29/10/2018
[views]
Gojaznost povećava rizik za dobijanje 13 vrsta karcinoma, a kilograme dobijene u detinjstvu je teže skinuti kasnije tokom života. U Srbiji je oko 60 procenata ljudi gojazno, a problem pretilosti je jedan od vodećih zdravstvenih problema širom sveta. Gojaznost ne pogađa samo odrasle osobe, sve je više i dece koja se muče sa viškom kilograma.
škove dobijene u detinjstvu je kasnije tokom života teže skinuti, zato je važno voditi računa o tome šta i koliko deca jedu.
Većina stručnjaka se slaže da je glavni uzrok porasta gojaznosti globalna promena načina života, koji katrakteriše unos veće količine hrane od one koja nam je potrebna, s obzirom na smanjenu količinu kretanja i slabe fizičke aktivnosti. Ako svakodnevno unosite određeni višak kalorija u organizam, važno je da imate na umu da te kalorije treba i da potrošite, odnosno da će se sve ono što ne potrošite pretvoriti u višak masti i kilograma.
Iako se debljina najčešće povezuje sa bolestima kardiovaskularnog sistema, ona je povezana i sa nizom drugih opasnih bolesti, kao što su dijabetes, reumatizam, blesti bubrega, bolesti pluća, pa čak i veliki broj malignih bolesti. Za gubitak suvišnih kilograma je najvažnije posetiti nutricionistu, pogotovo ako su deca u pitanju, jer ona imaju drugačije potrebe za hranom. Kako višak kilograma može biti povezan i sa psihološkim problemima ili endokrinim poremećajem, a ne samo sa viškom hrane i nedostatkom kretanja, poseta lekaru je jedna od ključnih stvari za gubljenje kilograma.
Što više kilograma neka osoba ima, to ćete ih uz fizičku aktivnost više trošiti. Hodanjem brzinom od 3,5 km/sat, čovek od 50 kilograma sagori 165 kalorija, dok će onaj od 100 kilograma sagoreti čak 330 kalorija. Trčanjem od 9,5 km/sat ljudi sa 50 kilograma sagoreće 660 kalorija, a oni teški 100 kilograma čak 1320 kalorija. Vožnjom bicikla od 19 do 22 km/sat čovek od 50 kilograma može da potroši 528 kalorija, a čovek od 100 kg – 1320 kalorija.
A koliko je tačno kome kalorija potrebno?
Formula za zdravu liniju
Vrlo precizno možete odrediti potreban lični dnevni unos energije (kalorija koje ćete sagoreti) koristeći Haris-Benediktovu formulu, ona se koristi za zdravu odraslu osobu.
Za muškarce: 66,5 + (13,75 x masa u kg) + (5,003 x visina u cm) – (6,755 x godine)
Za žene: 655,1 + (9,563 x masa u kg) + (1,850 x visina u cm) – (4,676 x godine).
Rezultat treba pomnožiti sa sledećim brojevima:
Za sedelački način života x 1,2
Blaga aktivnost x 1,375
Srednja aktivnost x 1,55
Visoka aktivnost x 1,725
Ekstremna aktivnost x 1,90
Na primer: ženska osoba u dobi od 40 godina, telesne mase 65 kg, visoka 170 cm, koja puno sedi:
655,1+(9,563×65)+(1,850×170)-(4,676×40)=1404,155 kcalx1,2=1684,98 kcal
Za žensku osobu u dobi od 40 godina, koja radi sedelački posao i ne kreće se više od pola sata dnevno, potreban dnevni unos je nešto manje od 1700 kalorija dnevno.
Kako potrošiti suvišne kalorije?
Deca od 1 do 3 godine:
Deca od prve do treće godine usavršavaju osnovne pokrete (npr. hodanje, trčanje, skakanje, bacanje, hvatanje, udaranje, poskakivanje), koji su osnova mnogih sportova i ostalih oblika telesnih aktivnosti. Decu u ovoj dobi treba pustiti da budu aktivna i nestašna.
Najbolje je da deca u tom uzrastu imaju 30 minuta organizovanih i najmanje 60 minuta neorganizovanih aktivnosti dnevno. Organizovane aktivnosti treba da sprovode vaspitači ili roditelji, najčešće u obliku laganih i zabavnih vežbi. Neorganizovanu aktivnost treba da inicira samo dete. Deca u ovoj dobi ne bi smela da provode više od 60 minuta u sedelačkim aktivnostima.
Predškolska deca (3-5 godina)
Predškolska dob je idealna za učenje i usavršavanje osnovnih pokreta u različitim uslovima, kako bi se što bolje razvile motoričke veštine. Roditelji i vaspitači bi trebali da planiraju više kratkih serija telesnih aktivnosti umerenog do visokog intenziteta koje bi trajale između 6 i 10 minuta u ukupnom trajanju od najmanje 60 minuta dnevno.
Decu u ovoj dobi bi trebalo podsticati na što više neorganizovanih aktivnosti (od najmanje 60 minuta pa do nekoliko sati dnevno) koje uključuju igru na dečjim igralištima, penjanje, igre sa loptom, trčanje… Deca u ovoj dobi ne bi smela da provode više od 60 minuta u sedelačkim aktivnostima.
Starija deca i adolescenti:
Trenutne preporuke za telesnu aktivnost školske dece sugerišu da deca treba da budu aktivna najmanje 60 minuta do nekoliko sati dnevno, i to najmanje umerenim intenzitetom. U ovoj dobi većina od 60-minutne aktivnosti trebala bi da bude aerobnog tipa (npr. vožnja bicikla, trčanje…) pa i sportske aktivnosti poput fudbala, košarke, odbojke itd. Takođe u ovoj dobi se preporučuju aktivnosti za jačanje mišića najmanje tri dana nedeljno (npr. sklekovi, zgibovi, čučnjevi).
