Za maline, i proizvode od malina i uopšte jagodičastog voća, mogli bismo da pišemo do sutra, i ne bismo nabrojali sav potencijal izvoza.

Ipak, šanse ima i u nešto krupnijim plodovima. Kao što su na primer, mirisne dunje. 

– Dunja, odnosno sušena dunja mogla bi da postane domaći delikates – kaže za naš portal dugogodišnji voćar Radmilo Jovanović. On ne sumnja u isplativost tog posla i kaže da bi zarada bila dobra. Tome svedoči, navodi nam, i to što već ima potražnje i da ima poziva iz Holandije, Nemačke, i drugih zemalja.

Međutim, kaže, ne može sam. Na taj način nije isplativo. Zbog toga apleuje da se domaći proizvođači što više udružuju i da zajednički nastupaju na svetskim tržištima. Propratni troškovi za pojednica su veliki, dok bi udruženima i država mogla da grantuje neke olakšice.

On ima sušaru za voće i baš i izvozi sušene jagode u Dubaiji, na primer, i ne spori da je zarada izuzetna. 

– Sušenu dunju koriste za čajeve, za razne namaze, vole je u tim zemljama i pridaju joj poseban značaj, a naše podneblje ima potencijal za uzgoj – navodi on.

Prednosti upotrebe liofilizovanog voća su u tome što se u potpunosti zadržava hemijski sastav voća, kontaminacija proizvoda je izbegnuta, takođe hranljiva svojstva, miris,aroma, ukus ostaju očuvani te se ovo voće smatra proizvodom visoke prehrambene vrednosti.

Cene moraju da prate taj kvalitet i troškove proizvodnje, ali i konkurenciju.

– I mi se srećemo sa problemom konkurencije. Na domaćem tržištu vladaju određeni tržišni uslovi, kakvi takvi, i svako se prialgođava. Spuštanje cene dovelo bi nas u sitaciju da ne možemo da obezbdimo sredstva za razvoj, za ulaganja… Kod stranog tržišta je drugačije, uglavnom je reč o situaciji da veliki kupac okupi nekoliko nas manjih i prodaje proizvode. Takođe, ušeće na tržište imaju i potrošači – priča naš sagovornik.