DA LI ZNATE simptome moždanog UDARA I KAKO se ponašati!!!

Autor:Udruženje Moždani udar

01/11/2017

Pod sloganom “Koji je vaš razlog da sprečite moždani udar”, ovogodišnja kampanja za Svetski dan moždanog udara (29. oktobar 2017.) bavi se prevecijom i apeluje na ljude da učine sve što je u njihovoj moći da spreče da do ove bolesti uopšte dođe.

U Srbiji svake godine oko 25.000 ljudi doživi moždani udar. Oko trećine obolelih ostane sa trajnim posledicama i invaliditetom, dok oko trećine odmah podlegne ovoj bolesti. Tek manje od 8.000 ljudi uspe da se vrati svom životu kao pre bolesti.

Poznavanje simptoma moždanog udara može ubrzati javljanje bolesnika Hitnoj pomoći i posledično smanjenje mortaliteta i invaliditeta. Zato, ako ne možete da se nasmešite, da izgovorite jednostavnu rečenicu, isplazite ravno jezik ili podignete ruke, zovite Hitnu pomoć.

Moždani udar je posledica oštećenja krvnih sudova koji ishranjuju ćelije mozga, i može nastati ili usled zapušenja krvnog suda ugruškom (najčešće iz aterosklerotičnih krvnih sudova), kada nastaje infarkt mozga, ili pucanja krtog, bolesnog krvnog suda, kada nastaje moždano krvavljenje.

Najčešći simptomi su oduzetost desne ili leve polovine tela (lica, ruke i noge), nemogućnost govora, izgovaranja ili razumevanja govora ili i jedno i drugo, trnjenje jedne polovine tela, nesigurnost i ozbiljno zanošenje u hodu, smetnje vida, duple slike, zbunjenost ili čak teška, do tad nepoznata glavobolja.

Ovi simptomi počinju naglo, i potrebno je da se osoba koja ih oseti odmah javi službi hitne medicinske pomoći koja će ga odvesti na pravo mesto na dalje lečenje. Veoma je važno što pre se obratiti lekaru, jer postoji terapija, koja ukoliko se primeni u prva tri sata od razvoja bolesti, uspešno leči preko 60 odsto bolesnika u našoj sredini. Ova terapija se primenjuje i kod nas, i to u više od 20 zdravstvenih centara u Srbiji. U Srbiji se na ovaj način leči oko jedan odsto obolelih od moždanog udara, u Sloveniji tri odsto, a u svetskim razmerama od jednog do 15 odsto, koliko se leči u najrazvijenim zemljama.

Prema rečima dr Ivana Milojevića, moždani udar može da se leči, ali samo ako se lečenje započne na vreme, to jest što ranije po pojavljivanju simptoma. Upravo zbog toga je široka edukacija stanovništva o rizicima, simptomima, znacima moždanog udara, aktiviranju službe hitne medicinske pomoći, kao i načinu lečenja i rehabilitacije ovih bolesnika od izuzetne važnosti. Mnoge studije u svetu i kod nas su pokazale da se samo dobro organizovanom zdravstvenom službom, brzim i adekvatnim odgovorom celog zdravstvenog sistema mogu gotovo u potpunosti povući svi simptomi i znaci moždanog udara, i smanjiti nastale komplikacije.

„Zastrašujuća je pomisao da životi miliona ljudi koji svakodnevno putuju širom Evrope zavisi najviše od toga gde će se zadesiti ako dožive moždani udar, jer dok u jednoj državi mogu da dobiju odličnu negu, već u drugoj mogu da umru ili ostanu trajni invalidi zbog nedostatka standardizovane nege. Ovakvoj situaciji najviše doprinosi činjenica da u mnogim zemljama Evrope ne postoje zvanični standardi za organizaciju jedinica za lečenje moždanog udara. Razlika je, naravno, i posledica različite tehničke opremljenosti centara u različitim zemljama, ali i nepostojanja sinergističkog delovanja donosioca odluka i medicinskih stručnjaka. Ovakav zajednički rad je zaista neophodan, jer se samo na taj način može doneti benefit pacijentima, koji moraju zaista uvek biti u prvom planu. Pravljenje nacionalnih strategija, nacionalnih registara itd, dovodi do mogućnosti da se širokim javnim kampanjama poveća svest ljudi o moždanom udaru, njegovim uzrocima, lečenju i posledicama. Takođe, uz takav rad bi pacijentima mnogi lekovi bili dostupniji, kao i mnoge savremene procedure u akutnom lečenju“, smatra dr Milojević.

Moždani udar je druga najsmrtonosnija bolest u Srbiji, odmah nakon bolesti srca (Batut, 2015.). I pored toga što su naši lekari izuzetno stručni u lečenju ove bolesti, da bi se situacija poboljšala, odnosno da bi se broj smrtnih ishoda smanjio, potrebno je rešenje na nacionalnom nivou.
„Za Srbiju je veoma bitno da što pre usvoji nacionalni strategiju za borbu protiv moždanog udara jer statistika pokazuje da će broj obolelih i preživelih samo rasti, zbog čega moramo da radimo na prevenciji, ali i na razvoju boljeg i efikasnijeg lečenja i rehabilitacije pacijenata koji prežive moždani udar. Pozitivno je što Srbija ide u korak sa svetom kada je u pitanju akutno lečenje, ali je neophodno staviti veći akcenat na prevenciju, kako primarnu, tako i sekundarnu. A da bismo mogli da razvijemo efikasnu nacionalnu strategiju moramo prvenstveno da stvorimo nacionalni registar pacijenata koji su oboleli od moždanog udara, kako bismo imali bolji uvid u razloge nastanka bolesti, ali i nedostatke u lečenju i rehabilitaciji“, smatra dr Milojević.
Međutim, samim učešćem u ovakvom projektu Srbija je napravila pomak ka poboljšanju uslova za lečenje i rehabilitaciju moždanog udara.
„Učešćem u ovakvom panevropskom projektu, kakvo je istraživanje „Teret moždanog udara“, Srbija se otvara ka novim iskustvima svojih evropskih kolega od kojih može mnogo toga da se nauči, kako o prevenciji tako i o reorganizaciji zdravstvenog sistema radi poboljšanja lečenja i rehabilitacije pacijenata koji su doživeli i preživeli moždani udar. Tako da će stručna javnost biti spremna da učestvuje u dijalogu sa predstavnicima vlasti kada se odluči da se stvori nacionalna strategija za borbu protiv moždanog udara sa kvalitetnim i isprobanim predlozima poboljšanja nege“, dodaje dr Milojević.

Glavni zaključak istraživanja „Teret moždanog udara“ jeste da je potrebno da svi donosioci odluka u svim evropskim zemljama pronađu bolje načine za lečenje moždanog udara, ali i da onima koji su preživeli moždani udar i njihovim porodicama olakšaju život i omoguće bolje uslove za povratak u društvo.

„SAFE poziva sve države Evrope da naprave registar i reviziju podataka o moždanom udaru, jer će samo tako omogućiti praćenje resursa i učinka sistema duž celog puta – od akutne faze, preko lečenja, do oporavka i rehabilitacije nakon izlaska iz bolnice ili centra za rehabilitaciju. To će, takođe, omogućiti da zemlje uče jedna od drugih kako bi unapređenje celog procesa bilo brže”, izjavio je dr Milojević.

Inače, doktor Ivan Milojević je član Upravnog odbora SAFE (Evropska Alijansa za moždani udar).

Pozitivno je što Srbija ide u korak sa svetom kada je u pitanju akutno lečenje, ali je neophodno staviti veći akcenat na prevenciju, kako primarnu, tako i sekundarnu.