Opština Ćuprija, koja tek namerava da u planiranju energetski efikasnih sanacija javnih zgrada primeni EE kalkulator, na javnom pozivu Ministarstva rudarstva i energetike za dodelu bespovratnih sredstava iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti, dobila je skoro 21 milion dinara, od neophodnih skoro 30 miliona, odnosno 70 odsto ukupnih projektnih troškova.  

“U okviru ovog projekta kamenom vunom ćemo termički izolovati spoljne zidove zgrade i tavanicu na školskom objektu i koncertnoj sali, koja se inače koristi i za najznačajnije događaje u oblasti kulture u Ćupriji. Zamenićemo drvene prozore PVC stolarijom sa troslojnim staklom i ugraditi termoregulacione ventile na radijatorima. Očekujemo da će to doprineti poboljšanju komfora korisnika zgrade, a što se ušteda tiče, bićemo zadovoljni ako ušteda energije bude 10 odsto, iako projekcije kažu da može da ide i do 40,” kaže Željko Dželatović, energetski menadžer Ćuprije.

Dželetović ističe da je značajno to što su zaposleni u ŠOMO „Dušan Skovran”, kao i u drugim školama u Ćupriji, prošli edukaciju o energetskoj efikasnosti. Edukaciju za direktore i stručne saradnike u nastavi, kao i domare, u oko 20 škola u Srbiji tokom 2018. i 2019.godine, organizovala je Privredna komora Srbije uz podršku resornih ministarstava, Stalne konferencije gradova i opština, lokalnih samouprava i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ. Obuka domara škola i vrtića za racionalno korišćenje energije je održana upravo u školi “Dušan Skovran” u oktobru 2018 godine.

“Veoma je važno da domari kao lica čiji je posao da se domaćinski brinu o objektima, ali i oni koji njima upravljaju‚ a to su direktori škola i vrtića, razumeju principe racionale upotrebe energije, mogućnosti ušteda i mera energetske efikasnosti. Za dobijanje sredstva za energetsku sanaciju Ćuprijske Gimnazije prošle godine, priložili smo i eneregetski pasoš koji je takođe rezultat saradnje sa projektom iz oblasti unapređenja energetske efikasnosti u Srbiji koji realizuje GIZ. Radovi na Gimnaziji počinju ovih dana,” objašnjava Dželetović.

U Srbiji se troši šest puta više energije nego u Nemačkoj, a 40 odsto te potrošnje odlazi na grejanje, električnu energiju i snabdevanje toplom vodom stambenih i javnih zgrada. Razlozi za veliku potrošnju su uglavnom neodgovarajuća toplotna izolacija, zastareli sistemi grejanja i hlađenja i pripreme tople vode, ali i gubici energije prouzrokovani neadekvatnim održavanjem i upravljanjem.

“Energetski efikasne sanacije donose uštede i državi i građanima, utiču na poboljšanje komfora, doprinose smanjenju emisije CO2, zaštiti životne sredine, ali i podstiču nacionalni i lokalni privredni razvoj, posebno u oblasti građevinarstva. Zajedničkim zalaganjima na ovom polju već smo dosta toga uradili,” zaključuje Đokić.

Budžetski fond za energetsku efikasnost ove godine iznosio je 325 miliona dinara, dok je 2018.godine za ovu namenu izdvojeno 125 miliona dinara. Iz Ministarstva rudarstva i energetike najavljuju da bi do kraja godine trebalo da bude osnovan i Fond za energetsku efikasnost koji bi raspolagao sa oko 20 miliona evra. Sredstva iz ovog Fonda bila bi dostupna i građanima za unapređenje energetske efikasnosti njihovih stanova i kuća, ali i privredi za komercijalne objekte.