MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

Užički gigant, jedan od retkih pozitivnih primera dobre privatizacije u našoj zemlji!!!

  • Izvor: novosti.rs
Broj pregleda: 103

SPOJ kapitala iz Slovenske Bistrice i lokalnog menadžmenta, od nekadašnje Valjaonice aluminijuma u Sevojnu, a današnjeg „Impol Sevala“ – učinio je kompaniju iz industrijskog predgrađa Užica jednim od najvećih domaćih izvoznika.

foto print screen youtube

Nekadašnji gigant privatizovan pre 16 godina izgradio je status najuspešnije transformisanog srpskog preduzeća, odgovorno sprovođenje dugoročnih planova vlasnika iz Slovenije iz godine u godinu podiže proizvodnju, a prihodi i plate zaposlenih su u stalnom rastu.

Privatizacija sevojničke valjaonice aluminijuma, tenderska, bila je jedna od najuspešnijih u Srbiji. Proizvodnja je sa skromnih 13.600, povećana na oko 60.000 tona, a svake godine „Impol seval“ izvozi robu vrednu 100 miliona evra. Tako je slovenačka kompanija u srcu zapadne Srbije postala „odgovorna“ za paradoks: grad Užice gubi u razmeni sa Istokom, ali beleži suficit u razmeni sa Evropskom unijom i on je „težak“ oko 100 miliona evra. Upravo toliko je i vredan godišnji izvoz sevojničke kompanije, a planovi za naredni period obećavaju novi proboj na najzahtevnija tržišta.

– ULAGANjIMA umesto raspodele dobiti akcionarima, stvaramo mogućnost da u Sevojnu godišnje proizvedemo 150.000 tona toplo valjanih i 80.000 tona hladno valjanih proizvoda. Biće to polovina ukupne proizvodnje poslovne grupacije „Impol“ koja posluje i van Srbije. Dostizanje ovog cilja značilo bi da smo postali jedan od najvećih igrača na evropskom tržištu aluminijuma – naglasio je Jernej Čokl, predsednik Upravnog odbora grupacije „Impol“, prilikom poslednjeg pravljenja preseka poslovanja. – Cilj je da do 2025. godine uđemo u auto-industriju na velika vrata.

Kada se zna su da Slovenci valjaonicu kupili zajedno sa milionskim dugovima i gubicima, tranzicioni uspeh je još veći. I sve se to dešava u gradu nekada razvijene privrede, koji je na početku tranzicije imao 17.000 industrijskih radnika. Posle dve decenije preraspodele kapitala, u Užicu ih je ostalo manje od 5.000. Ceo Zlatiborski okrug sa svojih deset opština, imao je 105.500 zaposlenih, sada ih ima dvostruko manje, uglavnom su to lokalne i državne „budžetlije“.

Od privatizacije sprovedene pre 16 godina, slovenačka kompanija je, umesto raspodele, dobit ulagala u nove pogone i širenje asortimana svoje filijale u Sevojnu. Tako postepeno staje rame uz rame sa najvećim evropskim konkurentima. Do danas, Slovenci su u fabriku investirali oko 70 miliona evra dobiti.

– „Impol“ će uskoro postati veliki igrač na Balkanu, ali i u EU, jer funkcionisanje celog našeg sistema otvara velike mogućnosti za rast naročito u auto-industriji – najavljuju sevojnički valjaoničari.

GRUPACIJA „Impol“ iz Slovenske Bistrice zapošljava ukupno 2.300 radnika, od tog broja u sevojničkoj filijali kompanije radi njih 680. Prosečna neto plata radnika u Sevojnu, ne računajući menadžment, danas iznosi oko 65.000 dinara.

U užičkom kraju, sem „Impol sevala“, relativno uspešno privatizovani su i „Putevi“, „Jedinstvo“, „Valjaonica bakra“, uz smanjenje broja zaposlenih. Ne može se, ipak, zaboraviti da su tokom tranzicije „sa lica zemlje“ nepovratno nestale nekada velike kompanije: Štamparija „Dimitrije Tucović“, tekstilci „Froteks“ (imao 2.200 radnika) i konfekcija „Desa Petronijević“ (700 zaposlenih). Ista sudbina zadesila je „Fasau“ (1.100 radnika), „Kotroman“ (400 radnika), „Tvrdi metal“… Trgovinski lanac „Gradina“ imao je 1.000 zaposlenih, a sada ne postoji. 

„PRVI PARTIZAN“

NEKADAŠNjI kompleksan sistem „Prvi partizan“ zapošljavao je 5.000 ljudi, a opstali su „Namenska“ i „Sinter“, koji se polako vraća na put stare slave. Ove dve firme zajedno uhlebljuju nekoliko stotina zaposlenih.

PARKING UMESTO „ZLATIBORKE“

ČUVENO saobraćajno preduzeće „Raketa“ svojevremeno je vladalo evropskim drumovima, imalo je 700 vozača, majstora i službenika, a privatizacijom je potpuno uništeno. Užička „Mlekara“ imala je hiljade kooperanata, a posle privatizacije je likvidirana. Mrtva je i užička „Fabrika kože“, nekadašnji izvoznik za Ameriku. Po propasti „Zlatiborke“, poslovna zgrada preduzeća je sravnjena sa zemljom, a napravljen parking.

PRETHODNE VESTI

ODZVONILO je besplatnim tehničkim pregledima i registraciji vozila „na crno“

Broj pregleda: 215

Od 5. jula počinje primena novog Pravilnika kojim se propisuju uslovi za obavljanje tehničkih pregleda vozila. Predloženo da košta od 3.000 do 4.700 dinara, ali minimalnu cenu odrediće država

Foto: TP-Mance auto

ODZVONILO je besplatnim tehničkim pregledima i registraciji vozila „na crno“ bez odlaska na liniju provere ispravnosti vozila! Minimalnu cenu kontrole na kanalu, proceniće Ministarstvo trgovine, a zasad postoji predlog da taj pregled košta od 3.000 do 4.700 dinara.

Ovo su najvažnije novine „Pravilnika o vršenju tehničkog pregleda vozila“ koji stupa na snagu 5. jula ove godine.

– Fotografisanje vozila na liniji tehničkog pregleda, koji predviđa pet obaveznih fotografija i vođenje evidencije vraćenih vozila je u suštini najvažniji rezultat koji očekujemo od primene novog Pravilnika – kaže, za „Novosti“, Vladimir Marinković, predsednik UO Nacionalne asocijacije tehničkih pregleda (NATEP). – Tačno je propisan postupak i vreme trajanja provere ispravnosti vozila.

Prema njegovim rečima, odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima predviđeno je da Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo trgovine, određuje najnižu i najvišu cenu usluge tehničkog pregleda na predlog Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

– Sa naše strane, a pritom mislim na sva udruženja tehničkih pregleda Srbije (NATEP, UOTP i ATPV), mi smo naš predlog cena poslali MUP Srbije sa obrazloženjem, preciznom računicom koliko bi ta usluga morala da košta – naglašava Marinković.

U tom predlogu, cena tehničkog pregleda za putnički automobil bi se kretala od 3.000 do 4.700 dinara. U udruženjima tehničkih pregleda, veruju da će Ministarstvo trgovine sigurno propisati minimalnu cenu ali da bi bilo i najbolje da sve tržište reguliše.

Izvesno je, međutim, da će sada biti zakazivanja tehničkih pregleda jer će biti potrebno najmanje 35 minuta kontrole po vozilu. Kontrola vozila se, u suštini, ne menja. I dalje će se proveravati kočnice, fizičko stanje vozila, upravljački sistem, stakla… Na listi pregleda biće i stanje karoserije vozila.

– Niko neće biti vraćen sa tehničkog pregleda zbog, kako se to kaže, „tačkica rđe“ – objašnjava Marinković. – Neće, međutim, moći da prolaze vozila sa 15 do 20 odsto truleži, kao do sada.

Najvažnije je, slažu se svi, od predstavnika Udruženja tehničkih pregleda do vozača da se uvede red u ovu oblast i da nam se na drumovima nađu tehnički ispravna vozila koja ne ugrožavaju bezbednost u saobraćaju.

ZAGAĐIVAČIMA ROK TRI GODINE

NA tehničkim pregledima ubuduće će se meriti i količina izduvnih gasova, ali će svi oni koji budu premašili zadate norme koje vozilo ima u trenutku kada je napravljeno, biti o tome samo obavešteni.

– Njima će se dati rok od tri godine da svoje vozilo dovede u okvir zadatih normi bilo da ugrade ili zamene katalizatore, filtere – objašnjava Marinković.

PRETHODNE VESTI

Početkom iduće nedelje sastanak sa hladnjačarima oko plaćanja otkupa!!!

  • Izvor: novosti.rs
Broj pregleda: 100

BARIKADE su uklonjene, proizvođači „crvenog zlata“ su prekinuli blokadu magistrale i vratili se u zasade, ali na pitanje da li su zadovoljni sadašnjom akontnom cenom od 100 do 130 dinara za kilogram roda, uglas odgovaraju da nisu.

„Limska dolina“ i Udruženje poljoprivrednih proizvođača Užice, organizatori okončanih protesta, smatraju da je njihov pomirljiv čin znak dobre volje da se tek započeti pregovori o konačnoj ceni ovogodišnjeg roda malina uspešno privedu kraju.

– Dalji rast cene niko ne garantuje. To ne može učiniti ni Ministarstvo poljoprivrede, ni država. Kao i do sada, cenu određuju hladnjačari, otkupljivači. Zato malinari nisu ni zadovoljni ni ogorčeni ishodom razgovora u Ministarstvu poljoprivrede. To je shvaćeno kao učinjeni prvi korak ka višoj, konačnoj ceni za novi rod – objašnjava Slađana Stanković, predsednik Skupštine užičkog udruženja. – Organizatori protesta će u narednim danima imati sastanke upravnih odbora. Tada će biti odlučeno da li će proizvođači pristati na „časnu reč“ otkupljivača da će cena tokom berbe rasti ili će se odlučiti za nastavak protesta.

Imaće, početkom sledeće nedelje, u Užicu, malinari i sastanak sa hladnjačarima. Sačekaće, kažu, ishod ovih razgovora, a posle toga će biti jasnije da li će usmena, ničim garantovana obećanja o rastu cene na traženih 180 dinara biti ispunjena. Izvesno je to da će cenu, kao i svih prethodnih godina, formirati hladnjačari, u skladu sa svojom računicom.

Ministarstvo poljoprivrede najavljuje da će, u skladu sa svojim nadležnostima, insistirati na tome da hladnjačari ne formiraju takozvane dnevne cene, već da imaju ujednačene akontne otkupne cene. Na ovaj način, iznos koji će malinari na kraju berbe dobiti za svaki predati kilogram može biti povećan ako izvozna cena koju hladnjačari naplate bude dovoljno visoka i za „namirivanje“ seljaka.

PROIZVOĐAČI DALI ROK

U međuvremenu, nekada najbrojnija Asocijacija malinara Srbije, koja je lane bez uspeha „vodila glavnu reč“ u pregovorima o ceni malina, najavljuje mogućnost protesta, a hladnjačarima su dali rok od nekoliko narednih dana da „izađu sa konkretnijim ponudama“ za otkup.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

Uvećan iznos na svojim računima penzioneri će videti u decembru ili januaru sledeće godine!!!

  • Izvor: novosti.rs
Broj pregleda: 39

Datum ukidanja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija u Srbiji biće saopšten u sredu, nakon završetka razgovora delegacije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) sa ministrom finansija Sinišom Malim, a uvećan iznos na svojim računima penzioneri će videti u decembru ili januaru sledeće godine.

Ministar finansija Siniša Mali kaže za Tanjug da novca za penzije ima dovoljno u budžetu, da će one u narednim godinam biti sve veće, a sa MMF-om će se u ponedeljak razgovarati i o povećanju plata zaposlenih u javnom sektoru, reformi javnih preduzeća, smanjenju parafiskalnih nameta, brojnih poreza i doprinosa koji opterećuju privrednike, ali i mogućnostima za umanjenje akciza na gorivo.

„Novaca za penzije ima u buddzetu“, jasan je Mali i precizira da je samo stvar dogovora sa MMF-om kada će početi isplata uvećanih penzija i da bi to moglo da bude, „ili u novembru, da bi se prva penzija “videla“ u decembru, ili u decembru, da bi se prva penzija “videla“ u januaru“.

Penzioneri su podneli najveći teret reformi, kaže ministar i poručuje da su „teška vremena iza nas“, te da će odluka o ukidanju zakona o umanjenju penzija najviše značiti starijim građanima koji imaju najniže penzije, 25 i 30 hiljada dinara.

„Nijedan penzioner u Srbiji neće imati manju penziju nego što je imao 2014. godine, a svi penzioneri će imati između 8,4 i 13 odsto veću penziju u odnosu na period od pre četiri godine“, kaže Mali.

Na pitanje Tanjuga kako komentariše najavu nekih udruženja penzionera da će podneti tužbe za nadoknadu štete zbog probijanja roka za ukidanje zakona koji je bio postavljen za kraj 2017. godine, Mali kaže da nema podatke o njihovim konkretnim zahtevima, ukoliko, kaže, oni postoje.

„Ne smatram da je bilo ko oštećen, ali svako ima pravo na svoje mišljenje, pa na kraju krajeva, neka neki sud odluči da li su u pravu. Smatram da nisu u pravu, da smo svi zajedno prošli kroz veoma težak period, ali sve te teške mere su iza nas, mnogo je lepši period ispred nas“, poručio je ministar.

Govoreći o predstojećim sastancima sa delegacjom MMF-a, koja će boraviti u Beogradu od 11. do 13. juna, kaže da očekuje nastavak aranžmana sa tom međunarodnom institucijom i podseća da brojke pokazuju da je naša „pregovaračka pozicija“ čvrsta.

To ilustruje podacima da je u prvih pet meseci ove godine ukupan suficit u budžetu 2,2 milijarde dinara, a da je ranije bio planiran deficit od skoro 37 milijardi.

„Dakle, mnogo je bolje stanje u budžetu. Želim da sa MMF-om nastavimo saradnju i pregovaramo o novom aranžmanu do 2021. godine kako bi sve one rezultate koje je Vlada ostvarila u prethodnom periodu, a na osnovu teških i hrabrih odluka iz 2014. godine sačuvali, ekonomiju dodatno unapredili, i kako bi u budućnosti srpska ekonomija bila još stabilnija i jača“, objašnjava Mali.

Najveći izazov kao novom ministru finansija biće mu, kaže, da Srbija, pored održanja fiskalne stabilnosti, zadrži pozitivnu stopu rasta BDP-a koja, podseća, u prva tri meseca ove godine iznosi 4,6 procenata više u odnosu na prošlu godinu.

U razgovoru sa predstavnicima MMF-a pokušaće da pronađe i nove modele za dalji rasta ekonomije kako bi se poboljšalo poslovanje privrede i građana:

„Razmišljamo o smanjenju nekih poreza, doprinosa, parafisklanih nameta, koji trenutno postoje u privredi Srbije, a možda i akciza o kojima se priča ovih dana“, rekao je Mali.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

Gnezda lastavica donose nagradu domaćinima!!!

  • Izvor: Društvo za zaštitu ptica Srbije
Broj pregleda: 243

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) ove godine po drugi put oganizuje takmičenje
„Domaćinstvo koje su laste izabrale“ u okviru koga traže domaćina koji ima najveći broj zauzetih
gnezda seoskih lasta na svom imanju. Pored laskavog priznanja, pobednik takmičenja osvojiće i 1.000 kilograma kukuruza.

Smatra se da je intenzivna poljoprivreda osnovni razlog koji dovodi do gubitka staništa i smanjenja
populacija ugroženih vrsta“, kaže Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, i dodaje: „Naše seoske laste ozbiljno ugrožava nedostatak hrane, korišćenje otrova u poljoprivredi i
rušenje gnezda. Zamiranjem sela i stočarstva nestaju i ptice koje su dobro poznate našim domaćinima“.

Prošle godine, među 77 domaćinstava iz cele Srbije, pobednik takmičenja bio je Laslo Ševenjhazi iz
Padeja u čijem domaćinstvu je čak 43 para seoskih lasta svilo gnezda.
Prema poslednjim procenama koje su urađene 2015. godine na području Srbije gnezdi se između 200 i 300.000 parova seoskih lasta, a njihova populacija umereno opada još od 1980. godine.
Pravila takmičenja možete pročitati OVDE.
Prijavni formular za takmičenje možete popuniti OVDE.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

Javni poziv EU PRO za dodelu bespovratnih sredstava preduzetnicima, mikro i malim preduzećima!!!

Broj pregleda: 125

Razvojni program EU PRO održaće informativne sesije o javnom pozivu za podršku preduzetnicima i preduzetnicama i mikro i malim preduzećima u periodu od 1. do 14. juna 2018. godine u Šapcu, Kragujevcu, Kruševcu, Kraljevu, Novom Pazaru, Užicu, Smederevu, Zaječaru, Nišu i Leskovcu. Evropska unija (EU) je za ovu aktivnost usmerenu na povećanje konkurentnosti lokalne privrede u Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu Južne i istočne Srbije opredelila 4,5 miliona evra.

Poziv, koji je objavljen 22. maja, otvoren je do 6. jula 2018. godine, a pravo učešća imaju preduzetnici i preduzetnice, mikro i mala preduzeća registrovana u 99 gradova i opština[1] uključenih u program EU PRO, koja se primarno bave proizvodnjom ili pružaju IT usluge, a osnovana su između 1. januara 2013. i 31. decembra 2017. godine.

„Evropska unija putem ovog poziva pruža podršku malom biznisu koji čini stub privrede i ključan je za ekonomski rast i povećanje zaposlenosti, te su tako opredeljena sredstva namenjena za nabavku opreme i uvođenje usluga što će doprineti većoj produktivnosti, uvođenju inovacija, poboljšanju kvaliteta postojećih ili razvoja novih proizvoda, a najvažnije, otvaranju novih radnih mesta“, rekla je Olivera Kostić, menadžerka sektora za mala i srednja preduzeća u programu EU PRO.

U okviru poziva podržaće se dve grupe preduzeća- prva grupa obuhvata novoosnovana preduzeća koja su registrovana između 1. januara 2016. i 31. decembra 2017. godine, za koje bespovratna sredstava po pojedinačnom projektu iznose od 10.000 evra do 20.000 evra.

U drugoj grupi su preduzeća koja posluju duže od tri a najviše pet godina, odnosno registrovana su između 1. januara 2013. i 31. decembra 2015. godine, dok vrednost pojedinačnih projekata iznosi od 10.000 evra do 30.000 evra, ili 50.000 evra za brzorastuća i izvozno orijentisana preduzeća.

Preduzeća moraju da budu većinski u domaćem privatnom vlasništvu i da imaju ostvarenu poslovnu dobit na kraju 2017. godine kao i izmirene obaveze po osnovu uplate poreza i doprinosa. Takođe, korisnici sredstava treba da obezbede finansijsko učešće u projektu u visini od 20 odsto za prvu grupu preduzeća, odnosno 30 odsto ukupnih prihvaćenih troškova projekta za drugu grupu preduzeća.

Izbor korisnika će se odvijati kroz dve faze, prvo ocenjivanjem i rangiranjem podnešenih koncepata projekata, a zatim u drugoj fazi evaluacijom razrađenih predloga projekata koji su pozitivno ocenjeni u prvoj fazi.

Više informacija o samom pozivu, kriterijumima za izbor korisnika, načinu konkurisanja kao i dokumentacija za prijavljivanje dostupne su na veb sajtu EU PROa: Javni poziv za podnošenje predloga projekata za nabavku opreme i uvođenje usluga za preduzetnike, mikro i mala preduzeća .

Informativne sesije se održavaju uz podršku regionalnih razvojnih agencija: RARIS -Regionalne agencije za razvoj Istočne Srbije, Centra za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga, Regionalne agencije za prostorni i ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga, Regionalne razvojne agencije „Jug“, Regionalne razvojne agencije „Zlatibor“, Regionalne razvojne agencije Sandžaka – SEDA, Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, Regionalne razvojne agencije Podrinja, Podgorine i Rađevine, Regionalne razvojne agencije Braničevo – Podunavlje i Agencije za regionalni razvoj Rasinskog okruga- Kruševac.

Aktivnosti EU PRO-a, programa koji doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije, Evropska unija podržava sa ukupno 25 miliona evra. Program ima za cilj da doprinese povećanju konkurentnosti mikro i malih preduzeća, poboljšanju poslovnog okruženja i unapređenju socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

Mašina Omnimat zajedno sa dodacima, prodata firmi Alfa Technics iz Svilajnca !!!

  • Izvor: Beogradski sajam
Broj pregleda: 158

Oni koji su pomislili da je prodajom „Evrotehni“ mašine za probijanje lima „TruPunch 5000“, najproduktivnije mašine tog tipa na svetu, izložene na štandu kompanije S. V. Line, za pola miliona evra, i to već prvog dana Sajma tehnike, završena faza velikih poslova na ovom inače poslovnom sajmu – prevarili su se.

U sredu je, ovog puta sa štanda Messer Tehnogasa, „otišlo“ još jedno tehničko-tehnološko čudo, mašina Omnimat, koja se koristi za rezanje plazmom pod uglom i gasnim plamenom. Poseduje agregat za bušenje kroz urezivanje navoja i glodanje otvora. Mašina je, zajedno sa dodacima, prodata firmi Alfa Technics iz Svilajnca za, verovali ili ne, takođe 500.000 evra.

Ova vest je još jedna potvrda da Alfa Technics namerava da u Svilajncu razvija svoj pogon i ulaže u proizvodnju namenjenu pre svega izvozu.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

Poslodavci u Srbiji moći će od oktobra ove godine svojim zaposlenima da isplaćuju zarade i neradnim danima!!!

  • Izvor: novosti.rs
Broj pregleda: 243

Poslodavci u Srbiji moći će od oktobra ove godine svojim zaposlenima da isplaćuju zarade i neradnim danima, čak i noću. 

Građani će istog trenutka na svojim računima imati uplaćeni novac.

Ovo omogućava novi „instant“ platni sistem, koji će od oktobra pustiti u rad Narodna banka Srbije (NBS), kaže za Tanjug generalni direktor Sektora za platni sistem NBS Dragana Stanić.

„Radnici će za nekoliko sekundi dobiti platu, ako poslodavac odluči i kaže svojoj banci ‘želim da se ova transakcija izvrši kao instant plaćanja’, jer će sve banke to nuditi svojim klijentima pa i poslodavcu“, kaže Stanić.

Do sada, praksa je bila da ukoliko poslodavac odluči da u petak poslepodne isplati zaradu radnicima, novac je mogao da „legne na račun“ tek u ponedeljak, ili, u slučaju da se „zakači praznik“, tek nakon njega.

Stanić objašnjava da će po nalogu poslodavca, transakcija za svega nekoliko sekundi proći kroz platni sistem NBS, a banka u kojoj građani imaju račun, dužna je da ta sredstva odmah prebaci na račun klijenta.

Instant plaćanje će biti moguće i putem telefona za sve građane koji, na primer, žele da svoje račune u prodavnici plate na ovaj način.

Troškovi će biti niži u odnosu na plaćanje karticama, jer banke prilikom svakog provlačenja kartice kroz terminal uzimaju proviziju.

„Novac će građani moći da prenesu bilo kom fizičkom licu ili da plate neki račun, ali ujedno, da u trgovini plate račun skenirajući telefonom KuAr kod (QR code), a trgovac će za razliku od kartičnih plaćanja ta sredstva dobiti za par sekundi“, objašnjava Stanić.

Korist od novog sistema će zato, kaže Stanić, imati i trgovci, jer će novac za kupljenu robu leći i na njihove račune istog trenutka, što do sada nije bilo moguće.

Trgovci su do sada, u zavisnosti od ugovora koji imaju sa bankama, sredstva dobijali sa zakašnjenjem, a „kod instant plaćanja, primalac sredstava novac dobija odmah“, naglašava Stanić.

Građani će novac moći odmah da podignu na šalteru ili na bankomatu, a banke su dužne da im omoguće pristup njihovom novcu 24 sata tokom cele godine.

„Moći će da se obavlja plaćanje 24 sata, sedam dana u nedelji, 365 dana tokom godine, i vikendom i praznicima, a platni sistem NBS će raditi neprekidno i to je osnovna razlika na sisteme koji postoje u zemlji“, kaže Stanić.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

DRŽAVI, kada su penzije u pitanju, stručnjaci nude tri računice!!!

  • Izvor: novosti.rs
Broj pregleda: 50

DRŽAVI, kada su penzije u pitanju, stručnjaci nude tri računice. Prva je ukidanje zakona o privremenom smanjenju penzija s kraja 2014. godine, koje traži Međunarodni monetarni fond. Prema ovom scenariju, kod gotovo 60 odsto penzionera koji primaju do 25.000 dinara ne bi bilo nikakvih promena. Penzije bi im bile kao i sada. Drugi model je linearno povećanje svih penzija za isti procenat, pa i onih koje nisu smanjivane. Ovo je najizvesnije rešenje, prema kom će svim najstarijim građanima primanja biti najverovatnije uvećana za osam odsto.

Treći model bi, prema računici Fiskalnog saveta, bio kombinacija prva dva. To znači da bi ove godine penzije svima lineralno porasle za 2,5 odsto, pa i onima kojima nisu umanjene. Onim penzionerima koji su osetili mere štednje, polovina oduzetog novca bi trebalo da se vrati prve godine, a ostatak iznosa naredne. Time bi se, i zvanično, „ugasio“ Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija.

Prvo rešenje, ukidanje zakona, podrazumeva da dosadašnja povećanja svih penzija, a bilo ih je ukupno tri: ove, prošle i pretprošle godine, ostanu na snazi. Najsiromašniji penzioneri, s primanjima do 25.000 dinara koja nisu dirana u procesu državne štednje, zadržavaju trenutni iznos penzija, što je u slučaju primanja od 25.000 dinara iz 2014. posle tri povećanja trenutno 26.977 dinara.

Svi oni sa primanjima iznad ove granice, koji su podneli najveći teret državne štednje, dobili bi, prvi put posle tri i po godine, pun iznos svoje penzije. Odnosno, pri obračunu penzije ne bi im se više uzimale 22 pare na svaki dinar preko 25.000, odnosno 25 para na svaki dinar iznad 40.000. Uz to, i oni bi zadržali, baš kao i penzioneri sa najmanjim primanjima, dosadašnja uvećanja pripisivana tokom trajanja trogodišnjeg aranžmana sa MMF.

Reč je, podsetimo, o linearnom uvećanju, jednakom za sve penzionere od 1,25 odsto u 2016. godini, 1,5 odsto u 2017. i pet odsto početkom ove godine.

Ukoliko se ove godine ukine pomenuti zakon, to će biti trošak za državu od 25 milijardi dinara, upravo onoliko koliko je Fiskalni savet izračunao da je maksimalni dozvoljeni dodatni trošak za ovu godinu.

Druga dva modela, na koja u analizi povećanja penzijskih rashoda ukazuje i Fiskalni savet, podrazumeva da povišicu dobiju i najsiromašniji penzioneri. U slučaju linearnog povećanja, jasno je – svi dobijaju jednako procentualno povećanje svojih primanja. Sudeći prema najavama iz vrha vlasti, ovaj procenat bi bio oko osam odsto. Tako bi penzioner koji je u decembru 2014. primao 25.000 dinara, a sada prima 26.977, posle ove povišice od osam odsto imao 29.135 dinara.

Treći, kombinovani pristup, podrazumevao bi porast svih penzija, ali za 2,5 odsto, kao i postepeno ukidanje zakona o ograničenju penzija. Prema toj računici, onima čija su primanja iznosila između 25.000 i 40.000 dinara, kojima je razlika između ta dva iznosa umanjena za 22 odsto, smanjenje ne bi bilo toliko, nego 11 odsto. Za primanja preko 40.000 dinara, smanjenje ne bi iznosilo 25 odsto kao sada, već 12,5 odsto. Godinu kasnije ukinuo bi se i ostatak umanjenja.

Fiskalni savet u svojoj analizi ukazuje na to da bi bilo potrebno proveriti da li je fazno ukidanje tokom dve godine pravno i ustavno validan pristup za prevazilaženje Zakona o privremenom usklađivanju načina isplate penzija.

SINDIKATI POZIVAJU NA UJEDINjENjE

UMESTO da imamo 15 penzionerskih udruženja, svi treba da budu jedinstveni oko rešavanja jednog istog problema. Nažalost, u Srbiji se od solidne penzije od 50.000 dinara izdržavaju i nezaposlena deca, a penzioneri su najbolja politička baza koja se godinama gnječi, rekao je Zoran Stojiljković, predsednik UGS „Nezavisnost“, na tribini „Reforma sistema penzijsko-invalidskog osiguranja u Srbiji“. Živomir Tešić, predsednik programskog saveta Sindikata penzionera Srbije, smatra da bi postojeći penzioni sistem trebalo vratiti na naš autentični zakon o penzionom i invalidskom osiguranju.

– Srbija srlja u nejednakost i situaciju da se siromašni suprotstave onima koji nisu bogati već imaju samo malo više. Stekli su se ekonomski i materijalni uslovi da se ta nepravda ukine, da svi oni koji imaju privremena rešenja sa smanjenim penzijama dobiju puna rešenja i primaju pun iznos – rekao je Dušan Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

NAMERE su dobre, ali je sistem pogrešan!!!

Broj pregleda: 139

NAMERE su dobre, ali je sistem pogrešan. Cilj novog pravilnika o tehničkim pregledima koji za automobile starije od 15 godina uvodi obavezne kontrole na šest meseci je povećanje bezbednosti u saobraćaju, ali je problem to što teret i ovog puta pada na leđa građana.

I to na one najsiromašnije, koji bi, da mogu, sigurno svoje „matore“ četvorotočkaše zamenili novim. Da li se ovom merom kažnjavaju oni koji nemaju para da se voze novijim limuzinama? I kako objasniti razloge za njeno uvođenje, jer „starci“ na točkovima nisu učesnici većine saobraćajnih nesreća. Naprotiv, mnogo češće u sudarima viđamo brza i „besna“ kola.

Kako objasniti, Branislavu S., penzioneru iz Beograda, koji vozi „juga“ iz 2000. godine, da će morati da pripremi još para. Godišnje ga registracija i tehnički pregled koštaju oko 15.000 dinara. S novim nametom i uz neminovne popravke, „harač“ praktično premašuje vrednost njegovog punoletnog automobila. A to je slučaj sa većinom vlasnika automobila starijih od 15 godina, a njih ima oko milion.

Ne želeći da umanjimo brigu države za bezbednost saobraćaja, ne možemo da ne primetimo da se nigde u Evropi vozila ne registruju dva puta godišnje. Uglavnom se to radi na dve godine. Ali, mi smo, po ko zna koji put, pioniri u paradoksima koji obično idu na račun „sirotinje raje“.

Ako je nekome zaista stalo da smanji crne procente sa drumova i ako nije, kao što kažu, cilj da se još više uzme od građana, onda je jedno od rešenja da drugi pregled bude obavezan, ali – besplatan. Time će se pokazati i odgovornost i ozbiljnost, ali i socijalna osetljivost za šofere od kojih su mnogi odavno finansijski u „kanalu“.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI