AKO je sudeći po najavama nadležnih-KRAJ ove i početak nove godine penzioneri u Srbiji će dočekati sa nešto punijim novčanikom!!!

Izvor: novosti.rs

21/09/2017

Do kraja ove i početkom naredne godine nadležni najavljuju bolje dane za starije građane. Osim 6.000 dinara stići će i povećanje od najverovatnije pet odsto

KRAJ ove i početak nove godine penzioneri u Srbiji će, ako je sudeći po najavama nadležnih, dočekati sa nešto punijim novčanikom. Iz Nemanjine 11 već se čuju najave da će u novembru na njihove račune leći po 6.000 dinara na ime jednokratne pomoći, koja neće zaobići nijednog od oko 1,7 miliona najstarijih, a već januarski ček bi trebalo da bude deblji najverovatnije za pet odsto. Premijerka kaže da je povećanje izvesno i da će se sve znati u narednih desetak dana.

Prema prostoj računici na prosečnu srpsku penziju koja je u avgustu iznosila 23.822 dinara to će biti dodatak od blizu 1.200 dinara. I to i dalje, međutim, neće biti vraćeno na iznos koji su imali pre primene Zakona o privremenom umanjenju penzija, ali će koliko-toliko poboljšati kućni budžet.

U Partiji udruženih penzionera Srbije smatraju da je zahvaljujući konceptu fiskalne konsolidacije, Srbija stala na noge.

– Ako su uvek bili uz svoju državu, ako su pre tri godine, dobrovoljnom žrtvom zaustavili propadanje Srbije i ulagali u budućnost svoje dece, sada ne mogu i ne smeju biti zaboravljeni – kažu u PUPS.

– Povećanje? Da, i vojnicima i policajcima i lekarima i prosvetarima….. Ali prvo penzionerima.

Sada je vreme za to, kad se procenjuje da će ovogodišnji rast BDP-a biti iznad dva odsto, smatraju u PUPS, kada Srbija, u prvih osam meseci ove godine, već ima suficit od 120 milijardi. Za njih nema ničega prirodnijeg nego da, već do kraja 2017. godine, penzionerima bude jednokratno isplaćeno po šest hiljada dinara, a da već od januara krene i postepeno povećanje penzija.

Dr Nada Novaković, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu, kaže da je smanjenje penzija bilo nametnuto od stranih kreditora, a pre svega Međunarodnog monetarnog fonda.

– Sve je to u sklopu širih mera politike štednje – kaže naša sagovornica. – Cilj je da se zaduženoj zemlji što lakše i brže naplate dugovi, bez obzira na socijalne, ekonomske i političke posledice. To se čini svuda u svetu, a najdrastičnije je u državama koje su višestruko zavisne od svetskih centara finansijske i političke moći.

– Zasada je teško i naslutiti dokle će „privremeni“ zakon o smanjenju penzija da ostane na snazi – kaže dr Novaković. – Jednokratna povećanja su tu samo da ublaže besparicu za vreme jesenjih i zimskih slava .

Ekonomisti smatraju, s druge strane, da Srbija već nekoliko godina održava inflaciju na niskom nivou, tako da je sada vreme da se pređe na redovno jednogodišnje uvećanje čekova umesto da se tokom cele godine licitira time kada će se i koliko one povećati.

– Ako bi u ovoj godini stopa rasta BDP iznosila tri odsto, uz isto toliku inflaciju, bilo bi moguće da se od početka 2018. godine penzije povećaju za četiri do pet odsto – smatra prof. dr Milojko Arsić. – Za povećanje penzija od četiri do pet odsto bilo bi potrebno dodatnih 20-25 milijardi dinara u toku naredne godine. S obzirom na to da bi realne penzije rasle slično kao što raste privredna aktivnost, novac za njihovo uvećanje bi se obezbedio većim delom iz penzijskih doprinosa, dok bi se približno trećina potrebnih dodatnih sredstva obezbedila iz drugih poreskih prihoda, odnosno iz budžeta.

PROŠLE GODINE DOBILI PO 5.000

JEDNOKRATNU linearnu pomoć do kraja 2017. godine može da očekuje, prema podacima Fonda PIO, više od 1,7 miliona ljudi. Njihova statistika pokazuje da će ovu finansijsku injekciju preko tekućeg računa dobiti oko 1,3 miliona najstarijih, dok će nešto više od 450.000 penzionera taj novac dobiti u gotovini na ruke. Troškove poštarine i ovog puta platiće Fond PIO, i taj trošak neće ući u tih 6.000 dinara. Poslednji put koverte najstarijih građana bile su „ojačane“ za po 5.000 dinara krajem prošle godine. Za ovu namenu tada je izdvojeno 8,5 milijardi dinara, što je unapred bilo dogovoreno sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda, a povećanje od 1,5 odsto stiglo je već početkom 2017. godine.