Šta je Kragujevcu doneo dolazak italijanskog „Fijata“?!Od doline gladi do najvećeg izvoznika!!!

  • Izvor: novosti.rs

“NOVOSTI” ISTRAŽUJU Od doline gladi do najvećeg izvoznika

Šta je Kragujevcu doneo dolazak italijanskog "Fijata" u region Šumadije i Pomoravlja; Gradonačelnik: Već imamo 23.000 nezaposlenih, treba li nam još 5.000?

KRAGUJEVAC decenijama prati sudbinu svoje najveće fabrike. Centar auto-industrije je krajem prošlog veka, baš kao i ona, prošao pravu golgotu. Ni dolazak "Fijata" nije odmah preokrenuo život u Kragujevcu, ali je s početkom serijske proizvodnje, 2012. godine, broj zaposlenih počeo da raste. Već sledeće godine spoljnotrgovinska razmena ovog grada je premašila milijardu dolara. Od naredne godine ovaj region izvozi i do 650 miliona dolara više nego što uvozi, a "Fijatovi" proizvodi čine više od polovine tog izvoza.

Tokom 2001. bez posla je U Kragujevcu ostalo 15.500 radnika. U godinama koje su usledile, sa izuzetkom 2004, bio je prisutan pad zaposlenosti. U 2012. broj zaposlenih iznosio je 41.457, što je za 1.960 više od 2011. Poslednji statistički podaci otkrivaju da je zaposlenih lane bilo 45.793. Tokom 2013. se zaposlilo dvostruko više ljudi nego prethodne, najviše u "Fijatu" i kod kooperanata - čak 2.000 ljudi.

- Privreda Šumadije je do 2012. ostvarivala veliki spoljnotrgovinski deficit. Te godine je počela serijska proizvodnja i prvi put imamo ostvaren spoljnotrgovinski suficit, a 2013. godine i rekordnu spoljnotrgovinsku razmenu, koja je iznosila 4,3 milijarde dolara za Kragujevac ili 5,3 milijarde dolara za region - objašnjava Predrag Lučić, predsednik Regionalne privredne komore Kragujevca. - Spoljnotrgovinska razmena je te godine bila četiri puta veća nego 2012. Naredne, 2014. je ostvaren rekordan suficit veći od 640 miliona dolara, a u slučaju Kragujevca je veći od 455 miliona dolara. I 2016. ovaj region je ostvario suficit od 600 miliona dolara, a Kragujevac od 385 miliona dolara. "Fijat" učestvuje u ukupnoj strukturi izvoza 57 odsto, a Kragujevac čak 80 odsto. Jasno je da je "Fijat" dominantan ekonomski faktor Šumadije i Pomoravlja. Ranije je ovaj region bio veliki neto uvoznik, a danas smo najveći neto izvoznik u Srbiji. Suficit se kreće od 600 do 650 miliona dolara.

Obnavljanje proizvodnje automobila u Kragujevcu donelo je posao i malim kooperantima. U Kragujevcu je tako 2011. bilo registrovano 30.721 preduzeće i 8.776 preduzetnika. Lane je bilo 37.755 firmi i 8.038 preduzetnika. Prosečna plata u ovom gradu je rasla. Od 273 evra u 2006. godini do oko 370 u maju ove godine. Istina je da su najveća prosečna primanja zabeležena u 2012. - čak 490 evra.

- Zahteve treba uputiti poslovodstvu, a od Vlade tražiti podršku da se ti zahtevi ispune - smatra Radomir Nikolić, gradonačelnik Kragujevca. - U tom smislu želimo da pomognemo koliko možemo. Naročito, jer smo ugroženi. Mi ne razmišljamo samo o gradskom budžetu. Šta će sutra biti? Šta ako "Fijat" ode iz Kragujevca? Da li radnici i sindikati razmišljaju o tome? Šta će biti sa njima i njihovim porodicama? Mi već imamo 23.000 nezaposlenih na evidenciji. Da li nam treba još 5.000 nezaposlenih? Treba nam svaki dinar dok ne zaposlimo sve ljude. Ne treba da pravimo greške zbog kojih ćemo se kajati. Bili smo već u dolini gladi. Ne treba ponovo da budemo u dolini gladi.

Građanin Kragujevca Ratko Lukić kaže da je grad delio sudbinu "Fijata":

- I ja sam kao građanin izuzetno zabrinut za njegovu sudbinu. Sećam se sa koliko smo radosti dočekali "Fijat" i radnici su radili u uslovima 21. veka. Bojim se da ova situacija ne eskalira, da ne bude situacija bez povratka. Znam koliko bi to bilo pogubno za grad. Nisu samo zaposleni ugroženi. Tu su i njihove porodice i kooperanti. Ceo grad bi počeo da tone.

BIO DEVASTIRAN

KRAGUJEVAC je juna 2004. proglašen za jedno od 13 devastiranih područja u Srbiji. Nazivan je "dolinom gladi", u kojoj je bilo nemira, stalnih štrajkova. Uz nova radna mesta, stigle su i investicije u infrastrukturu, otvoreni su trgovinski lanci, a oživljavaju i hoteli i restorani.

LETNjA žega smanjiće rod prolećnih useva za više od 20 odsto!!!

Letnja žega i tropske temperature prete da unište ovogodišnji prinos žitarica. Samo se pšenica izvukla, jer je požnjeveno 95 odsto njiva pod ovom kulturom. Dobra kiša u narednih nekoliko dana spasla bi rod

LETNjA žega, koja već danima ne popušta, smanjiće rod prolećnih useva za više od 20 odsto. Stručnjaci smatraju da će tek po završetku tropskog talasa, moći da se govori o tome koliko je vrućina uticala na ovogodišnji rod kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe. Zasada je jedino pšenica na sigurnom, jer je više od 95 odsto njiva pod ovom kulturom požnjeveno.

- Sa temperaturama do 40 stepeni Celzijusa, sigurno da će u određenom procentu rod biti umanjen - priča Vukosav Saković, predsednik Fonda za žito Srbije. - Zasada je rod na nivou prošlogodišnjeg proseka, što je manje za nekih 20 odsto u odnosu na prošlu godinu. Vrelina najviše utiče na rod soje, šećerne repe, kukuruza i suncokreta.

Kako kaže Saković, biljke su sada u periodu kada su najosetljivije. Kukuruz je u fazi oplodnje, soja ima intenzivan rast, a suncokret naliva zrno. Biljkama izuzetno smetaju visoke temperature i nedostatak vlage. Imali smo do pre neki dan bar hladne noći, a sada više ni to ne postoji.

- Ukoliko ovih dana dobijemo dobru kišu, biće manje štete kada kasnije opet nastupi sušni period - ističe Saković. - Sada sve zavisi od budućih vremenskih prilika, kada ćemo moći i da govorimo o pravim procenama štete koje su nastupile zbog ovih vrelina.

Prema rečima Žarka Galetina, agrarnog analitičara, pšenica je manje-više požnjevena pa nema problema, ali ukoliko vrelina potraje, može da utiče na jesenje useve.

- U ovom trenutku suša nije mnogo uticala na soju, kukuruz i suncokret, osim u delovima koje nisu ni ranije primile padavine, kao što su Banat, delovi Srema i istočna Srbija - objašnjava Galetin. - Tu se i te kako oseća manjak padavina. Ovakvo vreme štetno je za useve, ali ne još toliko da bi bili zabrinuti. Najbitnije je da ne potraje. Sigurno je i da će ovogodišnji rod ovih žitarica biti manji u odnosu na prošlu godinu. Ukoliko ovakve žege potraju do kraja jula i u avgustu, neće biti dobro za useve.

BIĆE ZA IZVOZ

PŠENICA je “skinuta” sa više od 95 odsto njiva u celoj Srbiji. Direktor Fonda za žito Srbije Vukosav Saković kaže da je ovo bila jedna prosečna godina, sa 2,3 miliona tona.

- Sa prelaznim zalihama od oko 500.000 tona pšenice, ove godine ćemo moći da izvezemo 1,1 milion tona, što je za nekih 100.000 tona manje nego u ekonomskoj godini koja je završena - kazao je Saković.

Građevinski stručnjaci smatraju da je u našem glavnom gradu neizvodljivo graditi takozvane jeftine stanove!!!

Građevinski stručnjaci smatraju da je u našem glavnom gradu neizvodljivo graditi takozvane jeftine stanove. Šurlan: Napravili smo 5.000 stanova i u prestonici i ne može za manje od 1.000 evra

PRIČA o kupovini stana za manje od 500 evra po kvadratnom metru uvek deluje primamljivo, ali je pitanje koliko je realno da se po toj ceni on može izgraditi i prodati u Beogradu. Biznismen Bogoljub Karić tvrdi da je to moguće i, ovih dana, opet aktuelizuje projekat "BK grupe", koji je predstavljen u Privrednoj komori Srbije pre godinu dana, kada je najavljena izgradnja socijalnih stanova u beogradskom Makišu. Međutim, investitori i građevinci smatraju da te cene nisu realne za srpsku prestonicu. Jeftini kvadrat, kako kažu, zahteva ili besplatno zemljište i smanjenje komunalnih taksi ili se u pitanje dovodi kvalitet gradnje.

Direktor Građevinske direkcije Srbije Nebojša Šurlan tvrdi da u drugoj i trećoj beogradskoj zoni nije moguće napraviti isplativ projekat koji bi banka finansirala po toj ceni. Šurlan je u ponedeljak s ministarkom građevinarstva Zoranom Mihajlović posetio gradilište kompleksa "Zemunske kapije", gde će prva tri objekta biti završena do septembra 2018. Cena kvadratnog metra je od 1.300 do 1.493 evra bez PDV-a, a prodaja bi trebalo da počne za oko mesec dana.

- U poslednjih pet godina smo napravili više od pola miliona kvadrata u Beogradu i prodali 5.000 stanova. Na osnovu naše analize, iz iskustva na 15 lokacija u Beogradu, proizvodna cena neto kvadratnog metra ne može da se napravi ispod 1.000 evra - rekao je Šurlan, za "Novosti". - Mi funkcionišemo na srpskom tržištu, po srpskim propisima, sa domaćim materijalima i izvođačima. Karić verovatno ima nekog keca u rukavu. Očekujemo da vidimo njegove konkretne poteze.

Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić smatra da se za manje od hiljadu evra po kvadratu mogu graditi jedino tipski stambeni objekti na periferiji prestonice, i to na najjeftinijim lokacijama, na zemljištu za koje ne bi bile plaćene takse.

- To su takozvane fabrike stanova, kada se grade veliki kompleksi od nekoliko hiljada objekata - objašnjava Rodić. - Takva, tipska gradnja na lokacijama van Beograda bi mogla biti dosta jeftinija od obične. Tu investitor može da formira zaradu od 10 evra po kvadratu, ali sa računicom da će zbog masovne izgradnje opet biti u plusu. Takve ogromne objekte velike spratnosti smo gradili po Rusiji i oni se praktično slažu kao lego kockice. Meni je život u takvim zgradama pomalo nehuman.

I ZEMUNSKE KAPIJE JAČAJU BDP

MINISTARKA građevinarstva Zorana Mihajlović je prilikom obilaska radova na izgradnji novog naselja Zemunske kapije izjavila da je to jedno od gradilišta koje pomaže da povećavamo BDP, odnosno da utičemo na razvoj građevinske industrije.

- Udeo građevinarstva je ispod pet odsto, a mora da bude bar sedam odsto ako želimo da imamo održivu građevinsku industriju i ako hoćemo da se vratimo na svojevremeno zlatne grane građevinarstva - izjavila je Mihajlovićeva. - Stvorili smo zakone, napravili smo sistem da razdvojimo kvalitetno od manje kvalitetnog i očekujem da će izvođači da obave ovaj posao u roku. GDS je od 2000. izgradio 10.000 stanova, a vrednost nekretnina koje je napravio je milijardu evra.

Dobra situacija u ekonomiji znači da ima prostora i za povećanje državnih plata i penzija!!

Vučić: Biće znatno veće plate, ne znam koliko!!!!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je Srbija ostvarila odlične ekonomske rezultate u prvih šest meseci ove godine, pa ima prostora za veće državne plate i penzije.

Predsednik Srbije se nada da ćemo do kraja godine preći rast BDP-a od 3,2 odsto, što je, kaže, odlična osnova da sledeća godina bude još bolja i konačno pokažemo da radom možemo da stvorimo nešto više.

Dobra situacija u ekonomiji znači da ima prostora i za povećanje državnih plata i penzija.

"Značajno veće plate u javnom sektoru, ali i penzije biće već u ovoj godini. Ostaje samo da se vidi koliko će povećanje biti", najavio je Vučić.

On je, u izjavi novinarima, obilazeći fabriku municije Belom u Uzićima, rekao da sa posebnim ponosom može da ukaže na činjenicu da smo završili sa 33,2 milijardi dinara suficita prvih šest meseci ove godine.

"To nam se nije dogodilo ni prošle godine, koja je bila odlična", konstatovao je Vučić i podsetio da je očekivani i prihvaćeni deficit bio 56 milijardi, što je potvrdio i MMF.

"Ne znam šta sada da radimo. Ne možemo da pravimo rebalans i da kažemo da bolje stojimo za 700 miliona evra. Dobro je da imamo više novca, više prostora za plate i penzije", istakao je on.

Vučić je naglasio da je ponosan što su javne finansije uređene, i dodao da je zabeležen odličan rast u maju i junu, te da je u prva tri meseca bilo samo problema sa proizvodnjom struje i u rudarskom sektoru.

"Imali smo rast prerađivačke industrije u maju od 9,2 odsto u odnosu na maj prošle godine. U rudarstvu čak 10 odsto. Proizvodnja struje je bila u minusu za šest odsto, tako da je ukupna stopa rasta u maju 5,5 ili 6 odsto. To je daleko više od 1,2 odsto koliklo je bilo u prva tri meseca. Time ćemo se približiti do kraja godine i dostići onih 3 odsto o kojima smo govorili", naglasio je on.

Vučić je izrazio uverenje da će se preći do kraja godine 3,2 odsto rasta, što su, kako je konstatovao dobre vesti.

Ukazao je da je jun još bolji od maja, ali da za sada nema podatke.

"Baš sam zadovoljan. Stvari idu dobro, to znači i veće plate i penzije, da svi ljudi osete boljitak", naglasio je on.

"TOLIKO SE RATUJE PO SVETU, SVE ŠTO NAPRAVIMO TO PRODAMO"

U mestu Uzićima, kod Požege, danas je počela probna proizvodnja u Fabrici streljačke municije i opreme, u kojoj će se do kraja godine zaposliti 470 ljudi.

"Toliko se ratuje po svetu, toliko sukoba ima, sve što napravimo to prodamo" rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je prisustvovao početku probne proizvodnje.

Predsednik je rekao da očekuje da će izvoz namenske industrije Srbije 2020. godine premašiti milijardu evra godišnje.

Srbija će u narednom periodu raditi na kreiranju sveukupnog imidža-TURIZAM BUDUĆNOST SRBIJE

Vučić je istakao da je broj stranih turista u poslednjih godinu dana porastao za 20 posto i da je to nova šansa za promociju Srbije kao nove destinacije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa generalnim sekretarom Svetske turističke organizacije Talebom Rifaijem sa kojim je razgovarao o turističkim potencijalima i promociji Srbije kao turističke destinacije.

Vučić je istakao da je broj stranih turista u poslednjih godinu dana porastao za 20 posto i da je to nova šansa za promociju Srbije kao nove destinacije. On je naglasio da je neophodno naći nove modele za promociju srpske turističke ponude i zatražio pomoć Svetske turističke organizacije u stvaranju novog turističkog brenda.

– Srbija će u narednom periodu raditi na kreiranju sveukupnog imidža zemlje kao bezbedne i privlačne turističke destinacije – zaključio je Vučić.

Generalni sekretar Svetske turističke organizacije istakao je da je turizam budućnost Srbije, saopštila je Služba predsednika za saradnju s medijima.

- Nije poenta u tome šta imaš, već kako koristiš to što imaš. Važno je da je rukovodstvo ove zemlje prepoznalo potencijale koji leže u turizmu – kazao je on.

On je naglasio da danas ceo svet, a ne samo Svetska turistička organizacija, gledaju sa velikom pažnjom u Srbiju i da ona mora da ispuni ta očekivanja.

On je Vučiću čestitao na naporima da Srbiju promoviše kao novu turističku destinaciju i naglasio da je neophodno raditi na omogućavanju lakšeg dolaska stranih turista u Srbiju, kao i na boljoj promociji zemlje i stvaranju novog brenda.

Auto -Čačak otvara pogon za potrebe Škode!!!

  • Autor: LJubica Sokić

Čačak -  Ponovno pokretanje proizvodnje u čačanskoj fabrici “Prvi maj”, koja bi trebalo da proizvodi neke od komponenata za potrebe češke fabrike automobila “Škoda” planira se do kraja 2017. godine, najavio je vlasnik “Auto - Čačka”, Milenko Kostić.

On je održao sastanak sa ambasadorkom Češke Republike, Ivanom Hlavsovom, koja bila u poseti Čačku. 
Kako je istakao, razgovori o pokretanju proizvodnje komponenata za fabriku “Škoda” u čačanskom “Prvom maju”koji je u stečaju, teku nekoliko meseci. "
"Naša namera je da dogovori budu precizirani do Nove godine, uz podršku “Auto-Čačka” kao partnera, ali i Češke ambasade", rekao je Kostić novinarima. 
 
Češka ambasadorka, Ivana Hlavsova je prilikom obilaska ove kompanije naglasila da je “Auto-Čačak” simbol uspešne privredne saradnje sa Srbijom.
"Ovo preduzeće je u samom vrhu kada je u pitanju prodaja Škodinih vozila u ovom regionu", istakla je ambasadorka.

Proizvođači „crvenog zlata“ iz cele Srbije najavili najavili blokadu puteva!!Traže cenu od 220 dinara!!

Proizvođači "crvenog zlata" od petka u novim protestima. Najavili "pohod" i na otkupna mesta i hladnjače

POSLE protesta upozorenja održanog u subotu u Arilju, ujedinjeni proizvođači "crvenog zlata" iz cele Srbije najavili su da će u petak 23. juna obustaviti berbu i krenuti u blokade otkupnih mesta, hladnjača i saobraćajnica. Predstavnici 54 udruženja, okupljeni u Asocijaciji "Malinari Srbije", pozvali su nadležne da do isteka ovog roka "urazume izvoznike i monopoliste" i omoguće otkup novog roda po tržišnoj ceni.

 

- Uputili smo dopis ministarstvima poljoprivrede, privrede i finansija, trgovine, predsedniku države i carini, apelujući da se izbegne radikalizacija protesta. Za nekoliko dana počeće branje najvećih količina ovogodišnjeg roda, a u slučaju da država dozvoli pljačku, malinu nećemo poklanjati i ona neće završiti u hladnjačama - naglašava Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije. - Od svih lokalnih samouprava, gde se malina gaji, zatražili smo održavanje vanrednih skupštinskih sednica, jer želimo da znamo stavove lokalnih vlasti o pokušaju pljačke njihovih građana.

Na protestu upozorenja u Arilju okupilo seoko 1.000 malinara iz svih udruženja, a podršku poljoprivrednicima dali su i pojedini sindikati, ali i studentske organizacije. Lokalna vlast u svetskoj prestonici "crvenog zlata" takođe je zatražila da se nadležna ministarstva uključe u rešavanje "monopola u otkupu i izvozu maline". Naveli su i da sadašnja cena od 100 do 120 dinara nije tržišna, već je to "rezultat dogovora monopolista da opljačkaju milione evra na štetu proizvođača".

NEDIMOVIĆ: PREVIŠE POD ZASADIMA

MINISTAR poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će sutra razgovarati sa predstavnicima proizvođača maline. On je naglasio da su površine pod zasadima značajno uvećane i da je došlo do poremećaja na tržištu.

- Ministarstvo ne može da određuje cenu, ali preko inspekcijskih organa i nezavisnih tela može da reaguje na terenu - rekao je Nedimović.

PONOVO je oživelo tržište nekretnina!!!

U prvih šest meseci ove godine primetan pozitivan trend u trgovini nekretninama. Na stabilizaciju tržišta uticali povoljni stambeni krediti koje nude banke

Foto: ilustracija-pixabay

PONOVO je oživelo tržište nekretnina. Na odluku da se kupuju kvadrati uticali su povoljni bankarski krediti, rekordno niske cene stanova i kuća, kao i sve veći broj zgrada koji se zida

Posle pet godina konstantnog pada, ova 2017, a na osnovu prvih šeset meseci, biće prelomna godina za one koji zidaju i trguju kvadratnim metrima. Ako bi se nastavilo tempom od januara do maja, ove godine na nivou Srbije biće prometovano oko 140.000 nekretnina, što je za oko 25.000 više nego lani.

Za razliku od 2010. godine, kada je cvetala sitna stanogradnja (bili su motivisani oslobađanjem PDV), sada su kupci više zainteresovani za stanove koji su već korišćeni. Oni su znatno povoljniji.

Građani Srbije se, prema registrovanim podacima Republičkog geodetskog zavoda, samo u sedam odsto slučajeva odlučuju na kupovinu stanova od investitora. Jasno je i zašto: na Novom Beogradu i Paliluli potrebno je izdvojiti od 55 do 60 odsto više novca za kupovinu stana u novogradnji u odnosu na prosečnu cenu korišćenog stana. Na Vračaru je ta razlika 30 odsto viša, a u Starom gradu i Savskom vencu oko deset do 15 odsto.

I dalje je kupovna moć mala, pa se u najvećem broju slučajeva prodaju stanovi od 40.000 do 50.000 evra - priča Miloš Simić iz agencije "Evroinvest". - Uglavnom se kupci za novac snalaze tako što uzimaju kredite. Kamate su tu oko tri odsto.

Budućim gazdama stanova i država pomaže. I dalje su aktuelne poreske olakšice za PDV u slučaju da se kupuje prvi stan u novogradnji ili se kupac oslobađa poreza na prenos apsolutnih prava ako je reč o stanu koji je korišćen.

Prema Simićevim rečima, tržište ove godine postalo je aktivnije. Tradicionalno, očekuje se veliki promet od maja do jeseni. Manje stanove kupuju roditelji deci koja studiraju, a preko leta glavni kupci nekretnina su gastarbajteri, koji za vreme godišnjih odmora dolaze u Srbiju.

RASTU I CENE KVADRATA

PREMA podacima Republičkog geodetskog zavoda u beogradskim opštinama Zvezdara i Voždovac kvadratni metar stana 2016. godine bio je 1.150 evra, dok je 2014. ta cena bila 1.200 evra. Ove godine prosečna cena kvadrata je 1.250 evra. Na Novom Beogradu u 2016. godini kvadrat je koštao 1.150 evra, a u 2014. trebalo je izdvojiti 1.200 evra po metru kvadratnom. Ako se u 2017. godini nastavi trend, koji je bio u prvih pet meseci, cena će biti oko 1.250.

NA šalter banke, u nadi da će dobiti kredit, u Srbiji može tek svako treće preduzeće!!!

U našoj zemlji 32.646 firmi ima jednu od prve tri ocene poslovne sposobnosti, prema analizi agencije za privredne registre. Trenutno na dinar sopstvenog kapitala privreda duguje 1,8 dinara

NA šalter banke, u nadi da će dobiti kredit, u Srbiji može tek svako treće preduzeće. Analiza Agencije za privredne registre pokazuje da svega 32.646 firmi može da računa da će dobiti pozajmicu. Toliko preduzeća ima ocenu poslovanja A, B ili C, koje znače da će ih bankari uopšte uzeti u obzir. To, međutim ne znači da srpska privreda već nije dovoljno zadužena. Naprotiv, na dinar sopstvenog kapitala, pokazuju finansijski izveštaji za 2016. godinu, naš biznis posluje sa 1,8 dinara pozajmljenog novca.

Finansiranje poslovanja iz kredita je u Srbiji za nijansu smanjeno prošle godine, jer je u 2015. na dinar sopstvenog novca korišćeno 1,87 dinara kredita.

- Stope zaduženosti idu u pozitivnom smeru, ali jedna godina nije dovoljna da se eliminišu posledice godina urušavanja finansijske pozicije privrede - napominje Ružica Stamenković, registrator Registra za finansijske izveštaje APR. - Prošle godine je sopstveni kapital privrednih društava porastao 8,7 odsto, a obaveze, znači finansiranje iz pozajmica, porasle su za 4,6 odsto. To znači da raste udeo finansiranja iz sopstvenih sredstava. Sopstvena sredstva učestvuju sa više od trećine izvora finansiranja, a sve ostalo dolazi iz pozajmljenog kapitala. Naša privreda je izložena riziku zaduženosti. Idealan odnos sopstvenih sredstava i pozajmljenih je pola-pola.

Posebno pitanje je kome se isplati da se dalje zadužuje. To pre svega zavisi od profitabilnosti posla. Finansijski pokazatelji iz 2016. godine ukazuju da javni sektor u Srbiji ne bi trebalo da razmišlja o novim zajmovima.

- Javna preduzeća su izuzetno malo zadužena. Na dinar svog kapitala ona duguju svega 64 pare. Oni funkcionišu iz sopstvenih izvora, ali nemaju potencijal za dalje zaduživanje - objašnjava Ružica Stamenković. - Tako će biti sve dok ne iskažu veće dobitke. Javna preduzeća ne treba da se zadužuju, jer od toga ne bi stvarala profit, već bi samo servisirala dug.

NAJZADUŽENIJI

POSMATRANO po veličini, najveća zaduženost je u mikropreduzećima. Oni na dinar sopstvenog kapitala posluju sa čak 6,64 dinara pozajmljenog. Apsolutno su prezaduženi. Gledano po sektorima, najviše obaveza ima prerađivačka industrija - na dinar svog novca duguje 3,24 dinara. Kod trgovaca je odnos dinar sopstvenog na 2,99 dinar zajma, a informisanje 2,01 dinara kredita pokriva sa jednim sopstvenim dinarom

KAMPANjA za izbor predsednika skupštine stanara može da počne!!!

Zgrade će u narednih šest meseci morati da biraju predsednike skupštine stanara. Evidenciju prave lokalne samouprave i šalju podatke u katastar

Foto:ilustracija-pixabay

KAMPANjA za izbor predsednika skupštine stanara može da počne! Do 12. decembra će sve zgrade morati da održe sednice, izaberu upravnike i da upišu novu "vlast" u registar stambenih zajednica. Ova veb-aplikacija zvanično počinje da se popunjava od ponedeljka, a razvio ju je Republički geodetski zavod u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva

To je elektronska baza podataka i dokumenata u kojoj će biti skladištene informacije o stambenim zajednicama na teritoriji svake lokalne samouprave, dok će jedinstvenu, centralnu i javnu bazu voditi RGZ.

Sve skupštine stanara moraće u narednih šest meseci da se usklade sa novim Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, a to znači da će i oni koji već imaju izabrane predstavnike, kao i oni koji ih nemaju, morati da se sastanu i izaberu upravnike. Izabrani predstavnici će morati da "preregistruju" dosadašnje skupštine stanara u stambene zajednice u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi.

U beogradskoj opštini Čukarica spremni su za primenu novog propisa. Branka Petrović, načelnik Odeljenja za imovinsko-pravne i stambene poslove, u ovoj lokalnoj samoupravi napominje da je stambena zajednica dužna da podnese prijavu za upis u registar u roku od 15 dana od dana održavanja sednice.

KUĆNI SAVET KAO FIRMA

STAMBENOJ zajednici kao organizaciji vlasnika posebnih delova, novim Zakonom je dat status pravnog lica. 
- Svim stambenim zajednicama koje nisu imale matični broj, pri registraciji će biti dodeljen, dok će se za dobijanje poreskog identifikacionog broja do januara 2018. godine zasebno podnosti zahtev u nadležnoj filijali Poreske uprave - objašnjavaju u RGZ.

- Potrebno je dostaviti zapisnik i dokaz o uplati takse, ukoliko je u pitanju upravnik zgrade koji je jedan od vlasnika posebnih fizičkih delova zgrade - objašnjava Petrovićeva. - Ako je u pitanju stambena zajednica koja bira profesionalnog upravnika, uz zapisnik i dokaz o uplati takse dostavlja se i ugovor o poveravanju poslova profesionalnog upravljanja. Ukoliko je imenovan profesionalni upravnik u postupku prinudne uprave, podnosi se rešenje nadležnog organa o imenovanju profesionalnog upravnika za prinudnu upravu i dokaz o uplati takse.

Registracija stambenih zajednica je predviđena kao "jednošalterski" sistem, kojim se obezbeđuje registrovanje podataka o stambenoj zajednici na jednom mestu, a rešenja o registraciji stambenih zajednica biće javno dostupna na internet strani Republičkog geodetskog zavoda.

U RGZ napominju da trenutno samo 40 odsto opština ima neki vid evidencije o broju stambenih zgrada.