NAJNOVIJE VESTI

Najjeftinija je vožnja vozom a cena karte u međugradskom saobraćaju ne zavisi samo od vrste prevoza, već i od autobuskog preduzeća!!!

Cena karte u međugradskom saobraćaju ne zavisi samo od vrste prevoza, već i od autobuskog preduzeća..

PUTOVANjE između Novog Sada i Beograda može koštati od 338, pa do čak 740 dinara! Cena karte u međugradskom saobraćaju ne zavisi samo od vrste prevoza, već i od autobuskog preduzeća.

Foto: M.BLAGOJEVIC

Najjeftinija je vožnja vozom, pa se za 540 dinara može kupiti povratna karta na ovoj relaciji.

Putnike koji izaberu drumski prevoz putovanje može koštati od 460 do čak 740 dinara u jednom smeru u zavisnosti u čiji autobus uđu. Drastična razlika je i u ceni povratne autobuske karte, pa kod nekih prevoznika ona košta 660, dok je kod drugih gotovo duplo skuplja i staje 1.150 dinara.

Pre polaska na put treba se dobro informisati. To, međutim, nije lako, jer podataka o cenama na sajtovima većine autobuskih stanica u Srbiji – nema.

I do Niša se najjeftinije stiže vozom, a karta u jednom pravcu regio-vozom košta 834, dok je u brzom 884 dinara. Prvi na ovoj relaciji, prema podacima „Srbija voza“, stiže za 5 časova i 25 minuta, dok je prolazno vreme brzog oko 4 časa i 18 minuta. Slična satnica je i za putovanje autobusom, a za kartu treba izdvojiti od 1.043 do 1.260 dinara.

Mnogi izbegavaju vožnju vozom, jer im je prva asocijacija da su prljavi i da kasne. Jugoslav Jović, v. d. direktora „Srbija voza“ kaže da će se u narednim godinama taj loš imidž srpskih železnica značajno popraviti. Izgradnjom TP „Zemun“ biće obezbeđeni objekti, koloseci, postrojenja i oprema za održavanje elektromotornih garnitura, lokomotiva i putničkih kola.

– Problem je što nema dovoljno mesta za negu kola, jer više od 40 garnitura u Zemunu završava vožnju i čeka čišćenje – kaže Jović. – Očekujemo do 2020. da bude gotovo renoviranje i imaćemo stanicu za održavanje svih voznih sredstava.

NOVI SAD

Jugoslav Jović kaže da se najveći broj putnika preveze na delu pruge od Beograda do Novog Sada.

– Na osnovu analiza, procenjuje se da će u ovoj godini doći do porasta broja prevezenih putnika za 5,5 odsto, sledeće godine je predviđen rast od 12,6, a u 2020. godini za 18,2 odsto putnika – navodi Jović.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

FARBARI, električari, psiholozi, doktori, frizeri i kuvari na spisku su povlašćenih po stažu!!!

  • Izvor: novosti.rs

FARBARI, električari, psiholozi, doktori, frizeri i kuvari na spisku su povlašćenih po stažu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija i zatvorima, pored stražara i čuvara.

Naime, svi oni zbog neusklađene metodologije će po tom osnovu ranije u penziju. Lista onih koji ostvaruju pravo bez konkretnog osnova je podugačka, a prema mišljenju Državne revizorske institucije od četiri milijarde dinara, koliko se izdvaja u ove svrhe, čak 59 odsto državnog novca je otišlo u pogrešne ruke.

DRI je utvrdila i da je čak 65.000 radnika od 110.000 u državnim institucijama ostvarilo pravo na benificirani radni staž na osnovu spornih kriterijuma. Pravo na povlastice dobili su samo zato što su zaposleni u ministarstvima unutrašnjih poslova i odbrane, Poreskoj upravi ili zavodima, a rade kao administrativni, tehnički radnici, šalterski radnici, „pi-arovi“ ili komercijalisti. Neki od njih su frizeri, moleri, muzičari.

Državna revizorska institucija je otkrila da oni ostvaruju pravo na staž kao i njihove kolege policajci, pripadnici specijalnih jedinica, vojnici, čuvari u zatvorima ili rudari. U ovoj instituciji naglašavaju da broj onih koji dobijaju beneficirani radni staž iz godine u godinu raste, i da je u proseku svake godine 1.000 zaposlenih više imalo pravo na beneficirani radni staž.

Zbog utvrđenih nepravilnosti DRI je dala rok državnim organima od 90 dana da izrade jasnu metodologiju po kojoj njihovi zaposleni ostvaruju pravo na „dopunski staž“. Preporuke su upućene na adrese ministarstava odbrane, unutrašnjih i spoljnih poslova, pravde, BIA, Poreske uprave, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kako bi sa Ministarstvom za rad, nadležnim za ova pitanja, utvrdili način i postupak dodeljivanja „dodatnog staža“.

U Ministarstvu odbrane pravdali su beneficije administrativnih radnika, šefova kabineta, ljudi iz protokola, time da su oni profesionalna vojna lica izložena rizicima, dok su zaposleni u BIA i MUP na tzv. sedećim poslovima navodno pod svakodnevnim „stresom“, kada sarađuju sa funkcionerima, te i da rade sa poverljivim informacijama.

POREZNICI

DRŽAVNI revizor navodi da u Poreskoj upravi beneficirani radni staž ima 144 ljudi, a većina ima uvećanje koliko i operativci Bezbednosno-informativne agencija – 12 meseci staža računa im se kao 16 meseci osiguranja.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

ZA radnike obe smene fabrike „Fijat Krajsler automobili Srbija“ završen kolektivni odmor!!!

  • Izvor: novosti.rs

ZA radnike obe smene fabrike „Fijat Krajsler automobili Srbija“juče je bio prvi radni dan posle zimskog kolektivnog odmora na koji su otišli sredinom decembra.

foto youtube

Radnici prve smene dan ranije su bili angažovani na četvoročasovnoj probnoj proizvodnji koja je uobičajena posle dužeg prekida rada.

Predsednik Samostalnog sindikata FKA Zoran Marković kaže da je uveren da će „Fijat“ sigurno ostati u Kragujevcu, kao i da će biti produžen ugovor sa tom kompanijom potpisan 2008. godine, koji ističe u ovoj godini.

– Ova 2018. je ta presudna godina u kojoj treba da se obnovi ugovor ili da se proširi. Svesni smo da će ovo biti i jedna od težih i dinamičnijih godina, i što se tiče Vlade i same kompanije oko pregovora, a samim tim i proizvodnje u kompaniji – rekao je Marković.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

KADA se Aerodrom „Nikola Tesla“ iznajmi francuskoj kompaniji „Vansi erports“, mali akcionari na ime dividende dobiće 12,4 evra po akciji!!!

  • Izvor: novosti.rs

KADA se Aerodrom „Nikola Tesla“ iznajmi francuskoj kompaniji „Vansi erports“, mali akcionari na ime dividende dobiće 12,4 evra po akciji. Toliko, naime, sleduje svim građanima vlasnicima akcija Aerodroma, kada se odbije 15 odsto poreza na dividende. Kada će im tačno novac „leći“ na račune, još je nepoznanica, s obzirom na to da svemu treba da prethodi potpisivanje ugovora Vlade Srbije sa ovim koncesionarom.

Francuski gigant „Vansi erports“ nudi ukuno 501 milion evra za upravljanje srpskom vazdušnom lukom u narednih 25 godina. To, po akciji Aerodroma, iznosi 14,6 evra. S obzirom na to da državi sleduje 83,15 odsto, pošto je toliki procenat akcija u vlasništvu Republike Srbije, od ukupnog iznosa u državni trezor sliće se blizu 417 miliona evra. Ostatak, odnosno 84 miliona evra ide preostalim akcionarima, među kojima ima i firmi, investicionih i penzijskih fondova, ali i građana koji su besplatno stekli akcije beogradske vazdušne luke.

– Državi i kompanijama-akcionarima beogradskog aerodroma sleduje pun iznos od 14,6 evra po svakoj akciji, dok će građani-akcionari dobiti po 15 odsto manje – objašnjavaju u brokerskim kućama, dodajući da toliko iznosi stopa poreza na dividendu i učešće u dobiti, čiji su obveznici samo fizička lica. Na račune građana tako će biti uplaćeno 12,41 evro po svakoj vrednosnoj hartiji. To je, po trenutnom zvaničnom srednjem kursu NBS, 1.474 dinara.

Pre sedam godina, uz radnike Aerodroma „Nikola Tesla“, pravo na besplatne akcije steklo je još 4,8 miliona građana. U međuvremenu je oko polovine njih prodalo svoje akcije na berzi. Prema poslednjim podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, trenutno je tačno 3.297.810 akcija ove srpske kompanije u vlasništvu građana, što čini 9,6 odsto od ukupne emisije.

Osim koncesione naknade, francuski „Vansi“ će se, ugovorom koji bi trebalo da bude potpisan u roku od 60 dana, obavezati da investira još 732 miliona evra u domaću vazdušnu luku, a država će moći da računa i na takse od koncesije. Ukupna dobit od koncesije, kako se procenjuje u državnom vrhu, biće oko 1,467 milijardi evra.

RASTE CENA

AKCIJE Aerodroma „Nikola Tesla“ u ponedeljak su upravo oborile rekord u trgovanju na Beogradskoj berzi. Cena od 1.720 dinara po akciji najviša je postignuta cena na berzi otkako se, od februara 2011. godine, trguje akcijama beogradskog aerodroma.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

Naknada za korišćenje svih vrsta uglja i uljnih škriljaca određena je na tri odsto prihoda!!!

  • Izvor: novosti.rs

MEĐUNARODNI monetarni fond je insistirao da ga usvojimo do kraja 2017. godine. Vladu još nije prošao, ali Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, konačno je ugledao svetlost dana. Cilj zakona je da na jednom mestu popiše i propiše šta se sve smatra javnim dobrom i kako se njegovo korišćenje naplaćuje. Na spisku su poznati troškovi, dosad raštrkani na najmanje 13 zakona i još toliko podzakonskih akata.

Naknada za korišćenje svih vrsta uglja i uljnih škriljaca određena je na tri odsto prihoda. Za korišćenje nafte i gasa ide – sedam odsto prihoda. Topionice treba da plaćaju pet odsto prihoda za korišćenje metaličnih sirovina.

– Potreba da se naknade za korišćenje javnih dobara urede jednim zakonom proizilazi i iz činjenice da naknade koje se plaćaju za neposredno korišćenje određenog javnog dobra po svojoj prirodi predstavljaju neporeske prihode – navodi se u obrazloženju Ministarstva finansija. – Neophodno je uspostaviti jasna pravila u sistemu javnih prihoda. Time se daje doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju fiskalne politike.

U zakon je uključena i naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta koja je već propisana Zakonom o poljoprivrednom zemljištu. Ovim zakonom predloženo je da osnovica za utvrđivanje naknade bude jednaka osnovici za porez na imovinu za to zemljište u prethodnoj godini. A visina naknade se utvrđuje na 50 odsto osnovice.

Propisuje se i naknada u slučaju promene namene šuma. Predlaže se smanjenje visine naknade sa desetostruke na petostruku vrednost osnovice. U slučaju da se šuma prenamenuje zbog izgradnje objekata koji su proglašeni aktom Vlade kao objekti od nacionalnog značaja, predlaže se visina trostruke vrednosti osnovice.

U zakon je uvrštena i naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora – termalne i mineralne vode i lekovitog blata. Predlaže se iznos od 50 dinara po kubiku. Zakonom o banjama propisano je da korisnik prirodnog lekovitog faktora u banji plaća naknadu za njegovo korišćenje, ali visina navedene naknade nije utvrđena na osnovu tog zakona.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

ZA 501 milion evra-Francuska kompanija “Vinci Airport” pobedila je na tenderu za koncesiju za Aerodrom Nikola Tesla!!!

  • Izvor: novosti.rs

Francuska kompanija “Vinci Airport” pobedila je na tenderu za koncesiju za Aerodrom Nikola Tesla, a vrednost je čak 501 milion evra za 25 godina, potvrđeno je „Novostima“ u Vladi Srbije.

Nakon potpisivanja ugovora u obavezi je da isplati dodatnih 732 miliona evra.

Kako saznajemo, predviđa se da će kroz Aerodrom Nikola Tesla proći 14 miliona putnika u narednih 10 godina, a ove godine je ostvaren rekord od 5 miliona.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

Neuobičejeno za kraj godine, ovaj put, evro nije rastao na domaćim kursnim listama!!!

  • Izvor: novosti.rs

U NOVU, 2018. godinu, ušli smo sa deviznim kursom od 118,47 dinara za evro. To je tačno pet dinara manje nego što je evro vredeo pre ravno godinu dana. Neuobičejeno za kraj godine, ovaj put, evro nije rastao na domaćim kursnim listama, već upravo suprotno – pala mu je vrednost u odnosu na dinar.

– U decembru je Narodna banka Srbije na međubankarskom deviznom tržištu bila neto prodavac deviza – kaže za „Novosti“ Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj Ekonomskog instituta.

– Tražnja za devizama je krajem godine uvek veća, dospevaju rate za ranije uzete kredite, nabavljaju se energenti i slično. – Ipak, ove godine je taj pritisak bio slabiji nego ranije. Zato smo neuobičajeno imali jačanje dinara. Ali jačanje dinara u 2017. je posledica kontinuiteta dobrih rezultata čija je kulminacija dostignuta podizanjem kreditnog rejtinga zemlje.

Kurs od 118,47 dinara za evro vredeo je tokom prethodnih praznika. Prvi radni dan u ovoj godini doneo je još nižu vrednost evra – 118,34 dinara. Danas je srednji kurs evra već malo viši, bliži 119 dinara. Dinar je u 2017. godini nominalno ojačao prema evru za 4,2 odsto, a Narodna banka Srbije je na domaćem deviznom tržištu neto kupila 725 miliona evra: ukupno je kupila 1,355 milijardi evra, a prodala 630 miliona evra.

Analitičari centralne banke navode da su pritisci u smeru jačanja dinara bili prisutni od aprila do sredine novembra prošle godine, kao rezultat znatno boljih makroekonomskih prilika u Srbiji i perspektiva domaće ekonomije.

– Od sredine novembra preovladavali su pritisci ka slabljenju dinara prema evru, izazvani u najvećoj meri sezonski pojačanom tražnjom domaćih preduzeća za devizama – ističu u NBS. – U zimskim mesecima tradicionalno dolazi do povećane tražnje za devizama, pre svega domaćih preduzeća – uvoznika energenata i pojave pritisaka ka slabljenju dinara. To je i realizovano od sredine novembra sve do poslednje nedelje decembra. Ipak, poslednje dve godine krajem decembra je prisutna pojačana kreditna aktivnost banaka, što je uticalo na jačanje dinara. Dodatno, poslednjih dana 2017. na jačanje domaće valute uticali su i dobri makroekonomski pokazatelji, što je potvrđeno kroz povećanje kreditnog rejtinga Srbije od strane svetskih agencija.

ŠTA NAS ČEKA-

UOBIČAJENO je da se, krajem svake godine, ali i početkom naredne, javi sezonski veća tražnja za devizama, što može dovesti do određenih pritisaka ka slabljenju dinara – ističu u NBS. – Ipak, Narodna banka očekuje da će faktori koji su u prethodnom periodu uticali na stabilna kretanja na deviznom tržištu, pre svega povoljna makroekonomska situacija u zemlji, nastaviti da deluju stabilizujuće i u narednom periodu.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

Komisija za zaštitu konkurencije otkrila kartel četiri preduzeća za remont!!!

  • Izvor: novosti.rs

NjIHOV dogovor oko „minimalne“ cene remonta vagona za potrebe obrenovačke Termoelektrane „Nikola Tesla“ trebalo je da obezbedi „maksimalnu“ zaradu. To je bila svrha dogovora privrednih društava MIP-RŠV iz Ćuprije, „Inter-mehanika“ iz Skorenovca, „Tatravagonka bratstvo“ iz Subotice i „Šinvoz“ iz Zrenjanina, za remont vagona marke „arbel“, koje je otkrila Komisija za zaštitu konkurencije.

Antimonopolska komisija je utvrdila da su se ove firme dogovorile o ponuđenoj ceni i zato ih kaznile sa ukupno 10,9 miliona dinara.

– Cilj „nameštene ponude“ bio je da svaki ponuđač, unapred dogovorenom ponuđenom najnižom cenom, ostvari maksimalno mogući profit iz posla – navode u Komisiji za zaštitu konkurencije. – I to bez rizika da će u procesu nadmetanja sa drugim ponuđačima ostati bez partije ili da bi zbog dobijanja posla morati da ponudi znatno nižu cenu od one koja je postignuta dogovorom.

Ovim dogovorom ponuđača u javnoj nabavci eliminisana je konkurencija među njima. A termoelektrana bi bila prinuđena da za ovu uslugu remonta vagona za ugalj plati više nego da su se međusobno nadmetali i da je među njima bilo konkurencije. Time je, smatraju u antimonopolskoj komisiji, oštećen i republički budžet.

U komisiji ističu da su utvrdili da restriktivni sporazum postoji na osnovu ekonomskih pokazatelja kao što su statistički podaci i analiza ponuđenih cena. Kontrola zaključenih ugovora među ovim firmama nije bila najavljena, ali je potvrdila indicije da između njih postoji – dogovor kada su cene njihovih usluga u pitanju.

U komisiji ističu da su propisali blaže kazne zbog saradnje tokom kontrole.

– U toku celog trajanja ispitnog postupka, stranke su sarađivale sa Komisijom u cilju bržeg, efikasnijeg i ekonomičnijeg okončanja postupka, što je uzeto kao olakšavajuća okolnost prilikom utvrđivanja konačnog iznosa mere zaštite konkurencije – kažu u Komisiji.

NAJVIŠE „ŠINVOZU“

PREDUZEĆU MIP-RŠV određena je kazna od 2.320.480 dinara, „Inter-mehanika“ će morati da plati 1.475.000, „Tatravagonka bratstvo“ – 2.138.900, a „Šinvoz“ – 4.975.020 dinara. Kazne će morati da podmire u roku od tri meseca, uplatom u budžet Srbije.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

Uvođenje elektronske registracije i za osnivanje privrednih društava od 1. januara!!!

  • Izvor: telegraf.rs

Pripremljenim Nacrtom izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima predviđeno je uvođenje elektronske registracije i za osnivanje privrednih društava koja će, za jednočlana društva sa ograničenom odgovornošću (doo), početi odmah posle stupanja na snagu zakona.

Agencija za privredne registre (APR) počela je od 1. januara da pruža uslugu elektronske registracije preduzetnika.

Već od ponedeljka, prema rečima direktora Kancelarije za IT i e-upravu Mihaila Jovanovića, građani Srbije mogu da se, kako ističe, lakše, jeftinije i za mnogo kraće vreme, registruju kao preduzetnici zahvaljujući novoj usluzi APR-a, koja će proceduru registracije u potpunosti obaviti putem interneta, od podnošenja zahteva do dobijanja rešenja.

– Digitalizacija jeste jedan od najvećih prioriteta Vlade republike Srbije koja je našla svoje mesto i u ekspozeu premijerke Ane Brnabić. Digitalizacija prožima različite sfere našeg života i poljoprivredu i zdravstvo i prosvetu , a kada je u pitanju javna uprava govorimo o elektronskoj upravi. Želimo da imamo ekonomičnu, efikasnu transparentnu javnu upravu a recept za to je moderana i svima dostupna elektronska uprava – rekao je Jovanović.

Jovanović je objasnio da je cilj elektronske uprave da se svi poslovi u prvom trenutku završavaju samo jednim dolaskom na šlater, a da će država za privredu i građane obavljati celokupan posao.

U drugom koraku, kaže, cilj je da sve te aktivnosti mogu da se obave putem interneta bez dolaska na šalter.

Pripremljenim Nacrtom izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima predviđeno je uvođenje elektronske registracije i za osnivanje privrednih društava koja će, za jednočlana društva sa ograničenom odgovornošću (doo), početi odmah posle stupanja na snagu zakona.

Zamenik stalne predstavnice UNDP-a u Srbiji, Steliana Nedera podsetila je da UNDP pruža podršku kabinetu predsednika vlade od 2015. godine da se zacrtani ciljevi u procesu reforme javne uprave sprovedu kako kaže što kvalitetnije.

-Očekuje se da će oko 32 hiljade preduzetnika koliko se osnuje godišnje imati koristi od ove intervencije. Istovremeno uvođenjem ove mere doprinosimo daljoj transformaciji Srbije – istakla je Nedera i objasnila da digitalizacija javne uprave doprinosi bržem razvoju privrede i društva u celini.

Ona je rekla da veruje da je ovaj „projekat“ samo početak i da se u predstojećem periodu mogu očekivati novi projekti i mere za olakšavanje rad preduzetnika.

Direktor APR-a Zvonko Obradović naveo je da će ektronska registracija biti jeftinija od registracije u papirnom obliku, jer, kaže, naknada za uslugu elektronske registracije iznosi 1.000 dinara, dok je registracija „u papiru“ 1.500 dinara.

– Ovaj projekat simbolički označava uvođenje sistema i razvoj sistema bezšalterskog funkcionisanja. Verujemo da će za nekoliko godina prestati potreba za šalterrima što se tiče funkcionisanja i komuniciranja privrednih subjekata sa državom – istakao je Obradović.

Osim jeftinije registracije, kaže Obradović, elektronska registracija štedi i vreme tako što se budući preduzetnici prijavljuju „iz fotelje“.

Ukoliko se, ipak, ne odluče za novi sistem registracije, „papirne“ prijave i potrebna dokumentacija mogu podnositi lično na šalterima APR-a ili slati poštom.

Obradović kaže da će ovaj „projekat“ doprineti daljem napretku Srbije na „Doing Busineš“ i ostalim listama konkurentnosti i u skladu je, ističe, sa ciljevima iz Plana prioritetnih aktivnosti za smanjenje administrativnih tereta u Republici Srbiji 2016-2018.

Elektronska registracija obuhvata elektronsku prijavu potpisanu kvalifikovanim elektronskim sertifikatom preduzetnika ili ovlašćenog podnosioca prijave, a e-prijava se popunjava u aplikaciji dostupnoj preko portala APR-a, gde će biti omogućeno i elektronsko plaćanje komercijalnim platnim karticama kao što su Visa i Master.

Takođe, u procesu digitalizacije državne uprave, kako je najavila Poreska uprava, od 1. januara još šest poreskih prijava moći će da se podnese elektronski, čime bi trebalo da se zaokruži ciklus prevođenja „papirnih formi“ poreskih prijava u elektronski oblik.

Tako će poreski obveznici za sve prihode koje administrira Poreska uprava moći posredstvom portala ePorezi da podnesu elektronske poreske prijave.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

Vlada će „ciljati“ investitore koji donose savremene tehnologije i doprinose podizanju tehnološkog nivoa srpske privrede!!!

  • Izvor: novosti.rs

Strateška odluka vlade je da u narednom periodu, osim podsticanja investicija koje zapošljavaju veliki broj ljudi u radnointenzivnim industrijama, sa manjim platama, ubuduće više investira u privlačenje visokotehnoloških kompanija koje će zapošljavati i bolje plaćene visoko obrazovane ljude, najavljuje predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež.

Dosadašnji koncept privlačenja velikih inostranih kompanija u Srbiju, doprineo je, ocenjuje Čadež za Tanjug, zapošljavanju velikog broja radnika i smanjenju nezaposlenosti.

Samo 2017. godine, kaže, u fabrikama stranih investitora otvoreno je više od 10. 000 radnih mesta.

U narednim godinama polako će se menjati fokus, objašnjava Čadež, tako što će vlada „ciljati“ investitore koji donose savremene tehnologije, doprinose podizanju tehnološkog nivoa srpske privrede, omogućavaju našim firmama da se integrišu u njihove dobavljačke lance i koje će, kaže, angažovati visokoobrazovane radnike sa znatno većim zaradama.

„Strateška odluka vlade je da se u privlačenju stranih ulaganja polako preusmeri na takve kompanije, da se sagleda i kakvu tehnologiju donose i koliko će to uticati na domaću privredu“, kaže Čadež.

Stav i premijerke i ministara je, ističe, da se ne podstiče samo otvaranje novih radnih mesta, već i investicije kompanija koje donose savremene tehnologije, kao i da se, osim stranih, stimulišu i domača ulaganja.

Istina je da se u javnosti često čuje, objašnjava Čadež, da se daju velike subvencije po radnom mestu investitorima iz radno intenzivnih industrija, u kojima se ljudi zapošljavaju na jednostavnijim i samim tim manje plaćenim poslovima.

„To jeste bio slučaj u prethodnom periodu, kada nam je bilo važno da se smanji nezaposlenost, što je i postignuto. Takve investicije i dalje će se podsticati, ali pre svega u manje razvijenim krajevima u kojima je nezaposlenost najveća. Međutim, dobro je, da je među kompanijama koje sada dolaze i sa kojima se pregovara, sve više onih koje srpskoj privredi donose savremene tehnološke procese“, kaže Čadež.

Kao primer navodi „Cumtobel“, koji u Nišu, kaže, gradi fabriku najsavremenije rasvete, a u tom gradu će imati i istraživačko i razvojno odeljenje, koje će, napominje, sarađivati sa niškim univerzitetom.

Analize Svetske banke, zaključuje Čadež, potvrđuju da nema razloga za negativan stav prema politici subvencionisanja, jer, prema njegovim rečima, dokazuju da se svaka subvenicija, odnosno investicija države u nove investicije, vrati u državni budžet u roku od 18 do 22 meseca.

NAJNOVIJE VESTI