MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

„Rimaster“ počeo sa probnom proizvodnjom u Paraćinu !!!

  • Izvor: Opština Paraćin
Broj pregleda: 205

Paraćin-Prioritet opštine Paraćin, u 2019. godini je da nastavi da stvara uslove za proširenje kapaciteta dosadašnjih i dolazak novih investitora, koji evidentno utiču na smanjenje nezaposlenosti.

Bitno je i sprovođenje redovnih opštinskih poslova na rešavanju problema građana i velikih projekata po sporazumima sa državnim institucijama i međunarodnim organizacijama.

PRETHODNE VESTI

Velika ulaganja u zdravstvo – uskoro početak rekonstrukcije bolnice u Arandjelovcu !!!

  • Izvor, foto : Opština Arandjelovac
Broj pregleda: 91

Arandjelovac-Predsednik Opštine Aranđelovac Bojan Radović obišao je juče prostorije Doma zdravlja gde je prezentovan rad novih dijagnostičkih aparata.

Radović je potvrdio da je Vlada Republike Srbije odobrila 8,8 miliona evra za rekonstrukciju Opšte bolnice koja će početi ove godine, a uz dodatnu medicinsku opremu vrednu oko tri miliona evra i troškove PDV-a vrednost ulaganja će biti veća od 13 miliona evra.

Opština Aranđelovac će ove godine iz budžeta obezbediti 24 miliona dinara za rekonstrukciju kotlarnice u bolnici.

Ugovorom o sufinansiranju mera populacione politike jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji u 2018. godini, koji je potpisan između Ministarstva za demografiju i populacionu politiku, Aranđelovac je dobio dva vozila za potrebe polivalentne patronaže, ultrazvučni aparat sa pratećim sondama, 4 digitalne vage sa visinomerom, 1 vagu za merenje beba, 1 autoklav, 4 EKG aparata, 1 suvi sterilizator.
Ukupna vrednost je 8 miliona 725 hiljada dinara, od čega je ministarstvo izdvojilo 6,98 miliona, a lokalna samouprava 1,745 miliona dinara.

„Izuzetno je važno da obezbedimo najpovoljnije moguće uslove za negu naše dece, majki, starijih sugrađana i svih kojima je lekarska pomoć neophodna“, rekao je predsednik opštine Bojan Radović i najavio još veća ulaganja u toku 2019. godine.

PRETHODNE VESTI

LEDENI TALAS HARA SRBIJOM-Da li će nam u domovima biti hladno ?

Broj pregleda: 102

Elektrane širom Srbije greju bez prekida, ali zbog niskih temperatura puca toplovodna mreža. Cvokotanja ima u Nišu, Novom Sadu, Kikindi i Beogradu.

KADA na Celzijusovoj skali otkuca „minus beskonačno“, zajednička briga svih nas je da li će nam u domovima biti hladno.

U mnogim domaćinstvima u Nišu, Novom Sadu, Kikindi i Beogradu proteklih dana bilo je toplo jedino ispod gomile ćebadi i jorgana, jer su na niskim temperaturama pucale toplovodne cevi. Elektrane širom Srbije greju bez prestanka, osim u Šapcu, gde grejanje isključuju u 21 čas. Odgovor zašto je tako, žitelji ovog grada dobiće tek krajem nedelje, jer je direktor kao jedini ovlašćeni za komunikaciju, do tada na odmoru.

Centar Beograda je u utorak cvokotao od hladnoće, jer su zbog kvara na delu kraka toplovoda nedaleko od hotela „Palas“ od ranih jutarnjih pa sve do večernjih časova bez grejanja bili potrošači toplane „Dunav“. Hladnih radijatora ostali su žitelji Brankove ulice, Pop Lukine, Maršala Birjuzova i dela Topličinog venca. Zbog kvara, u utorak su tokom dana bili hladni radijatori u tri ulice u centru Niša i to Svetosavskoj, Jeronimovoj i Milentijevoj. Popravka je okončana tokom dana, a prema rečima direktora Petra Milačića, nema većih problema sa grejanjem.

Šapčani po društvenim mrežama sve više negoduju jer su radijatori hladni već u 21 čas, međutim, u JKP „Toplana“ kažu da period niskih temperatura nije uticao na distribuciju energenata. Snabdevanje je, kažu, redovno, a za detaljnije informacije, pričekaće da se direktor vrati sa odmora. U Požarevcu je od nedelje uveče slabije centralno grejanje, zbog kvara na jednom od blokova u termoelektrani u Kostolcu, odakle se gradski topolovod snabdeva vrelom vodom. Zbog toga je grejanje slabije, a u nekim delovima grada građani se preko društvenih mreža žale da su im radijatori hladni.

Zbog nove havarije na toplovodu u centru Kikinde u utorak, kada je jutarnja temperatura bila minus 13 stepeni, centralnog grejanja u ovom gradu od podneva nije imala veća grupa potrošača. Hladne stanove imali su korisnici grejanja u stambenom bloku Galadska, zatim u Nemanjinoj i Ulici Đoke Radaka, kao i na delu gradskog trga. Bez grejanja je bila i zgrada Narodnog muzeja u kojoj je i Istorijski arhiv Kikinde. Kvar nije od juče, već se dogodio u poslednjoj nedelji decembra, ali zbog praznika nije u potpunosti saniran, pa su radovi na toplovodu nastavljeni u utorak.

– Više nismo mogli da odlažemo radove, jer je zgrada Muzeja već ostala bez grejanja, pa smo morali da nastavimo popravku. Na to smo primorani, jer kotlovi mogu da budu blokirani zbog velikog gubitka vode. Za sanaciju kvara u Nemanjinoj ulici u utorak je bilo potrebno više sati, grejanje je isključeno u podne, a obećali smo građanima da će uveče toplotna enerigija biti isporučena – objasnio je Miroslav Čičulić, direktor JP „Toplana“.

STRUJE SASVIM DOVOLjNO

SISTEM „Elektroprivrede Srbije“ funkcioniše stabilno i u uslovima ledenog talasa i niskih temperatura, a u prethodnih nekoliko dana prosečna potrošnja električne energije korisnika koje snabdeva EPS bila je 112 miliona kilovat-sati dnevno. U EPS ističu da je obezbeđeno uredno snabdevanje električnom energijom za domaćinstva i privredu u Srbiji i da nema problema u napajanju.

NEMA PROBLEMA

U Kruševcu ledeni dani, zasada, protiču bez većih havarija. Toplane greju 24 sata. Nema problema ni u Pirotu, Zrenjaninu, niti Boru. Toplo je i u domaćinstvima u Kraljevu. Izgradnjom nove „Gradske toplane“ u Loznici, grejanje je stabilno i kvalitetno. Kako „Novosti“ saznaju od gradonačelnika grada Jagodine Ratka Stevanovića, nije bilo prekida ni u radu daljinskog grejanja. 

Svi potrošači centralnog grejanja u Čačku uredno se snabdevaju. Ledeni talas na području Srema spustio je temperature i do minus 11, pa toplane peći ne gase 24 sata. I tako će biti do 20. januara. Ni u Kragujevcu, Novom Pazaru, Novom Sadu i Somboru nema problema u snabdevanju električnom i toplotnom energijom.

PRETHODNE VESTI

DRŽAVA će od ove godine najviše ulagati u stočarstvo!!!

  • Izvor: novosti.rs
Broj pregleda: 98

DRŽAVA će od ove godine najviše ulagati u stočarstvo. Budžet za subvencije u 2019. veći je za skoro sedam milijardi dinara. A, iz resornog ministarstva poručuju da poljoprivrednici ne treba da brinu oko isplate ovih podsticaja.

Iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da su u odnosu na budžet iz 2018. godine sredstva u 2019. godini povećana za 17,4 odsto, odnosno 7,7 milijardi dinara. U ovoj godini ona iznose 51,8 milijardi dinara. Od toga, skoro 37 milijardi namenjeno je za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, uključujući ukupna sredstva za IPARD. To predstavlja povećanje sredstava za subvencije za 23,1 odnosno za 6,9 milijardi dinara, u odnosu na podsticaje u 2018. godini.

Kako je rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, najviše novca biće izdvojeno za tovno govedarstvo, mlečno govedarstvo i stočarstvo. To je, smatra on, bitno zbog izvoza mesa u Tursku, ali i otvaranje drugih tržišta.

– Ta subvencija će biti odlična, samo da nam „paraziti“ to ne uzmu – kaže Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine. – Vodimo pregovore sa ministrom poljoprivrede da se farmeri odbrane od kvaziusluga, koje se farmerima nerealno naplaćuju. Time će subvencije u stočarstvu farmeri stvarno dobijati, a ne kao do sada što je bilo, da od toga svako uzme sebi ponešto, a da stočarima ne ostane skoro ništa.

Kako kaže Bugarski, mnogo faktora utiče na povećanje broja grla stoke, ne samo subvencija. To je samo jedna karika u nizu. Svakako, koliki god da su podsticaji, treba sprečiti zloupotrebe državnih službi da naplaćuju proizvoljno razne usluge stočarima.

– Poenta je da se oseti boljitak, a ne da nam daju podsticaj, pa da više od polovine treba da isplatimo raznoraznim službama za usluge koje moramo da obavimo – jasna je Sanja Bugarski. – Na kraju samo kažu da se ogromne subvencije ulažu u poljoprivredu i stočarstvo, a to nije tačno. Treba uraditi kompletnu analizu svih službi i da se pre svega cenovnici „uniformišu“. To su povereni poslovi, država treba da ih kontroliše, jer mi nemamo mogućnost izbora.

Prema rečima Sanje Bugarski, predviđa se i da premije za mleko budu isplaćivane od sledeće godine, ali i tu mnogo zavisi od analiza koje će obavljati Nacionalna laboratorija. Svakako, bez tova krava, nema ni mesa, a ni mleka.

LABORATORIJA

SRBIJA je i posle više od deset godina dobila akreditovanu Nacionalnu referentnu laboratoriju za ispitivanje mleka. To proizvođačima omogućava da dobiju tačnu informaciju o kvalitetu svog mleka i to direktno od državne laboratorije. Uz to, u planu je da, najverovatnije, od sledeće godine počne i isplata podsticaja za mleko, na osnovu njegovog kvaliteta. Pre toga, stručnjaci će raditi najviše sa malim proizvođačima, kako bi poboljšali kvalitet svoje sirovine.

PRETHODNE VESTI

U TOKU 2019. godine, pored ostalog i izgradnja Industrijskog parka u Industrijskoj zoni „Zmič“ !!!

  • Izvor: Opština Paraćin
Broj pregleda: 100

Paraćin-Najvažniji zadatak opštine Paraćin u 2019. godini biće izgradnja Industrijskog parka u Industrijskoj zoni „Zmič“.

Švedska kompanija „Rimaster“,  planira zapošljavanje do 1000 ljudi, kroz više faza, opremanje novog bloka parcela u zoni za nove investitore i nastavak redovnih poslova na rešavanju problema građana. Težište se, iz seoskih mesnih zajednica, preusmerava na grad i prigradska naselja, gde će biti više poslova nego ranijih godina.

Pored toga, Skupština opštine Paraćin je glasovima svih prisutnih odbornika na 50. sednici, donela Odluku o pokretanju inicijative za obustavljanje izgradnje minihidroelektrane na Grzi.

PRETHODNE VESTI

Predsednik Erić na novogodišnjoj konferenciji- “Imamo gotove projekte bukvalno za naredne tri godine”!!!

  • Izvor, foto: N.Erić
Broj pregleda: 421

Ćuprija-Predsednik Opštine Ćuprija Ninoslav Erić rekao je na novogodišnjoj konferenciji za novinare kako je godina na izmaku protekla u znaku pripreme velikog broja projektno-tehničke dokumentacije, koja je bazirana na Strategiji održivog razvoja opštine Ćuprija 2019-2023. 

„Bukvalno smo uradili projekte koje ćemo da realizujemo u naredne tri godine, tako da sada imamo projekte koje nećemo da finansiramo samo iz našeg budžeta, već ćemo sa tim projektima za sredstva da apliciramo kod ministarstava i drugih izvora“, rekao je Erić, osvrnuvši se, ipak, na početku današnjeg obraćanja novinarima projektima koji su obeležili 2018. godinu.

Rekao bih da su godinu na izmaku obeležila dva bitna projekta. Naime, realizovali smo izgradnju puta Ćuprija-Senje u vrednosti od 1,2 miliona evra, i ostaje nam sada deo puta do manastira kroz samo Senje. Na ovoj saobraćajnici je poslednji put ozbiljno rađeno pre 40 godina i naša želja je da obeležavanje centralne manifestacije 630 godina od Kosovskog boja – možda i državne – bude u našem gradu i opštini. Zato i planiramo da 2019. godine podignemo spomenik caru Lazaru na ulazu u Ćupriju. Drugi važan projekat je izgradnja Atletskog centra Srbije. Krenuli smo u izgradnju stadiona, mašine su na gradilištu, pa očekujemo da izgradnja traje do avgusta ili septembra 2019. Potom nas očekuje i realizacija druge faze izgradnje Atletskog centra Srbije – izgradnja atletske dvorane. Tako će napokon želje i snovi koje su nekada sanjali Aleksandar Petrović, Vera Nikolić, Dragan Zdravković i Snežana Pajkić biti ostvareni.

Kako je predsednik Erić danas istakao, njegov tim se nije bavio političkim populizmom, već osnovnim zadatkom – privrednim rastom i razvojem, odnosno „da sugrađani budu zaposleni“, a da za takav rad postoje i egzaktni rezultati.

Ono što je takođe obeležilo 2018. godinu je postizanje srpskog rekorda u spoljnotrgovinskom suficitu, a činjenice govore da smo više od pet puta imali veći suficit nego prethodne, 2017. godine. Sve je to bio rezultat rada lokalne samouprave vezano za ekonomski razvoj naše opštine. Ono što je takođe bitno je da je prosečna neto plata u opštini Ćuprija 2017. iznosila 305, a da je na kraju ove godine ona 345 evra. Razlog za ovakve pokazatelje leži u tome što smo i u 2018. godini nastavili sa realizacijom investicija. Jedna takva investicija je ona turske OP grupe, koja sada na svojoj farmi u Dobričevu ima 600 grla i koja je danas dobila građevinsku dozvolu za izgradnju energane na biomasu. Dalje, u ovoj 2018. godini našu „Komponentu“ kupio je holandski „Rojal de Heus“, a u ovoj još uvek aktuelnoj godini uradili smo nešto što se čekalo dugo, a to je privatizacija „Ravanice“. Podsećam vas, „Medela“ iz Vrbasa je kupila ovu ćuprijsku konditorsku firmu, i naši brendovi – „bonžita“ i „Ravanica“ – ostaće u Ćupriji. To nam je bio cilj, a odlično je što će po slovu ugovora „Medela“ u fabriku keksa morati da uloži minimum milion evra.

Nadalje, izlaganje prvog čoveka ćuprijske lokalne samouprave teklo je u pravcu 2019. godine, pre svega iz vizure nekog kome je privredni preporod osnov za bilo kakav razvoj.

Ono što će sigurno da se desi 2019. godine je investicija turske kompanije FEKA automotiv. FEKA radi isti program kao i „Trak lajt“ i mi smo uspeli da ih dovedemo kad smo čuli da je Srbija potencijalno mesto za investiranje ove velike i poznate turske kompanije. Ponudili smo im isto ono što smo ponudili „Trak lajtu“ i oni su to prihvatili. Trenutno se radi projektno-tehnička dokumentacija i već naredne godine kreće se u izgradnju fabrike u Ćupriji. Takođe, nakon posete delegacije Opštine Ćuprija Kini, razgovarali smo sa jednim privrednim pulom i kao rezultat toga je da je kineska kompanija “Čong ćiao” zakupila deo objekata nekadašnjeg „Velmortransa“, gde će nići fabrika za proizvodnju plastičnih granula. Oprema za ovu fabriku, koja će granule praviti reciklažom, na putu je za Ćupriju, dok je kineski investitor već registrovao firmu pod kojom će ovo postrojenje da obavlja privrednu aktivnost i očekujem da sama proizvodnja krene početkom 2019. godine. Još jedna kineska firma, „Suan hajlan“, zajedno sa kompanijom „Jurofajber“, otvoriće fabriku čarapa. Oprema je juče ocarinjena i danas se već nalazi u pogonu „Jurofajbera“. U ovim trenuci se vrši instaliranje tih mašina i opreme, tako da se vrlo brzo očekuje i otvaranje i početak rada tog pogona. Trenutno smo i u pregovorima sa jednom kompanijom koja treba da zakupi 12 hektara naše industrijske zone i to nas očekuje već početkom januara, gde ćemo i zaposliti naše sugrađane, ali ćemo uposliti i određen broj kooperanata. Ne bih u detalje oko ove investicije, ali je pominjem jer smatram da je ona veoma važna za ceo ovaj region. Na Skupštini opštine smo doneli odluku da odobrimo zakup zemljišta u industrijskoj zoni po ceni od 35 miliona dinara i to je nešto što će značajno da utiče na razvoj grada u naredne dve godine.

Što se tiče drugih segmenata razvoja, predsednik Erić se u obraćanju novinarima osvrnuo, kako je rekao, na one projekte koje su kapitalne investicije za našu opštinu. Tema – Opšta bolnica, jedna od najstarijih zdravstvenih institucija u Srbiji.

Ćuprija je aplicirala kod Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima za rekonstrikciju naše Opšte bolnice. U početku, dobili smo da radimo novi internistički blok i rekonstrukciju porodilišta i kardiologije. Ipak, Kancelarija je prihvatila našu ideju i mi smo na kraju dobili da uradimo potpunu rekonstrukciju cele bolnice, sa izgradnjom heliodroma. Mi smo grad medicine i zdravstva i mislim da Ćuprija zbog svega toga, ali i zbog svog položaja, zaslužuje da ima jedan moderan i veliki regionalni zdravstveni centar. Osim svega toga, u okviru bolnice biće izgrađena i toplana koja će osim zdravstvenih objekata grejati veliki broj javnih ustanova i, naravno, dvoranu Atletskog centra Srbije.

Kako samo u tri lokalne samouprave – ćuprijskoj, jagodinskoj i paraćinskoj – na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima nešto više od 20 hiljada nezaposlenih, ideja Ninoslava Erića o potrebi da se izgradi jedna centralna industrijska zona za ovaj deo Srbije, dobija na težini. O tome, predsednik Erić kazao je i ovo:

Prošle godine na ovom mestu sam predstavio kako će da izgleda buduća centralna industrijska zona. Ova postojeća zona je, mogu da kažem, već zauzeta, i mi smo u završnoj fazi izrade detaljne regulacije industrijskog kompleksa u Dobričevu. Imaćemo najveću industrijsku zonu u Srbiji, koja će imati i deo za trgovine i koja će se prostirati na 400 hektara pored samog auto-puta. Za nas je 2019. godina bitna zbog projekata koje ćemo da radimo kako bismo imali sve priključke i smatram da će ta nova zona biti dobrobit za sve građane Pomoravskog okruga.

Napomenuvši još jednom da će u Ćupriji naredne godine biti podignuta dva spomenika – onaj caru Lazaru i spomenik u znak sećanja na NATO agresiju, Erić se u daljem izlagaganju okrenuo poslovima oko dalje rekonstrukcije putne infrastrukture u samoj Ćupriji, ali i poslovima koji će u bliskoj budućnosti da reše višedecenijske probleme u vodosnabdevanju.

Predstojeća godina će za nas biti bitna jer smo sa Putevima Srbije dogovorili da u njihov budžet uđe izgradnja projektno-tehničke dokumentacije za novi most, i mislim da ćemo uspeti 2020. godine da postavimo kamen temeljac za izgradnju novog mosta na Moravi. Takođe, mi smo ove godine uradili generalni projekat za vodosnabdevanje, koji je obuhvatio i grad i izgradnju vodovodne infrastrukture u svim našim seoskim naseljima. Na taj način ćemo u narednih pet godina da rešimo pitanje vodosnabdevanja u svim našim selima. Ovde bi trebalo da dodam kako ćemo izgradnjom novog mosta na Moravi sam centar grada moći da pretvorimo u pešačku zonu.
Predstojeća godina, kako veli Ninoslav Erić, biće i godina u kojoj će Ćuprija postati „mnogo lepši grad“. Već pomenuta rekonstrukcija centra grada trebalo bi da krene uz svojevrsni blagoslov najvećeg srpskog živog pisma – akademika i Ćupričanina Dragoslava Mihailovića.

U 2019. godini ćemo da rekonstruišemo trotoar u Ulici kneza Miloša, od Slavije do Elektrodistribucije, a počećemo sa rekonstrukcijom trotoara u Ulici cara Lazara. Želimo da naš grad lepo izgleda i zato smo opredelili i 15 miliona dinara za sanaciju i rekonstrukciju fasada u centru grada. Pored svih ovih projekata, radićemo i projekat potpune rekonstrukcije ulice koja prolazi između Gimnazije i Zanatskog doma. Ta ulica će se zvati po Dragoslavu Mihailoviću, a u dogovoru sa njim napravićemo i Trg Dragoslava Mihailovića. To će, po meni, biti početni korak u potpunoj rekonstrukciji centra grada, samim tim i izgradnje nove i lepše Ćuprije.

Na kraju završne poslednje konferencije za novinare u 2018, predsednik Erić je svim građanima opštine Ćuprija, kao i svim žiteljima Pomoravlja, poželeo srećnu i uspešnu predstojeću godinu.

PRETHODNE VESTI

Opština Svilajnac organizovala Novogodišnji koktel za privrednike !!!

  • Izvor,foto: Opština Svilajnac
Broj pregleda: 348

Svilajnac-Na Novogodišnjem koktelu koji opština Svilajnac organizuje za privrednike sinoć se okupilo više stotina privrednika iz ove opštine. 

Predrag Milanović, predsednik opštine Svilajnac, ocenio je da je godina za nama bila najuspešnija do sada:

„Mi svi zajedno smo uradili ove godine velike stvari za Svilajnac i mislim da je Svilajnac sada konkurent ne samo u Srbiji, nego u regionu, jer ne znam ni jedan grad veličine Svilajnca koji ima 15 miliona investicija “. 

„Očekuju nas i nove investicije, što znači i nova radna mesta, a od sledeće godine očekujem da se povećaju plate“ – izjavio je Milanović i poželeo mnogo poslovnih uspeha, zdravlja i sreće u narednoj godini.

PRETHODNE VESTI

Za skijanje u Srbiji treba izdvojiti para skoro kao i za neko prosečno skijalište u Italiji ili Austriji!!!

  • Izvor: novosti.rs
Broj pregleda: 63

SKIJAŠI kreću u potragu za dobrim stazama. Da li će uživati na snegu u Srbiji ili u Italiji, Francuskoj, Austriji, Švajcarskoj, zavisi od mnogo faktora, ali prvenstveno od – novčanika. Za skijanje u Srbiji treba izdvojiti para skoro kao i za neko prosečno skijalište u Italiji ili Austriji.

Aranžmani za Francusku mogu da budu znatno jeftiniji od naših ski-centara. Ipak, jedna od glavnih prednosti Kopaonika ili Zlatibora je u blizini i dobro uređenim stazama. Stara planina ima solidne staze, ali je put do tamo katastrofalan, naročito u zimskim uslovima.

Samo preko agencija, ove zimske sezone, prema procenama, na skijanje će otići 70.000 ljudi, dok uz individualne odlaske ta brojka može da naraste i na 130.000 putnika.

– Od domaćih destinacija najviše se traže Kopaonik, Zlatibor, dok su Tara i Divčibare interesantne za zimski raspust – rekao nam je Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija. – Rezervacije za Jahorinu ove godine su veće za nekih 15 odsto. Bugarska je bolja nego lane za nekih osam odsto.

Cena šestodnevnog ski-pasa na Kopaoniku, u sezoni je za odrasle 15.750, dok je za decu 10.300 dinara. U periodu Nove godine i školskog raspusta, za šestodnevni ski-pas treba izdvojiti 16.310 za odrasle i 10.980 dinara za decu. Kada je reč o Jahorini, cena šestodnevnog ski-pasa, u sezoni, iznosi oko 11.900, a za decu 8.930 dinara. Tokom raspusta, cena za odrasle je 12.980, a za decu 10.000 dinara. Na to sve treba dodati cenu smeštaja, hrane i prevoza. Bez najmanje 600 evra, po osobi, šestodnevno skijanje na Kopaoniku teško da je izvodljivo.

Mnoga ski-društva i organizacije, već više od deset godina imaju apartmanske i hotelske aranžmane za skijališta u Francuskoj, Italiji, Austriji ili Švajcarskoj. Tako, martovsko šestodnevno skijanje u La Planji, u Francuskoj, sa prevozom, ski-pasom i smeštajem, košta oko 450 evra. Samo ovo skijalište ima oko 255 kilometara uređenih staza. Skijanje u čuvenom francuskom ski-centru Tri doline, koje ima više od 600 kilometara vrhunski sređenih staza, sa prevozom, šestodnevnim ski-pasom i sme-štajem u četvorokrevetnom apartmanu, početkom januara, iznosi oko 430 evra.

Skijanje u olimpijskoj dolini, gde se nalazi italijansko skijalište Sestrijere, košta oko 370 evra. Tu su uključeni prevoz, smeštaj u četvorokrevetnom apartmanu i ski-pas.

MINUS

Kako je došlo loše vreme, tako je počela i prodaja aranžmana za zimsku sezonu – ispričao nam je Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija. – Kada je reč o skijanju, za nekih tri odsto ide bolje prodaja u agencijama, u odnosu na prošlu godinu. Naročito za periode oko Nove godine, raspusta i drugih praznika

PRETHODNE VESTI

VIŠE OD 10.000 POTPISA PROTIV IZGRADNJE MHE NA GRZI !!!

  • Autor, foto: Danijela Stojanović

Paraćin-Danas je u Paraćinu održan drugi protestni skup protiv izgradnje mini hidroelektrane na reci Grzi. 

Kako nas je obavestio jedan od organizatora potpisivanja peticije „Za spas Grze“, gospodin Zoran Kojadinović, za građansku inicijativu potrebno je 2.500 potpisa, a za predaju Ustavnom sudu 10.000. Za 4 dana prikupljeno je više od 10.000 potpisa. Tačan broj potpisa znaće se u nedelju uveče jer će peticija u ponedeljak ujutru biti overena kod notara, a zatim, sa zahtevom, simbolično u minut do 12, biti predata Skupštini Opštine Paraćin. Gospodin Zoran je posebno naglasio da je ovo organizacija građana Paraćina, da iza nje ne stoji ni jedna politička partija i da su kao podrška dobrodošli svi ljudi bez obzira na političku ne/opredeljenost.

Veliki broj udruženja za zaštitu prirode i ljubitelja prirode takođe je prisustvovao današnjem skupu.
Građanima se obratio pravnik, gospodin Vladan Vugdelija, koji je najavio tribinu koja će biti organizovana u saradnji sa profesorima sa biološkog i šumarskog fakulteta, kao i sa „saborcima“ sa Stare planine, Golije i Mlave. Na tribini će javnosti, od strane stručnjaka, biti predočene posledice izgradnje mini hidroelektrane. O danu organizovanja tribine javnost će biti naknadno obaveštena, rekao je Vugdelija. 

PRETHODNE VESTI

SAOPŠTENjE POVODOM DETALjA KONKURSA ZA ZAPOŠLjAVANjE U PROIZVODNOM POGONU „YUMCO“ U RESAVICI!!!

  • Izvor: Lok. samouprava Despotovac
Broj pregleda: 364

Despotovac, Resavica-
Sa željom da rad zaposlenih u opštinskoj upravi Despotovac uvek bude transparentan našim građanima, a povodom brojnih navoda koji su se poslednjih dana pojavili u vezi sa regularnostima konkursa za zapošljavanje u novom proizvodnom pogonu kompanije „YUMCO“ u Resavici, izdajemo sledeće saopštenje.

Nakon potpisivanja ugovora sa Opštinom Despotovac, kompanija „YUMCO“, u svojstvu poslodavca, tražila je spisak zainteresovanih kandidatkinja sa evidencije ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje u Despotovcu. Nakon dobijanja istog, predstavnici kompanije na čelu sa Slobodanom Mitrovićem, pomoćnikom generalnog direktora za pravne i opšte poslove, održali su sastanak sa pozvanim kandidatkinjama 23. novembra u Domu kulture u Resavici.

Napominjemo, Opština Despotovac kao vlasnik objekta dužna je da stvara uslove za investitore, a nakon potpisivanja ugovora, prava izbora i zapošljavanja kandidata zadražava budući poslodavac, u ovom slučaju pomenuta kompanija iz Vranja. Opština Despotovac kao drugi potpisnik ugovora, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, stara se da ponuđeni uslovi rada budu humani i pristojni.

PRETHODNE VESTI