- Izvor: novosti.rs
13/03/2018
[views]
Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović predstavila je danas na 62. zasedanju Komisije UN za status žena u Njujorku rezultate koje je Srbija postigla u oblasti rodne ravnopravnosti i poručila da su žene ravnopravni članovi društva i ogromni neiskorišćeni potencijal.
lang=“sr-YU“>Mihajlović je istakla da je zadatak svakog društva da stvara jednake šanse za žene i muškarce, te da put ka ostvarenju rodne ravnopravnosti nije lagan.
„Kada su Vorena Bafeta pitali za tajnu uspeha, između ostalog rekao je da mu je bilo lakše da uspe jer je “protiv sebe“ imao samo polovinu populacije – muškarce. Zašto? Jer žena nije bilo u biznisu, a i danas ih nema dovoljno da budu “pretnja““, kazala je.
Poručila je da žene ne samo da nisu pretnja, već su ravnopravni članovi svakog društva i ogroman neiskorišćeni potencijal.
„Na svima nama je da za dobrobit čovečanstva doprinesemo stvaranju društva u kojem će svaki njegov građanin i građanka imati jednake šanse za rad i život“, istakla je.
Govoreći o rezultatima koje je Srbija ostvarila u oblasti rodne ravnopravnosti u poslednje četiri godine, Mihajlović je kazala da je osnovano Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, na nivou potpredsednice Vlade, zatim da je doneta Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost od 2016. do 2020. godine, kao i Akcioni plan za njeno sprovođenje.
„Usvojili smo Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, pripremili smo Nacrt novog zakona o rodnoj ravnopravnosti koji će Srbiju svrstati u red modernih, razvijenih zemalja i, kao jedina zemlja van EU, izradili smo Indeks rodne ravnopravnosti i danas se poredimo sa članicama EU“, rekla je Mihajlovićeva.
Dodala je da je posebno ponosna na uvođenje rodno odgovornog budžetiranja, po kojem su i UN prepoznale Srbiju.
„I budžet za 2017. i 2018. godinu je rodno odgovoran. I zbog toga je Srbija izabrana kao primer dobre prakse – što je prepoznato i u UN trening centru, na svetskom nivou i zbog čega će naša zemlja predstavljati studiju slučaja od koje će svi u svetu učiti“, rekla je Mihajlovićeva.
Ona je dodala da je Srbija prepoznala da je uvođenje rodne ravnopravnosti u sve politike i planove prioritet i ključ za unapređenje rodne ravnopravnosti i dodala da u 2018. godini kreće realizacija IPA programa vrednog dva miliona evra.
„Kao zagovornica regionalne saradnje i povezivanja, inicirala sam osnivanje regionalne kancelarije za rodnu ravnopravnost za zemlje Zapadnog Balkana, jer naši problem su slični, a ujedinjeni možemo učiniti mnogo“, istakla je.
Prema njenim rečima, u 2018. godini plan je da se usvoji Zakon o rodnoj ravnopravnosti, da se nastavi rad na ekonomskom osnaživanju žena i podršci ženskom preduzetništvu, kako kroz IPA fondove, tako i kroz podršku uključivanju žena u lance dobavljača i podizanje svesti o tome zašto je važno osnažiti žene.
Istakla je da će u 2018. u Srbiji posebna pažnja biti posvećena ženama na selu, koje spadaju u višestruko diskriminisanu i ranjivu grupu.
Dodala je da kvalitet života žena na selu predstavlja ključ ruralnog razvoja i razvoja poljoprivrede, te da je zadatak države da obezbedi balansirano ulaganje u ruralni razvoj, što nije samo poljoprivreda, već podstičanje povećanja vlasništva nad imovinom od strane žena.
Kao pozitivan primer u Srbiji, Mihajlović je navela projekat „Uposlimo 1.000 žena u ruralnim područjima“, koji je pokrenula kao potpredsednica Vlade.
„Svim svojim poslovnim partnerima poklanjam rukotvorine koje izrađuju žene sa sela. Na taj način ne samo da čuvamo kulturno nasleđe, već pomažemo da rad žena na selu bude vrednovan i plaćen“, navela je Mihajlović.
Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je danas u Njujorku da će Srbija, kad je reč o rodnoj ravnopravnosti, posebnu pažnju posvetiti unapređenju položaja žena na selu, kao višestruko diskriminisanoj i ranjivoj grupi.
U govoru na 62. zasedanju Komisije Ujedinjenih nacija za status žena, Mihajlovićeva je istakla da je težak život žena na selu i da su najbrojnije kada treba da rade, a kada treba da budu vlasnice imovine onda, ih ima najmanje.
„Više od 50 odsto radno sposobnih žena iz ruralnih područja je formalno nezaposleno, a 60 odsto nema pravo na penziju. Tri od četiri žene rade bez plate, a 74 odsto žena su pomažući članovi domaćinstva. Samo 12 odsto žena su vlasnice imovine, pa ne mogu da uzmu kredite niti da započnu svoj biznis, dok je samo 17 odsto poljoprivrednih gazdinstava registrovano na žene”, rekla je Mihajlovićeva.
Ona je kazala da je Akcionim planom za rodnu ravnopravnost predviđena podrška ženama na selu u vidu razvoja ženskog zadrugarstva, promocije socijalnog preduzetništva, mera za ravnopravan pristup resursima, obezbeđivanja bespovratnih sredstava za poljoprivrednu proizvodnju i povećanja dostupnosti zdravstvenih usluga i obrazovanju.
„Kvalitet života žena na selu predstavlja ključ ruralnog razvoja i razvoja poljoprivrede. Naš zadatak je da obezbedimo balansirano ulaganje u ruralni razvoj, a to nije samo poljoprivreda, već da podstičemo povećanje vlasništva nad imovinom od strane žena, da poboljšavamo socijalne usluge, da kroz rodno odgovorno budžetiranje obezbedimo bolji položaj manje zastupljenog pola, a to su u ruralnom razvoju žene“, rekla je Mihajlovićeva.
Kao pozitivan primer u Srbiji, ona je navela projekat „Uposlimo 1000 žena u ruralnim područjima“, koji je pokrenula kao potpredsednica Vlade.
„Svim svojim poslovnim partnerima poklanjam rukotvorine koje izrađuju žene sa sela. Na taj način ne samo da čuvamo kulturno nasleđe, već pomažemo da rad žena na selu bude vrednovan i plaćen“, navela je Mihajlovićeva.
