MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

DANAS JE BOŽIĆ !!!

  • Izvor: novosti.rs
Broj pregleda: 205

Nije pogrešio veliki vladika Njegoš kada je napisao da „nema prave slave bez Božića“.

Za srpski, ali i ostale hrišćanske narode, reč je o prazniku jedinstvene radosti i topline, koji okuplja porodice, zbližava udaljene i miri zavađene.

Božić je dan kada se hrišćani prisećaju čudesne noći kada se u jaslama vitlejemske pećine, daleko od sjaja i raskoši, rodio Bogočovek. Njegov dolazak na svet, kako nas uči hrišćanska vera, prvi je znak ka putu spasenja i večnog života celog čovečanstva. Srpska pravoslavna crkva i ostale sestrinske pravoslavne crkve uče svoje vernike da prisećajući se dolaska Bogočoveka, prizovu u svoja srca strpljenje, mir i ljubav prema svim ljudima.

Srpski narod ovaj dan provodi u porodičnim okupljanjima oko badnjaka, u duhu zdravica, sloge i čestitki. Prazničnu sliku upotpunjuju praznična trpeza, toplina doma i međusobna ljubav ukućana.

Događaj kojem srpski narod daje počasno mesto u obeležavanju Badnjeg dana i Božića je unošenje badnjaka (mlado cerovo ili hrastovo drvo) u kuću. Prema verovanju, sa hrastovim granjem na Badnji dan u svaki dom ulazi i Isus, a slama koja u kući stoji sva tri dana praznovanja, podseća na onu u kojoj je rođen sin Božji. Veruje se da ona kući donosi mir i Božji blagoslov.

Badnjak se seče na badnje jutro. Glava kuće ustaje rano, oblači svečanu garderobu, popije čašu rakije i pristupa sečenju mladog stabla. U gradskim uslovima u domove se unose badnjaci kupljeni na pijacama ili trgovima.

Polaznik (ponegde zvan i radovan, jer donosi radost i sreću u dom) omiljeno je dete ili čeljade u porodici. Sa domaćinom se na božićno jutro pozdravlja i ljubi izgovarajući reči: „Hristos se rodi!“ a domaćin odgovara: „Vaistinu se rodi!“

Badnjak, koji obično stoji u prostoriji gde se familija okuplja, polaznik prvo daruje, potom prilazi vatri i džarajući je izgovara: „Koliko varnica, toliko zdravlja, radosti, veselja, parica…“. Upućuje najlepše želje za domaćina i blagostanje u njegovom domu, pa ga zato domaćica obavezno daruje.

Ističući da Božić daje sveukupni smisao životu, protojerej Ljubivoje Stojanović, duhovnik Crkve Ružice i Kapele Svete Petke, podseća na lep običaj u pravoslavlju – mirboženje.

– Nije reč samo o pomirenju posvađanih, nego i unapređivanju međuljudskih odnosa u svim segmentima. To nije moguće sve dok je svako zatvoren u sebe i svoj interes, pristajući na podele koje dovode do nesagledivih sukoba. Mi smo sami opteretili svoj život odlukama da smatramo za neprijatelje čitave narode, vernike drugih religijskih zajednica ili pristalice drugačijih ideologija. U takvom stanju radost Božića ne može da nas oblagorodi i preporodi.

Stojanović opominje da bi svako od nas trebalo da izbaci iz sebe gnev, mržnju i zlobu, a pre toga strahove od drugih i drugačijih. Tek kad se to ostvari, počinje uzrastanje u ljubavi Božijoj, koju lično doživljavamo i zajedničenjem žive vere delimo jedni sa drugima, umnožavamo je u sebi i jedni sa drugima i tako se usavršavamo.

BOGATSTVO OBIČAJA

Bogatstvo narodnih običaja razlog je zbog čega je Božić omiljeni praznik najvećeg broja pravoslavnih vernika, ali i svih koji poštuju srpsku tradiciju. Nepisano je pravilo da porodica Badnje veče obeležava okupljena oko badnjeg drveta za koje se smatra da u dom unosi sreću i spokoj, ali i opominje na praštanje i mirenje među zavađenima. Običaj je da se u seoskim uslovima badnjak seče u rano jutro. Po njega polazi domaćin, muška glava, koji ga pozdravlja rečima: „Dobro jutro, badnjače i čestit ti Božić.“ U mnogim delovima Srbije postoji običaj da se prvi iver badnjaka čuva, jer on donosi berićet u kući. U prostrtu slamu stavljaju se orasi, šećer, suvo voće i bombone za decu. U mnogim selima i danas je živ običaj vertepa ili koleda.

 

DOBAR ZNAK

„Ne daj bože vedroga Božića, ni oblačnoga Đurđevoga dana“, samo je jedno od mnoštva narodnih verovanja u vezi sa Božićem. Ovaj dan ima centralno mesto u zimskim svetkovinama, a etnolozi to vezuju i za novi početak godišnjeg ciklusa. Praznik Hristovog rođenja, za koji se smatra da koren vuče još iz najdublje slovenske prošlosti, uzima se kao idealan za početak nekog posla. Narod veruje da prvog dana praznika treba, makar simbolično, započeti neki posao ili poduhvat koji predstoji tokom godine. Uz to, smatra se da tokom praznika čovek treba da uradi pomalo od svega što voli, jer će onda to činiti i tokom cele sledeće godine. U mnogim delovima Srbije običaj je da se na drugi dan Božića obiđu njive, pašnjaci i torovi, i tako im se poželi svaki uspeh i berićet.

ČAROBNA ČESNICA

Dan pred praznik Rođenja Hristovog provodi se u postu i duhovnom smirenju. Skoro sve porodice u Srbiji na Badnji dan se okupljaju uz identičnu trpezu na kojoj su pasulj prebranac, riba, posna pita, crno vino… Badnje veče koje porodica proslavlja na okupu provodi se uz orahe, lešnike, suvo i sveže voće. Običaj je da se u slamu koja se posipa po podu kuće stave bombone, slatkiši i kocke šećera namenjene najmlađima.

Centralno mesto božićne trpeze u većini krajeva naše zemlje pripada – pečenici. Nju domaćica priprema na Badnji dan, a uglavnom je reč o prasetu ili jagnjetu. U nekim delovima Srbije, vađenje pečenice iz peći prati velika radost ukućana i veselje. Uz to, na stolu je i hleb – česnica. Traženje novčića u komadima česnice, omiljena je zabava najmlađih.

PRETHODNE VESTI

PRATITE NAŠU FACEBOOK STRANU >KLIK NA SVIDA MI SEHVALA