NAŽALOST Srbi su poznati i po kletvama!

Izvor:

20/08/2017

Nažalost, poznati smo i po kletvama!

Najpoznatija naša kletva svakako je kosovska ili kneževa kletva. U verziji koju beleži Vuk Karadžić u srpskim narodnim pesmama, ona glasi ovako:

je Srbin i srpskoga roda,

i od srpske krvi i kolena,

a ne doš’o na boj na Kosovo,

ne imao od srca poroda,

ni muškoga ni devojačkoga!

Od ruke mu ništa ne rodilo,

rujno vino ni pšenica bela!

Rđom kapo dok mu je kolena!

Naslov ovog članka, „Seme ti se zatrlo“, zapravo je sažetak kosovske kletve. Zatiranje semena u tradicionalnoj kulturi, gde je biološko produženje vrste (loze, od jednog do drugog kolena) prioritetno, najgore je što se nekome može desiti, piše Blic.

Kod nas je dosta rašireno uverenje, kad se porede zlatne sedamdesete godine zenita narodne vlasti sa onim što se dešava od devedesetih, da nas je snašla kletva “Dabogda imao pa nemao”.

Jedna od šaljivih naših nestandardnih kletvi je „Pi*ka ti se ogadila!“ – u njoj se odražava seksistička muška supkultura i virilnost kao jedna od njenih osnova. Kletva je zapravo devirilizacija. Međutim, kako se brkatom muškarčini tako nešto u stvarnom životu nipošto ne može desiti, status kletve je više šaljiv nego uvredljiv. Kletve se nalaze na suprotnom polu od želja, formule prizivanja dobra. U ovom kontekstu nestandardne muškošovinističke supkulture, suprotno od pomenute kletve bilo bi: „Svaka ti se dala!“.

Kletva funkcioniše u okviru ruralne i ratničke kulture – ne samo da urod propada, nego se njime okorištavaju neprijatelji. U savremenoj urbanoj kulturi teško da bi ovako nešto funkcionisalo. Zato se i postepeno gube tradicionalne kletve tipa: „Ubio te grom!“, što je, inače, jedna od češćih i ozbiljnijih kletvi u mnogim australijskim aboridžinskim jezicima (gde je verovatnoća takvog događanja znatno viša nego u našim urbanim sredinama). Očuvana je univerzalna kletva: „Dabogda crko!“, „Dabogda ti zadnje bilo!“, pa onda „Dabogda ti preselo!“ i slično (što je svojevrsno lečenje društvenog poređenja naviše, kad se poredimo s onim ko je u nekoj hijerarhiji iznad nas).

Zanimljiv je i oblik naših kletvi. Bez obzira na to da li dodajemo „dabogda“ (neki misle da uz značenje „da Bog da“ imamo i prizivanje Daboga ili Dažboga, vrhovnog slovenskog božanstva, koje je u hrišćanstvu degradirano u đavola), kao u „Dabogda crko!“ ili ne, kao u „Ubio te grom!“ optativni (željni) oblik glagola sličan je prošlom vremenu – kletva kao da se već desila ako je izgovorimo. U ovom formalnom smislu, kletve se prepliću sa jednom vrstom psovki koje su jednovremeno kletve, tipa: „Je*o ti ja mater!“, „Je*o te otac!“ i sl.