NAJNOVIJE VESTI

Na Festivalu srpskih vina u Lazarevcu okupili su se izlagači iz cele Srbije!!!

  • Izvor: kurir.rs

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić otvorio je Festival srpskih vina u Lazarevcu.

On je naveo da je to pravi primer saradnje Vlade, nadležnih ministarstava, lokalne samouprave i privrede, te istakao da nema pisca, filozofa ili pesnika koji nije napisao odu vinu, za koje se kaže da je ogledalo duše.

- I 70 srpskih izlagača na ovom sajmu su, u tom smislu, ogledalo srpske duše i srpske tradicije - naglasio je ministar.

Ružić je podsetio na rimsku poslovicu da je u vinu istina, da Kinezi kažu da se uz vino mnogi poslovi sklapaju, a Francuzi da je dan bez vina kao dan bez sunca, ali i istakao da se na ovim prostorima već dva milenijuma razvija vinogradarstvo.

Grozdovi puni šećera

Na Festivalu srpskih vina u Lazarevcu okupili su se izlagači ne samo iz Lazarevca i okoline već i iz Sremskih Karlovaca, Deliblatske peščare, Valjeva, Jagodine, Negotina...

A da proizvodnja vina na ovim prostorima ima ogromnu perspektivu, potvrđuje i tekst objavljen na sajtu Agroklub. U njemu Tihomir Timotijević, vinogradar i vinar iz Vrbice kod Aranđelovca, tvrdi da Srbija postaje Bordo i izuzetno područje za gajenje vinove loze zbog globalnog zagrevanja. Broj sunčanih dana se povećava, što pogoduje groždu i donosi visoki procenat šećera.

Ove godine, pojedini vinogradari u Šumadiji zabeležili su i preko 28 procenata šećera u grozdovima, navodi Agroklub.- Kada uzmete meteorološke podatke u Beogradu, Kragujevcu ili Nišu, imate maltene isti broj sunčanih dana kao u Atini ili na Pelješcu. Znači, globalno zagrevanje pogoduje Srbiji i postajemo Bordo. A u toj regiji nastaju najpoznatija i najkvalitetnija vina - ističe Timotijević.

Enolog Mija Radovanović iz Krnjeva, još jedan vinogradar iz Šumadije, kaže da je procenat šećera jedan od važnih parametara. U zavisnosti od ekspozicije, kod njega se ove godine procenat šećera kretao od 25 do 28,8.


Eksplozivna godina

- Ja to dosad nisam imao. Sudeći po tom parametru, imamo eksplozivnu godinu. Imaćemo veoma alkoholna i puna ekstraktna vina. Bobice su veoma čvrste, a zrele. Šira je vrlo crvena. Više nije tajna da je Šumadija prepoznata kao najveći region po potencijalu za gajenje vinove loze. Zbog pogodnog terena, klime, zemlje, ekspozicija, moguće je podići nekoliko hiljada hektara samo u ovoj regiji - tvrdi Radovanović.

Ovaj enolog ističe da su sve evropske sorte prilagodljive u Srbiji i da naša zemlja ima odlične preduslove za razvoj vrhunskog vinogradarstva.

NAJNOVIJE VESTI

Kupac mora da bude upoznat sa svim detaljima ponude!!!

  • Izvor: novosti.rs

ODLUKU o kupovini televizora kupac će vagati skoro koliko i pitanje isplati li mu se da uzme stambeni kredit. Trgovci su još od Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga dužni, a od sada imaju i obrazac tačno kako treba, da informišu potrošače ukoliko roba koju pazare nema istu cenu za gotovinu i na - rate. Ko jasno ne označi "podsticaje" za keš vreba kaznu od 100.000 do čak milion dinara.

Za većinu prodavaca tehničke robe i nameštaja primena Pravilnika o obliku i sadržini obrasca ponude finansijske pogodbe, a ona kreće 18. novembra, znači ozbiljnu pripremu. Gde god navode cenu proizvoda, moraće da navedu i tačne iznose, ukoliko se razlikuju, za kupovinu na odloženo.

- Ova obaveza proizlazi iz Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ali dosad nije postojao obrazac - objašnjava Ranko Grba, urednik portala "Neobilten". - Najjednostavnije rečeno, ovo znači da kupac mora da bude upoznat sa svim detaljima ponude. Da zna koliko je roba ili usluga jeftinija u kešu, koliko procenata je skuplja na rate i kolika je onda godišnja kamata. To moraju da objave i svaki put kada se oglašavaju.Načelnik odeljenja za kontrolu prometa, sprečavanje nelojalne konkurencije i zaštitu potrošača Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Goran Macura kaže da se vrlo mali broj pritužbi tržišnoj inspekciji odnosio na to da je jedna cena za proizvod kada se plaća na odloženo čekovima građana, a niža kada se plaća u gotovini.

- Trgovac može jednu vrstu robe prodavati putem prodajnih podsticaja, tako da je najčešće slučaj da je veća cena, koja je u skladu sa kalkulacijom, za robu na odloženo plaćanje, dok je prodajni podsticaj za gotovinsko plaćanje i ta cena je niža nego redovna - objašnjava Macura. - Ako trgovac vidno istakne kako u prodajnom objektu, tako i na oglasnom materijalu ove uslove prodajnog podsticaja to je u skladu sa zakonom i nema mesta za preduzimanje mera. Mećutim, ako trgovac vidno ne istakne ove uslove, tada je u prekršaju i nadležni sud na zahtev tržišnog inspektora mu može izreći kaznu u iznosu od 100.000 dinara do milion dinara.

- Kod nas važi jednostavno pravilo, to je poslovna politika firme, cene su jednake za sve - kaže Nikola Ružičić, rukovodilac službe za medije kompanije "Forma ideale". - Cena je identična za sve načine plaćanja i u svim delovima Srbije. To nosi izvesne troškove, ali mi verujemo da je kupcima važna predvidivost i da treba da im je jasno koliki su njihovi troškovi.

NAJNOVIJE VESTI

U Srbiji svoje račune preko interneta plaća ukupno 1,7 miliona građana i firmi!!!

  • Izvor: novosti.rs

U Srbiji svoje račune preko interneta plaća ukupno 1,7 miliona građana i firmi, što je rast od 67 odsto u tri godine. Još brže se uvećava i broj onih koji svoje troškove podmiruju putem posebnih aplikacija na mobilnom telefonu. Od 2014. godine do danas njihov broj je petostruko veći, mada još nije dosegao punih milion korisnika.

Platne kartice su pak postale svakodnevica onima koji imaju račune u banci. Njima se plaća sve - od hleba i mleka do skupih hotela, iako ovo prvo, prema svim istraživanjima, prednjači kada je reč o našoj zemlji.

Prednost bezgotovinskog plaćanja nije samo u komforu i izbegavanju čekanja u redovima. Štedi se vreme, ali i novac, pošto banke najniže provizije zaračunavaju upravo na onlajn plaćanja, jer tako i one imaju najniže troškove. Ipak, bezgotovinskom plaćanju najviše se raduje - država. Jer, na taj način ima uvid u svaki potrošeni dinar. I ministar finansija Dušan Vujović sve češće ponavlja kako "keš hrani sivu ekonomiju".

- Srbija je daleko od ekonomije koja može da funkcioniše u potpunosti bez upotrebe keša - kaže ministar Vujović. - Ali treba da težimo ekonomiji u kojoj će razuman broj ljudi koristiti elektronski način plaćanja.

U predavanju studentima Fakulteta organizacionih nauka Vujović je naveo da je keš ekonomija rizična ekonomija.

- Nije ideja da se keš uništi, već da se pređe na elektronske tokove novca. Najveći deo sive ekonomije počiva na kršenju nekih zakona - splavovi, kafići, restorani, pekare, to su glavna mesta sive ekonomije. Mi treba da radimo najveći deo provera kroz kompjutere, sada to radimo peške i to je vrlo sporo i neefikasno - naglasio je Vujović.

Da bezgotovinsko plaćanje sve više zaživljava pokazuje i statistika platnog sistema, koju vodi Narodna banka Srbije.

Iako se duplo više naloga za plaćanje izda u papirnoj formi, suma novca koja se "zavrti" elektronski, na gotovo je istom nivou. Tako je za prvih šest meseci obavljeno ukupno 59 miliona transakcija, za koje je nalog izdat elektronskim putem, najčešće putem internet bankarstva. Istovremeno, na šalterima je izdato čak 112 miliona papirnih naloga. U oba slučaja plaćanja su bila "teška" blizu osam hiljada milijardi dinara - 7.956 milijardi dinara prometa elektronskim putem, naspram 7.995 milijardi dinara "u papiru".

Platnih kartica ima gotovo četiri miliona koje se aktivno koriste, dok ih je "u ruke" bankarskih klijenata predato ukupno sedam miliona komada. Za samo šest meseci ove godine preko kartica smo potrošili čak 147,7 milijardi dinara u Srbiji i još 233,7 miliona evra u inostranstvu.

PROVIZIJE

DA bi bezgotovinsko društvo zaživelo, neophodno je i da na svakom prodajnom mestu može da se roba ili usluga plati karticom. To do sada nije bio slučaj jer su pojedine banke trgovce uslovljavale velikim prometom kako bi im ne bi zaračunavale paprene provizije na korišćenje terminala za naplatu karticama. Sada je NBS ograničila visinu ovih provizija, što bi i malim trgovcima omogućilo prihvat kartica. Ovaj zakon još nije stupio na snagu.

"SIVO" DO 30 ODSTO BDP

SIVA ekonomija u Srbiji iznosi do 30 odsto bruto domaćeg proizvoda. To nas, po analizi NALED-a, čini zemljom sa izuzetno visokim stepenom izbegavanja poreskih obaveza. Prosek u državama regiona iznosi oko 22 do 33 odsto BDP, dok razvijene zemlje zapadne Evrope dostižu iznos od 15 odsto BDP u sivoj zoni.

NAJNOVIJE VESTI

NA hiljade zgrada, kuća i poslovnih prostora izgrađenih bez građevinske dozvole širom Srbije!!!

  • Izvor: novosti.rs

NA hiljade zgrada, kuća i poslovnih prostora izgrađenih bez građevinske dozvole širom Srbije i dalje je jače od zakona. Jer, čak i tamo gde u opštinskim kasama ima novca za rušenje nelegalne gradnje, lokalna privatna preduzeća, koja se bave poslovima uklanjanja objekata, ne žele to da rade. U Požarevcu, Novom Pazaru i Loznici na tendere se nije javila nijedna firma.

Vlasnici građevinskih preduzeća kao izgovor za odbijanje ovih poslova najčešće navode neprijatnu situaciju u kojoj ne žele da se nađu - da bagere odvezu pred kuću nekog rođaka ili prijatelja.

Gradske vlasti Vranja su proletos započele rušenje bespravno sagrađenih objekata, koje se u prethodnom periodu odvijalo s velikim odugovlačenjima. Jedan od razloga bio je i taj što je takve poslove obavljao ovdašnji “Vodovod”, sa prebukiranim terminima i skromnom mehanizacijom. Stoga je grad raspisao tender na kojem je posao dobila kragujevačka firma “Sloga konstrakšen”. Zanimljiv je zaključak koji je reporteru “Novosti” u nezvaničnom razgovoru predočio jedan od lokalnih činovnika - u gradu gde se svi poznaju, bolje je da objekte ruši neko sa strane nego Vranjanci.

Stojan Rangelov, iz preduzeća “Sloga konstrakšen”, kaže da je taj posao veoma rizičan i da zarada uopšte nije bitna, već je važno da se sačuva živa glava.

Sve se radi prema propisima. Mi dobijamo nalog inspekcije da srušimo objekat koji je izgrađen bez dozvole, ali to može da se iskomplikuje. Neki koji su došli da ruše su izgubili glavu, i zato se ljudi plaše - napominje Rangelov. - Problem je što rušite kuću čoveka koji to gleda, a vi ne znate u kakvom je on psihičkom stanju. Nerado prihvatamo takve poslove, jer se bavimo i drugim stvarima.

U Požarevcu je do sada za rušenje određeno 7.300 objekata i urađena su dva kvartalna plana, za periode od 1. aprila do 30. juna i od 1. jula do 30. septembra. U njima je za uklanjanje predviđeno oko 50 objekata - dograđeni delovi poslovnih prostora, pomoćni objekti, temelji, betonski platoi i zidane i žičane ograde, zbog kojih su vođeni upravni sporovi počev od 2011. godine. Taj posao nema ko da obavi, jer se na više puta ponovljene tendere nije javilo nijedno preduzeće, tako da niko ne zna kada bi mogla da počnu prva izvršenja.

U lozničkom kraju, lokalna administracija je ustanovila spisak od 15 zdanja koja bi odmah trebalo da se poruše. Na javni poziv se, međutim, niko ne javlja godinama, mada grad redovno planira novac u budžetu za te namene.

GRADILI BEZ PARDONA

KRAJEM devedesetih, prema zvaničnim informacijama, u lozničkom kraju bilo je oko 10.000 nelegalnih zdanja. Pre petnaestak godina bilo je simboličnih pokušaja njihovog rušenja, ali je taj posao stao. Od tada, mada na problem ukazuju i nadležni, ništa nije učinjeno da se kaže dosta onima koji su gradili usred prostora gde su gradski bunari ili u najzaštićenijim zonama.

NAJNOVIJE VESTI

Međunarodni monetarni fond pohvalio Srbiju – BIĆE povećanja plata!!!

Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda Džejms Ruf ocenio na kraju razgovora o osmoj reviziji Stend baj aranžmana iz predostrožnosti koj je Sbrija zaključila sa ovom organizacijom, da se nastavljaju snažne ekonomske performanse Srbije.

MMF je za ovu godinu prognozirao realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije za 2017. godinu na dva odsto , a za 2018. na za 2018. na 3,5 odsto.

Istakao je da je osnovna ekonomska aktivnost snažna i podržana intenzivnim izvozom.

On je dodao da se to dešava iako su u prvom kvartalu bile privremeno usporene zbog suše i prekida u snabdevanju električnom energijom.

Aktivnosti su ostale snažne, podržane jakim rastom izvoza, jačanjem potrošnje i investicija" , rekao je Ruf na konferenciji za novinare u Narodnoj banci Srbije.

On je dodao da su uslovi na tržištu rada bolji, a privatni sektor otvara nova radna mesta, a predstavnici delegacije pohvalili su i pad stope nezaposlenosti.

Ruf je ukazao da je usporavanje prouzrokovano proizvodnim faktorima, a ne zbog slabe potražnje ili fiskalne kontrakcije.

Rekao je da MMF uočava poboljšanje i na tržištu rada, otvaranje velikog broja radnih mesta u privatnom sektoru.

S obzirom na nisku inflaciju, kako je preneo, MMF smatra monetarnu politiku NBS ispravnu, a u tekućoj godini vidi dobre fiskalne rezultate, dodajući da je fiskalni balans blizu pozitivne nule, što je puno bolje od projektovanog budžetskog deficita.

Ruf je podvukao da za naredni budžet smatra da je prioritet očuvanje fiskalnih dostignuća.

Prema njegovim rečima neophodno je nastaviti sa reformama državnih preduzeća, jer se još uvek kasni u iznalaženju solucija za problematična preduzeća, kao što su MSK, Azorata, RTB, Petrohemija, Resavica.

"Biće potrebno nastaviti sa reformama javne uprave da bi se poboljšao kvalitet javnih usluga i smanjili rizici. Veoma je važno usvajanje zakonodavstva koji se tiče plata u javnom sektoru u decembru", poručio je on.

Ruf je danas istakao da je Misija MMF-a postigla dogovor s vlastima o ključnim parametrima za državni budžet Srbije za 2018. godinu.

"Prioritet je da se očuvaju dostignića u fiskalnoj oblasti koja su postignuta uz veliike napore, uz podršku inicijativama koje bi trebalo da podstaknu rast, kao što je povećanje javnih investicija i smanjenje poreskog opterećenja za radnike sa niskim nivoom dohotka", kazao je Ruf na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

On je dodao da se, uz dogovoreno povećanje zarada u javnom sektoru i penzija, očekuje da će fiskalni deficit 2018. godine iznositi 0,7 odsto BDP-a, što je u skladu s potrebom da se obezbede fiskalna održivost i dalje smanjenje javnog duga.

Dodao je da je neophodno dalji akcenat staviti na jačanje poslovnog okruženja, podsticanje rasta u kojem vodeću ulogu ima privatni sektor i rast nezaposlenosti.

Pohvalio je dalji napredak Srbije na Duing biznis listi, i ukazao da još ima prostora za poboljšanje vezano za konkurentnost i smanjenje prepreka za biznis.

S tim u vezi je napomenuo modernizaciju Poreske uprave i racionalizaciju taksi.

Rekao je da se raduje unapred daljoj saradnji u postizanju ciljeva daljeg rasta i približavanja dohodata zapadnom nivou.

Misija će zaključke ove revizije, kako je najavio, poslati Bordu direktora MMF na odobrenje, a ukoliko Bord da pozitivnu ocenu, to će Srbiji osloboditi dodatnih 119,4 miliona evra, što je ukupno do sada 1,05 milijardi evra, od ukupno 1,2 milijarde.

MMF podseća da su se srpske vlasti opredelile da ne povlače taj novac.

Nakon osme revizije se Program MMF-a završava u februaru iduće godine.

Sajam nameštaja ove godine okupio je oko 500 izlagača iz 45 zemalja sveta!!!

  • Izvor: novosti.rs

OD 7.000 dinara do 15.000 evra. To je raspon u cenama bračnih kreveta koji se nude na danas otvorenom 55. međunarodnom sajmu nameštaja, pod kupolama Beogradskog sajma. Prvi - ležaj za dvoje jedan je od najjeftinijih artikala na ovogodišnjoj smotri, a onaj unikatni od punog drveta sa cenom u evropskoj moneti je najpapreniji izloženi model.

Sajam nameštaja ove godine okupio je oko 500 izlagača iz 45 zemalja sveta, koji su se predstavili na 60.000 kvadratnih metara prostora Beogradskog sajma. Najveći izlagači ponudili su i najveće popuste i do 40 odsto, ali prvog dana sajma većina posetilaca se samo raspitivala o cenama i uslovima prodaje.

- Cene su stvarno šarolike - priča nam Milena M. iz Beograda. - Tražim klub-stočić za dnevnu sobu i ima ih od 4.000 do skoro 40.000 dinara. Naravno, razlikuju se i u kvalitetu i dizajnu.

Ugaone garniture uz sajamske popuste mogu da se nađu i za 28.000 dinara, mada im cene "prelaze" i 600.000 dinara. Velike su razlike i kod trpezarijskih stolova koji na Beogradskom sajmu sada koštaju od 15.000 do 300.000 dinara.

- Povodom ovog sajma nudimo popust od 18 do 30 odsto na cene kreveta i ugaonih garnitura - kažu na štandu kompanije "Nefa". - Naš nameštaj se pravi u Vranju, ali po modelima ruske kuće "Spilit". - Tako krevet "madrin" košta 14.990 dinara, a bračni krevet je sa 12.990 snižen na 6.990 dinara. Ugaone garniture su od 24.990 do 29.990 dinara.

Najraznovrsnija je ponuda na štandovima velikih srpskih proizvođača. Oni su se potrudili i da predstave svoje najnovije modele po različitim cenama. Svoj nameštaj izložili su i "Matis", "Numanović", "Tahirović", "Vitorog"... Predstavio se i vranjski "Simpo" uz popuste, koji su u proseku oko 30 odsto.

Dok su hale krcate sofama, stolicama i ormanima, ove godine gotovo da nema kuhinja i oprema za kupatilo. Inače, čitav sajam je ove godine u znaku drveta i prirodnih materijala, a domaći izlagači su se potrudili da kvalitetom prate renomirane inostrane proizvođače. To je primetio i Džef Baron, konsultant za sektor industrije nameštaja razvojnog programa "Evropski progres", programa EU i Vlade Švajcarske, koji je na otvaranju konstatovao veliki napredak u kvalitetu proizvoda. Otvarajući sajam, on je rekao da se "zahvaljujući svemu što se ovde radi, srpski proizvođači neće posramiti ni pred kojom svetskom manifestacijom posvećenom nameštaju, a mogu i stati u red sa najboljima".

SPISAK renomiranih kompanija koje premijerno nastupaju na Beogradskom sajmu obogaćen je švajcarskom "Vitrom", potom italijanskom kompanijom "Matijaci", sa čuvenim drvenim stolicama izuzetnog kvaliteta, tu je i "Lacividina" sa nameštajem vrhunskog dizajna, te francuski "Forestijer", predvodnik u oblasti autentične rasvete. Premijere pripremaju i španski "Mobles 114", litvanski "Emko", francuski "Petit friture", hrvatska "Prostorija"... Ponudu upotpunjuju i "povratnici" kao što su srpski "Gir", švajcarski "Vajt ouk" ili bosanski MS&Wood...

U Jednoj od najsiromašnijih članica Evropske unije plata IT stručnjaku i 6.500 evra!!!

Kako je jedna od siromašnijih članica Evropske unije postigla pravu dominaciju u digitalnom sektoru. Zaradama zadržali mlade informatičare kod kuće n IT firme bez poreza

KADA je Rumunija 2007. godine čekirala kartu za ulazak u Evropsku uniju malo ko od njenih građana je mogao da zamisli da će im, posle samo deset godina članstva, u nečemu zavideti bilo ko, a kamoli Amerika. Ali, jeste. Jedna od oblasti u kojima Rumunija danas dominira je IT sektor. Imaju najbrži internet u Evropi i šesti najbrži na svetu, dok Sjedinjene Države na toj listi zauzimaju tek 17. mesto.

Jedna od najsiromašnijih članica Evropske unije za ovaj neobični uspeh može, smatraju mnogi, da zahvali najpre bivšem diktatoru Čaušeskuu, koji je uveo školski sistem zasnovan na mnogo matematike i prirodnih nauka. Veliki broj mladih ljudi danas je zaposlen u IT kompanijama, a zarade najboljih “ajtijevaca” čak i u manjim kompanijama - idu do 6.500 evra. S druge strane, prosečna plata u ovoj oblasti u Srbiji iznosi 123.000 dinara, i varira od 71.500 do 200.000 dinara

KOD NAS 3.000 KOMPANIJA
PREMA podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija posluje oko 3.000 kompanija koje zapošljavaju oko 45.000 radnika. U Rumuniji ih je više od 10.000.

Kompanija CEO “Bitdifender” je prema izveštaju “Brandfinance” za Rumuniju među prvih deset kompanija u toj zemlji. Počeli su sa 20 zaposlenih, sada imaju više od 1.300 radnika, a preko pola milijarde terminala u svetu pripada ovoj kompaniji ili na njima radi sa nekim od saradnika. Osnivač i jedan od direktora Florin Talpes naglašava da u oblasti tehnologije Srbija još nema nijednu takvu studiju, ali smatra da je za svaki uspeh potrebno da se “mnoge kockice slože”.

- Rumunija je najpre, kao članica EU i NATO, država sa dobrim geopolitičkim položajem. To je veoma važno, jer su tehnologije iz Rumunije na taj način počele da stiču poverenje u svetu - kaže Talpes.

On naglašava da su beneficije i rezultat višegodišnjeg lobiranja. Tačno pre 20 godina osnovana je Asocijacija softverske industrije, koja je još tada zacrtala strategiju razvoja. Asocijacija i IT sektor su sve vreme blisko sarađivali sa vladajućim strukturama i to je, po njemu, umnogome doprinelo da Rumunija danas dominira u IT sektoru.

 Plate zaposlenih mogu se upoređivati samo uz standard države - smatra Talpes. - Još 2002. godine napravili smo analizu sa akcentom na zarade koje bi zaustavile odliv mozgova. Shvatili smo da ako izbacimo porez na plate, uspećemo da najbolje stručnjake zadržimo u zemlji.

Talpes naglašava da je Rumunija još pre 15 godina shvatila da će doći do nestašice radne snage u ovoj oblasti i usmerila svoj rad prema istraživačkim centrima.

I za daleko manje kompanije ima mesta na rumunskom tržištu. Direktor “Ful skrin digitala” Dan Markulesku objašnjava da je počeo sa šest zaposlenih, a posle tri godine ima 28 stalnih radnika i 10 saradnika. Profit kompanije će se u odnosu na 2016. godinu, kada je iznosio 3,3 miliona leja, duplirati.

- Nikada nisam koristio kredite iz evropskih fondova niti državne subvencije i uspeo sam - kaže Markulesku. - Kada mi je prilikom osnivanja firme odobren kredit od EU od 1,1 milion evra, shvatio sam da su uslovi rigorozni i za mene neprihvatljivi i - odustao sam.

Koliko je država sve svoje resurse usmerila ka IT govori i podatak da je u Rumuniji pre devet godina donet zakon koji ne oporezuje firme u ovom sektoru.

 

GAZI I SRBIJA

BROJ zaposlenih u IT i u Srbiji se u poslednjih nekoliko godina višestruko uvećao. Primera radi, 2011. radilo je 8.300, a naredne godine već ih je bilo 10.400. Od 2013, kada je u ovoj oblasti bilo zaposleno oko 11.000 ljudi, taj broj je porastao za oko 34.000 i sad iznosi oko 45.000.

ZAHUKTAVA se evropska utakmica za litijum!!!

  • Izvor: novosti.rs

ZAHUKTAVA se evropska utakmica za litijum! Ko ima najviše upotrebljive rude, ko će prvi započeti sa proizvodnjom i ko bi iz čitavog procesa mogao da zaradi najviše prodajući planeti finalne proizvode - litijumske baterije za automobile, mobilne telefone, foto-aparate...

Na startu trke su tri države - Češka, Nemačka i Srbija. Naša zemlja, kao potencijalno najveće nalazište litijuma na Starom kontinentu, i jedno od najvećih na svetu, prema planovima, pokrenuće proizvodnju 2023. Nemci veruju da će oni taj posao započeti dve godine ranije, a i Česi ne zaostaju mnogo za najbližim komšijama. Srbija je ozbiljan takmičar, s obzirom na bogatstvo kojim raspolaže u Jadru kod Loznice, ali ostaje pitanje da li će ovu šansu iskoristiti.

- Istraživanjem litijuma u našoj zemlji bavi se kompanija "Rio Tinto", čiji su stručnjaci 2004. godine otkrili nalazište Jadar - kaže Vladimir Simić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. - U pitanju je ležište jadarita - novog litijum-natrijum-borosilikat minerala. Jadarit je jedinstveni mineral koji se nalazi samo kod nas, kod Loznice. Zbog visoke koncentracije litijuma i bora, Jadar je proglašen za jedno od najvećih ležišta litijuma na svetu. Značajno je to što mnoge države sa većim rezervama sadrže litijumove minerale u pegmatitima, dok se kod Loznice oni nalazi u sedimentnim stenama, pa je moguće da tehnologija dobijanja litijuma bude jednostavnija.

Na sajtu kompanije "Rio Tinto", koja je dosad uložila oko 90 miliona dolara u projekat "Jadar", objavljeno je da su mineralni resursi ležišta povećani sa 117 na 136 miliona tona rude. To, prema rečima profesora Simića, pokazuje da sa samo jednim ležištem, sa relativno niskim prosečnim sadržajem litijuma, imamo dva odsto svetskih rezervi.

PRVI zadatak je početak proizvodnje, a dugoročni cilj je finalni proizvod. I Česi i Nemci planiraju da naprave fabrike za proizvodnju baterija za elektroautomobile, kamere, medicinske uređaje... Generalno, fabrike sa novim tehnologijama, koje i najbrže rastu. Posebno se okreću obnovljivim izvorima energija druge generacije - baterijama za skladištenje električne energije u velikim količinama.

To je cilj i u Srbiji. Na pitanje koliko je realno ne zaustaviti se samo na eksploataciji, profesor Simić kaže da to zavisi ne samo od onoga ko vrši eksploataciju, nego i od toga koliko ćemo da budemo konkurentni za dobijanje finalnog proizvoda - litijum-karbonata, ili čak i baterija. Kako kaže, treba imati u vidu da su najveći svetski uvoznici litijuma Japan, Južna Koreja i Kina, gde se proizvede najveći deo baterija.

- Ležište Jadar otkrili su i istražuju odgovorni geolozi i dobri stručnjaci iz kompanije "Rio Tinto", koja je takođe svetski poznata u proizvodnji mineralnih sirovina - naglašava naš sagovornik. - Do sada su postignuti veoma dobri rezultati, ostvaren je i razvijen dobar poslovni i ljudski odnos sa lokalnom zajednicom, što je važan preduslov za budući uspešan rad preduzeća. Po mom mišljenju, mogu da se očekuju određeni tehnološki problemi, pošto se radi o jedinstvenom mineralu u celom svetu, jadaritu, a ograničavajući faktor za brzo otvaranje rudnika bi mogla da bude i prilično velika dubina, što iziskuje povećane troškove eksploatacije. 

OD JADARITA velika očekivanja ima Loznica. Njen gradonačelnik Vidoje Petrović ističe da zadatak lokalne vlasti nije bio da se u saradnji sa Vladom Srbije i kompanijom "Rio Tinto" obezbedi samo eksploatacija i prerada, već i da se pripremi teren za stvaranja poluproizvoda ili finalnog proizvoda.

- Spremni smo da doprinesemo ovom cilju - kaže Petrović. - Siguran sam da je ovo stav naše vlade i predsednika države. Konkretno, želeli bismo da se interesi i grada i države i kompanije poklope na ovom putu. Naši kontakti sa kompanijom "Rio Tinto" su korektni i profesionalni.

Petrović smatra da će jadarit doneti boljitak čitavom kraju, kako u pogledu zapošljavanja, tako i u smislu uvećanja budžeta grada kroz rudnu rentu, poreze i doprinose. To, kako kaže, očekuju i njegovi sugrađani, jer mnogi vide šansu da se u proizvodnoj lepezi kooperanata zaposli i veći broj ljudi od onih koji će direktno biti u kompaniji.

- U kompaniji "Rio Tinto", koja je pre nekoliko meseci bila u postupku studije predizvodljivosti projekta, očekuju uskoro i studiju izvodljivosti - kaže Petrović. - Vlada Srbije nedavno je formirala interresornu grupu, u kojoj su, pored ministara, i predstavnici našeg grada, radi daljeg praćenja aktivnosti na realizaciji samog projekta koji, kako se može primetiti, uz lokalni ima i nacionalni značaj.

TONA litijuma trenutno na berzama košta 10.000 dolara, a pre pet godina cena je bila tri puta niža. Vrednost litijuma otkrivena je kada su se pojavili smartfoni. Danas ga nazivaju metalom budućnosti, jer ima široku lepezu primene. Izdvajaju se baterije za hibridna i vozila na električni pogon, koji će tek osvajati drumove sveta. Od 1,1 milijarde automobila, danas se tek njih 10 miliona pokreće uz pomoć baterija. Procenjuje se da će ih za četvrt veka biti 600 miliona. I svima će biti potrebne litijumske baterije.

Česi su već napravili računicu - eksploatacija litijuma, koja će početi 2021, trajaće 21 godinu, a država će samo od poreza zarađivati oko 1,3 milijarde evra godišnje. U planu su i gradnja fabrika za proizvodnju baterija, obučavanje stručnjaka i kvalifikovane radne snage... U Srbiji zasad nema takvih računica, jer je projekat u fazi prethodne procene ekonomske opravdanosti proizvodnje.

INVESTICIJA ZA 50 GODINA

- "Rio Tinto" je, kao rudarska kompanija, globalna supersila. Ima svoj štab u Londonu, drugi u Australiji, ali jedinica koja razvija ovaj program u Jadru je iz njihovog američkog dela, iz Kolorada. To su krupne investicije. Mene je najviše impresioniralo što su to dugoročni programi, samo treba strpljenja. To je program za investiciju za 50 godina i rad rudnika od 50 godina, ako sve bude uspešno - rekao je ambasador Amerike u Beogradu Kajl Skot prilikom nedavne posete Loznici.

NEMCI NE GUBE VREME

Srbija bi mogla da iskoristi probleme u Češkoj, gde je opozicija osporila memorandum koji je Vlada potpisala sa australijskom firmom European Metal Holding (EMH), sa sedištem na Britanskim Devičanskim Ostrvima, o istraživanju litijuma u mestu Sinovec, na severu ove zemlje, i zatražila da se poništi. Veoma je realna mogućnost da se to i dogodi.

Nemci su se, s druge strane granice, susreli sa bankrotom firme "Solar vorld", koja se bavila istraživanjem na nalazištu u Altenburgu, ali su već formirali novu firmu. Planiraju proizvodnju litijuma od 2021. i njegovo prerađivanje u Drezdenu.

Priština neće promeniti odluku o uvođenju takse na uvoz brašna!!!

  • Izvor: novosti.rs

Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je danas da će Srbija početi sa primenom određenih kontramera nakon najava iz Prištine da neće promeniti odluku o uvođenju dažbine na uvoz brašna.

"Nama ništa drugo nije preostalo nego da od danas počnemo sa primenom određenih kontramera i te ćemo mere sukcesivno pojačavati zavisno od razvoja situacije. Nismo srećni zbog toga, ali naprosto, posle ovakve izjave nemamo nikakav manevarski prostor za rešenje ovog problema", izjavio je Ljajić.

Ljajić je to rekao nakon što je ministar trgovine i industrije tzv. Kosova Bajram Hasani izjavio da Priština neće promeniti odluku o uvođenju takse na uvoz brašna i otvorio mogućnost uvođenja novih antidamping taksi.

Ministar je rekao i da ne može govoriti o konkretnim kontramerama, jer će Vlada Srbije, za razliku od kosovske strane uvoditi samo one mere koje su u skladu sa međunarodnim standardima.

"Nikakve mere koje mogu da budu protiv ili CEFTE ili Evropske komisije nećemo preduzimati, preduzimaćemo sve ono što je u skladu sa našim zakonima, ali ćemo dati vrlo jasan signal da mi ne možemo tolerisati više ovakvo ponašanje i uvođenje ovakvih mera koje nikakav realni osnov nemaju", istakao je Ljajić.

Ljajić je rekao da se ovde radi o uvođenju mera protiv čitave mlinarske industrije u Srbiji i da nema ni govora o tome da je bilo dampinških cena.

"Mi smo danas pisali pismo i komesaru Hanu, želimo da od njega dobijemo odgovor da li je ovo evropsko ponašanje"; zaključio je on.

On je osvrćući se na izjavu Hasanija rekao da je "poštenije izaći iz CEFTA nego sedeti u njoj, koristiti benefite, a uvoditi vancarinske barijere”.

"Prema tome, potpuno je korektno da se pokrene procedura, što bi bio prvi put da se dogodi takav scenario, nego da imamo ovakvu situaciju", istakao je Ljajić.

Ukazao je da je tokom jučerašnje konferencije u Budvi na kojoj su prisustvovali premijeri Zapadnog Balkana donet neformalni zaključak da se nadležni ministri u što kraćem roku sastanu i identifikuju sve necarinske barijere kako bi brže radili na njihovom uklanjanju jer je to u interesu svake pojedinačne zemlje.

"Danas, posle toga, mi imamo ovakvu izjavu" ukazao je Ljajić

Penzionerima od 6. novembra po 5.000 dinara!!!

Vlada Srbije na današnjoj sednici donela je odluku da se penzionerima jednokratno isplati po pet hiljada dinara, a isplata počinje od 6. novembra.

Odluka je doneta u skladu sa nastojanjem Vlade da se zaštiti standard i poboljša ekonomska sigurnost korisnika penzija, navodi se u saopštenju Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima.

Ovom odlukom obuhvaćeni su svi korisnici penzija, primaoci privremene naknade invalida rada druge i treće kategorije invalidnosti, odnosno preostale radne sposobnosti.

Iznos sleduje i invalidnoj deci- korisnicima privremene naknade, koja se nalaze u evidenciji Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za isplatu penzija, zaključno sa 27. oktobrom 2017. godine.