puta duže od izgradnje objekta.
trong>Katastar postojećih lokacija za male hidorelektrane napisan je daleke 1986. godine. Radili su ga stručnjaci „Energoprojekta“, a ima 840 lokacija ukupnog kapaciteta 435,14 megavata.
– Trenutno je u izradi novi katastar malih hidroelektrana koji će biti završen do kraja 2018. godine – naglašavaju u Ministarstvu rudarstva i energetike. – U Srbiji trenutno postoji 88 MHE ukupne instalisane snage 55 megavata, a ceo elektroenergetski sistem ima više od 7.200 megavata snage.
Dozvole da podigne centralu na reci zatražilo je 15 investitora. Jedan od njih je odobrenje dobio 2015, naredne godine je dozvolu dobilo njih pet, a lane njih devet. Procene Ministarstva pokazuju da će to biti investicije od oko 3.000 evra po kilovatu za male elektrane snage do 200 kilovata i oko 2.250 evra za centrale snage do jednog megavata.
Prema rečima profesora Slobodana Ružića, energetskog stručnjaka, male hidroelektrane su jedan od tri naša najveća energetska resursa za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije.
Pored biomase i vetrogeneratora su hidroelektrane, ali one su na prvom mestu kada su investicioni troškovi u pitanju i problemi koje je potrebno rešiti da bi ovakvi objekti bili izgrađeni – naglašava Ružić. – Za biomasu je potrebno mnogo uslova, a investicije su zaista velike. Zato u Srbiji tek niče jedan pogon koji će struju proizvoditi iz biomase. Za vetroparkove su potrebne velike površine, a reč je o značajnim investcijama i samo se moćni ulagači usuđuju da uđu u takve poduhvate. Male hidorelektrane imaju mnogo prednosti…
Planovi za izgradnju malih hidorelektrana su veoma ambiciozni, ali je realizacija više nego skromna. Nerešeni imovinskopravni odnosi samo su jedan od problema.
– Državne institucije koje daju razne saglasnosti kasne – kaže Ružić. – Četiri do pet puta duže traju pripreme za izgradnju od same izgradnje. Prikupljanje potrebne dokumentacije traje bar pet godina, dok je za izgradnju objekta potrebno godinu dana.
POTREBNE ENERGETSKE DOZVOLE
ENERGETSKA saglasnost koju izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike, samo je jedna od saglasnosti i dozvola koje je potrebno pribaviti do dobijanja građevinske dozvole.
Za izdavanje energetske dozvole potrebno je pribaviti: informaciju o lokaciji ili lokacijske uslove koje izdaje opština, kao i overenu izjavu odgovornog projektanta o primeni tehničkih propisa. Pritom se, uz informaciju o lokaciji, podnosi prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom ili studija opravdanosti sa idejnim projektom. Uz zahtev za sticanje statusa privremenog povlašćenog proizvođača, potrebno je pribaviti: pravnosnažnu građevinsku dozvolu ili pravnosnažno odobrenje za izgradnju, koje izdaje opština; kopiju izvoda iz projekta za potrebe pribavljanja građevinske dozvole ili idejni projekat; mišljenje i uslovi o mogućnosti priključenja na distributivni, odnosno prenosni sistem izdat od strane operatera distributivnog, odnosno prenosnog sistema.
VAPAJ EKOLOGA- EKOLOZI stalno postavljaju pitanja koliko HE ugrožavaju ekosistem, ne videći benefite tih objekata – kaže Ružić. – One menjaju termoelektrane, smanjuju se emisije štetnih gasova. Važnije je zdravlje dece u Obrenovcu, od riba u nekom eko-okruženju. I one su bitne, ali se dobrim planom one mogu zaštititi od HE. Štete po prirodu od malih hidroelektrana su mnogo manje od onih koji imaju drugi objekti. U Ministarstvu energetike kažu da za izgradnju malih elektrana na rekama dozvole daje i Agencija za zaštitu životne sredine i da je šteta od malih proizvođača struje na rekama svakako značajno manja od proizvodnje struje iz lignita u termoelektranama.
