JAPANSKI poslovni model za naše firme!!

Obuka Razvojne agencije Srbije i japanske Agencije za međunarodnu saradnju.  PODRŠKU mentora dosad je iskoristilo više od 1.600 mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika kroz programe Razvojne agencije Srbije

Foto: ilustracija-pixabay

Ovaj vid pomoći privredi razvijen je u saradnji sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA). Mentoring će sada preći granice Srbije, jer će ga RAS i JICA preneti i kolegama u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji.

- Japanska agencija za međunarodnu saradnju je već duže od 40 godina angažovana na razvoju malih i srednjih preduzeća u brojnim zemljama sveta i ima iskustvo od više od 470 projekata, dok je trenutno 30 u toku - istakao je Tošijuki Nakamura, generalni direktor Sektora za industrijski razvoj i javnu upravu JICA. - Drago nam je da ćemo ovo iskustvo nastaviti da primenjujemo i u daljem razvoju mentoringa u regionu Zapadnog Balkana. Kroz novu fazu projekta, JICA će uvesti i KAIZEN metod u postojeću uslugu mentoringa sa ciljem da MSPP uz kontrolu kvaliteta unaprede i sopstvenu produktivnost.

Istraživanje Razvojne agencije Srbije o značaju mentoring podrške u Srbiji pokazalo je da je čak 98 odsto korisnika izrazilo želju da dobije dodatnu mentorsku podršku, a 90 odsto je istaklo da su uz pomoć podrške mentora unapredili svoje poslovanje.

- U naredne tri godine, uz podršku JICA i saradnju sa regionalnim razvojnim agencijama imamo mogućnost da MSPP u Srbiji pružimo unapređenu uslugu mentoringa, i da zajedno sa partnerima ta znanja proširimo i primenimo i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji - rekla je Ana Žegarac, direktor sektora za planiranje i razvoj RAS.

KAIZEN KONGRES

JAPANSKI poslovni model biće tema KAIZEN kongresa koji Menadžment centar Beograd organizuje u hotelu "Zira".

- Svi razumeju da japanska privreda svakome mora da bude uzor, ali manje se razume da nije reč uvek o makroekonomiji, već o koracima koji se prave tu oko nas, na dnevnom nivou - objašnjava Bojan Šćepanović, direktor Menadžment centra Beograd. - KAIZEN filozofija podrazumeva kontinuirana poboljšanja svih, uvek i na svakom mestu. Pokreće veliki broj malih poboljšanja koje u zbiru daju veliki rezultat. Ovu filozofiju primenila je i čuvena "Tojota" još u prošlom veku.

VLASNICI oružja počeli su da dobijaju nova rešenja za porez!!!

  • Izvor: novosti.rs

Počela uručenja rešenja poreza na registrovano oružje. Moguće i namirivanje na rate, ali uz pismeni zahtev

VLASNICI oružja počeli su da dobijaju nova rešenja za porez na registrovane puške, pištolje i revolvere. Oni koji uz oružni list za držanje imaju i dozvolu za nošenje oružja, mogu da računaju na znatno veće iznose. Ukupna suma je još i veća ukoliko neko poseduje više komada oružja

Rok za uplatu je 15 dana od prijema rešenja, ali ipak postoji mogućnost da se porez namiri kroz nekoliko rata, za šta je potrebna posebna molba u vidu pisanog zahteva.

 Ovaj porez plaća se za svaki komad registrovanog oružja - navode u Poreskoj upravi Srbije. - Za automatsku pušku porez iznosi 12.920 dinara, a za poluautomatsku 5.180 dinara. Za oružje za ličnu bezbednost za koje je izdat oružni list za držanje oružja, odnosno kolekcionarska dozvola, porez je 3.500 dinara, a ukoliko je uz to izdata i dozvola za nošenje - 17.450 dinara.

Prema Zakonu o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, nije predviđena mogućnost plaćanja ovog poreza na odloženo. Međutim, krovni Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji omogućava, u određenim slučajevima, mogućnost plaćanja na više rata. Uslov je da se poreski obveznik pismeno obrati centrali Poreske uprave Srbije kako bi dobio mogućnost podele duga na više mesečnih rata.

- Poreska uprava može, na pismeni i obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje dugovanog poreza, pod uslovom da plaćanje dugovanog poreza: za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje i nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku - stoji u ovom zakonu.

Naš najveći izvoznik (Fijat 500L), posle nedavnog štrajka, proizvodi punom parom!!!

  • Izvor: novosti.rs

U PRVIH sedam meseci ove godine na našem tržištu je prodato 16.720 novih automobila, a najviše je prodala kompanija "Fijat-Krajsler automobili Srbija" - čak 2.24

Posle štrajka radnika, koji se završio sporazumom na obostrano zadovoljstvo i radnika i "FKA Srbija", kao i posle kolektivnog odmora, Feragosta, proizvodnja u kragujevačkoj fabrici je nastavljena punim kapacitetom, pa je i nova prodajna akcija, takozvani lojaliti program, već prve nedelje od promocije dala izuzetne rezultate.

- Ponuda "fijata 500L" pod nazivom "Nacionale" sa jednom od najnižih kamata na tržištu, 3,99 odsto, s ratom od 114 evra, naišla je na sjajan odziv kupaca - kažu nam u jednom od "Fijatovih" prodajnih salona. - U programu "Nacionale" uz automobil sa "klimom", radiom, mnogo bezbedonosnih sistema, nudimo i dvogodišnje besplatno održavanje kao i garanciju od totalne štete i krađe.

Ono što je posebno obradovalo kupce jeste mogućnost kupovine vozila po sistemu "staro za novo" pri čemu nije bitno o kom se starom automobilu radi.

Fabrika automobila iz Kragujevca je i u prvih šest meseci 2017. bila najveći izvoznik sa 562,2 miliona evra od ukupno 2,1 milijarde evra.

Vučić porucio danas zaposlenima u prosveti da će veoma brzo imati veće plate!!!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas zaposlenima u prosveti da će veoma brzo imati veće plate i da će se gledati da imaju što bolje uslove za rad

Vučić je to rekao u obraćanju učenicima i nastavnom osoblju Tehničke škole i Gimnazije "Mile Arsenijević Bandera" u Majdanpeku.

On je zamoilio učenike i zatražio od njih da budu marljivi i vredni da više rade i uče i slušaju nastavnike ali i da će se gledati da svima onima koji ih uče i učestvuju u tom procesu bude bolje i imaju bolji materijalni položaj i uslove rada.

"Imaćete veoma brzo svi, ne velike i ne dovoljne, ali svakako veće plate nego ikada" poručio je Vučić prosvetnim radnicima.

Predsednik Srbije je zamolio učenike i da čuvaju školu, naveo da će neko posle njih takođe tu učiti i odrastati i da ne dozvole da škola izgleda kao što je do skora bila.

On je rekao i da im znanje niko ne može oduzeti, da će se svi zalagati da im uslovi za rad budu što je moguće bolji i da će se brinuti o njihovom razvoju i obrazovanju, pomagati koliko je god moguće "dok ne dođe vaše vreme da nas na svim ovim mestima zamenite".

Ukupna vrednost radova je 1,2 miliona evra.

Na zgradi u kojoj se nalaze obe škole, urađena je fasada, zamenjena kompletna stolarija, nabavljena nova oprema i inventar, a zamenjen je i sistem grejanja pa će se učenici ubuduće, umesto na mazut, grejati na pelet.

Obe škole pohađa ukupno oko 400 učenika.

VUČIĆ ĐACIMA: ZNANjE VAM NE MOGU ODUZETI

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas u razgovoru sa učenicima Tehničke škole u Majdanpeku, koja je zajedno sa Gimnazijom "Mile Arsenijević Bandera" smeštena u renoviranoj zgradi, da im znanje niko ne može oduzeti.

Vučić je učenicima Četvrtog razreda Tehničke škole, ekonomski smer, rekao da je država uložila 1,2 miliona evra u zgradu škole, i poručio im da izaberu sami šta će da studiraju.

Kaže da je čuo u Engleskoj da 40 odsto motivacija učenika može biti veća kada je škola lepo opremljena i kada uče iz kvalitetnih udžbenika.

Rekao je mladima da razmišljaju kako mogu da doprinesu društvu i dodao da su obično najbolja rešenja ona koja zahtevaju mnogo truda i rada, a ne laka.

Na zgradi u kojoj se nalaze obe škole, urađena je fasada, zamenjena kompletna stolarija, nabavljena nova oprema i inventar, a zamenjen je i sistem grejanja pa će se učenici ubuduće, umesto na mazut, grejati na pelet.

U holu škole postavljena je izložba fotografija koja prikazuje kako je škola izbgledala ranije.

Obe škole pohađa ukupno oko 400 učenika.

Inače Vučić je seo u zadnju klupu kada je došao da razgovara sa učenicima.

Direktor „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak, koji je, takođe, posetio školu u Majdanpeku, rekao je da deca ne bi trebalo mnogo da čitaju, već više da imaju praksu.

Na to mu je predsednik Vučić poručio da polazi verovatno od sebe i da bi deca trebalo da imaju teoriju i praksu.

Pošto je Drobnjak posle toga seo pored njega, Vučić je ustao, i u šali, kazao da je "uvek bežao od takvih".

Nakon razgovara sa učenicima Vučić je obišao fiskulturnu salu, gde je odigrao stoni tenis sa đacima.

U poseti školi u Majdanpeku nalaze se i ministar obrazovanaj Mladen Šarčević, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević.

VUČIĆ: JAVNI DUG SPUŠTEN NA 64,4 ODSTO

JAVNI dug Srbije je spušten i na današnji dan iznosi 64,4 odsto, izjavio je danas predsednik Srbija Aleksandar Vučić.

"Na današnji dan nam je javni dug, verovali ili ne, 64,4 odsto. Kada sam postao premijer bio je 76 odsto", rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara.

On je podsetio da je javni dug 2012. bio 56 odsto i da je došao do 76 odsto jer su morale da se isplatne neke obaveze koje su nametnuli neki drugi.

"Računamo da možemo da se približimo na nivo mastrihta kao država i da budemo, što bi naš narod rekao - na zelenoj grani i da više nemamo nikakvog problema sa zaduživanjem i da više nemamo nikakvu stopu rizika pri uzimanju novca na finansijskom tržištu i Srbija je spasena", naglasio je Vučić.

VUČIĆ: VAŽNO DA IMAMO SVOJU RUDU

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić istakao je danas da se sada isplati imati rudnike bakra i dodao da je važno da imamo našu rudu zbog BDP-a, kako ne bismo gubili, već zarađivali veliki novac.

Vučić je, prilikom obilaska površinskog kopa Rudnika bakra Majdanpek - "Južni revir", ukazao da danas tona bakra staje 6.700 dolara, a pre tri godine je bila 4.000.

On je ukazao da se prognozira da će cena rasti na do 7.300 dolara po toni, te naveo da treba da se pripremamo već sada za pad cene bakra za par godina.

Visoka cena bakra otvara mogućnosti da ubrzamo sopstvene reforme i ulaganja u Cerovo koje je, kako ukazuje, za nas najvažnije.

Ocenio je da ove godine neće biti ostvaren rast po pitanju bakra za 12 odsto, ali će biti za 4.000 tona više, što je rast od 7 do 8 odsto, koji predstavlja napredak.

"Sledeće godine ako bude 7.000 do 7.500 tona više to će biti od velikog značaja za celu zemlju", naglasio je Vučić.

Rekao je da su ranije vlade donosile odluke da eksploataciju i istraživanja rude daju strancima, te da je danas nešto više od 50 odsto naše rude u topionicima.

"Važno je da imamo našu rudu zbog BDP da ne bismo gubili već zarađivali veliki novac", podvukao je Vučić.

On je istakao da danas imamo prilike da uložimo novac u ono od čega zarađujemo.

"RTB Bor ne bi mogao da plaća bilo šta da nije ova cena bakra. Moramo da se spremimo za trenutak kada cena bakra bude neuporedivo niža i zato sam za suštinsku transforamiciju. Dzrzava će pomagati ali novac mora pamentno i dobro biti utrošen", objasnio je on.

Ocenio je da je RTB najveća fabrika na istoku Srbije, ali konstatovao i da i dalje u Majdanpeku imamo više radnika u inostranstvu nego u toj opštini, te je i dalje najveći problem demografija našeg življa.

Zahvalio se rudarima za sve što čine za budućnost Srbije, rekavši da je ceo rad RTB Bor važan za celu zemlju.

Ukazao je da su mašine koje rade u Majdanpeku deo dogovora postignutog tokom posete Belorusiji.

"Uspeli smo da nađemo vrhunske mašine koje mogu da nose 220 tona", objasnio je Vučić.

Rekao je da je za sklapanje specijalnih kamiona, dampera, potrebno sedam dana, te da očekuje da će još više naših stručnjaka doći iz Tehničke škole, koju je prethodno posetio.

Osvrnuo se i na zaposlene rekavši da je pitao bageristu iz rudnika šsta očekuje, pošto on obavlja veoma odgovoran i težak posao.

"On ima platu od 65.000 dinara. Nadam se da ćemo oređenim promenama i povećanjima, pre svega u javnom sektoru dostići da prosečna plata, koja je danas 406 evra uskoro bude na 450 evra. I to nije dovoljno, ali je bolje od 350 koliko je bilo pre tri godine", kazao je Vučić.

VUČIĆ: SRBIJA NEMA VELIKIH PROBLEMA U EKONOMIJI

SRBIJA nema velikih problema u ekonomiji, rekao je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Majdanpeku i dodao se sve u našoj privredi dobro odvija, bez velikih problema, te najavio značajno uvećane penzije i plate u javnom sektoru.

Predsednik Vučić je rekao i da će privredni rast svakako biti veći od četiri odstonaredne godine.

"Stvari idu dobro, nemnamo mi velikih problema u ekonomiji. I da nam ove godine bude privredni rast dva ili 2,5 odsto sledeće godine će da nam bude veći od četiri odsto zbog niže osnovice. Imamo ubedljivo najbolje sve parametre, od nivo nezaposlnosenosti, spoljnotrgovinskog deficita odnosno pokrivenosti uvoza izvozom, apsloutno sve ide odbro", naveo je Vučić.

Kako kaže, potrošnja će biti uvećana kao treći stub na kome se zasniva rast u godinama pred nama, "onog sekuda kada se plate i penzije povećaju.

"A, mogu da se nadaju ozbiljnim povećanjima i poenzioneri i svi zaposleni u javnom sektoru. To će znaciti i za privatnike značajne. A, ljudi koji imaju najamanja primanja imaće značajno povećanje cene rada. Nismo mi to mojojm odlukom uradili već odgovornim i disciplonovanim ponašanjem.Za to su građani zaslužni, oni su verovali da težak rada i strpljenje donosi rezultat, a ne laka rešnja. Lakoverni su oni koji veruju da je to pitanje odluke u jednom kabinetu", naglasio je Vučić.

VUČIĆ: DRŽE PRIDIKE ONI ŠTO SU KRIVI ZA GUBITAK ARBITRAŽE

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić je izjavio danas da slučaj gubljenja arbitraže - po kojoj Srbija treba da plati 40 miliona dolara grčkom Mitilineosu zbog RTB Bora pokazuje licemerje onih koji sada drže pridike vlasti, a sami su krivi za taj slučaj.

Vučić je odgovarajući na pitanje novinara rekao da je znao za taj slučaj od početak, kada je postao premijer i da je država mogla da dogovori poravnjanje, na primer, da plati 35 miliona dolara, ali da bi onda svi rekli - što si dao 35 miliona i treba da ideš u zatvor kada bismo dobili sve arbitraže i sudske postupke.

"Svi smo licemeri najgore priorode, niko neće objektivno da sagledava stvari. Znao sam oko tog slučaja šta su sve uradili u prethodnom periodu i koliko su gluposti napravili i sada nam sada nam oni drže pridike", naveo je Vučić.

Kaže Vučić, rekli bi možda - što si dao 35 miliona kada si mogao 30 itd, a za pet miliona mogu da se kupe, na primer, dva dampera za rudnik i slično.

"Kada se odluka donese onda je napadaju po svaku cenu", naglasio je Vučić.

On je istakao, da treba da imamo normalne odnose u društvu i političare koji neće od sebe da polaze zato što znaju da su krali i otimali, pa misle da će neko drugi da otima, tek tada će neke stvari moći da se promene.

Mitilineos je pre nekoliko dana saopštio je da je Međunarodni arbitražni tribunal u arbitražnom postupku koji je pokrenula protiv Srbije, a povodom RTB Bora, doneo presudu u korist grčke kompanije koja traži obeštećenje.

Kako navodi Mitilineos, ne precizirajući o kom je arbitražnom sudu reč, tribunal je presudio da država Srbija isplati grčkoj kompaniji naknadu u iznosu od 40 miliona dolara. 

VUČIĆ: PREGOVRAMO ZA RTB BOR, ALI NAM SE NE ŽURI


PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić je izjavio danas da se pregovori za strateško partnerstvo u RTB Bor vode sa Kinezima, Rusima i drugima, ali da se trenutno državi ne žuri pošto nam ide na ruku skok cene bakra.

"Razgovaramo sa više njih, dolazili su i Rusi i Kinezi i još neki", kazao je Vučić novinarima i dodao da će razgovori biti nastavljeni.

On je rekao da se radi na tome, ali da državi nije "preša" pošto je trenutno izvanredna cena bakra, koji se prodaje po najboljoj mogućnoj ceni.

"Ali, nismo mi zaslužni za to već Kinezi koji imaju monopol i oni su podigli cenu bakra, koja ode u nebesa, dok je sve drugo ostalo nisko", naveo je Vučić.

Predsednik ističe da imamo i najveće nalazište litijuma kod Loznice koje istražuje kanadska kompanija Rio Tinto, kao i da su bakar i litijum veoma traženi i da su potrebne ogromne količine za proizvodnju akumulatora za električne automobile.

PREGOVORI SA KINEZIMA ZA VELIKU INVESTICIJU U ZRENjANINU


PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić je izjavio danas da se sa Kinezima pregovara o ogromnoj investiciji koja bi bila u Zrenjaninu, ali da još ne može da otkrije detalje, kao i da bi to bila jedna od najvećih investicija u zemlji.

"Razgovaramo sa Kinezima svakog dana i pokušavamo da obradujemo Zrenjanin koji, osim Drekslmajera, nema nijednu novu fabriku", kazao je Vučić novinarima.

On ističe da bi to bilo veoma značajno za srednji Banat pošto se prazni u poslednjih dvadesetak godina, a za tu investiciju bi bile vezane i okolnne opštine, Zzitište, Sečanj i druge.

"Radimo na ogromnoj investiciji i imamo 50 odsto šanse da ona dođe u našu zemlju i išla bi u Zrenjanin, to bi bila jedna od najvećih investicija"

Vučić je rekao i da država polako i sigurno podiže jug Srbije i da je vlada u prethodne dve ili tri godine od sedam fabrka u Nišu dovela šest.

"U Leskovcu to, takođe, napreduje, u Vranju napreduje, u Vladičinom Hanu ide odlično, u Lebanu otvramo novu fabriku, Žitorađa prvi put dobija novu fabriku. Bela Palaka uskoro dobija fabriku za oko 150 ljudi... Podižemo polako jug i jugoistok Srbije".

On je rekao da će gradonačelnik Zaječara Boško Ničić imati punu podršku vlade i da je sa njim razgovrao o više projekata, kako da se naprave putevi, kako da se razvije turizam, uloži u većarstvo i povrtarstvo.

U Kranjaževac, prema njegovim rečima, mora još da se uloži, u put oko Kalne, kao i u Boljevac.

Vučić je poručio da Zaječar i Bor kao i ceo istok Srbije mogu da računaju na veliku pomoć države.

Ističa je RTB Bor srce tog dela Srbije.

"Ako uspemo da unarpedimo i ako je moguće da nam prihodi umesto 320 miliona dolara na godišnjem nivou pređu 500 milona onda nećemo imati problema sa bilo čim u istočnoj Srbiji", ističe Vučić.

On je najavio i rekonstrukciju tzv. Dunavske magistrale.

"Uskoro nam kreće i potpuna rekonstrukcija 70 km puta Donji Milanovac - Kladovo, videćemo da uradimo još Donji Milanovac - Golubac - Veliko Gradište, a onda i do Kostolca i Požarevca i da time otvorimo privredno tu, kako smo je ranije zvali, Dunavsku magistralu", istakao je Vučić.

NEKE kazne su manje neke veće-Nekoliko NOVIH propisa u saobraćaju!!!

Predlog novog zakona o bezbednosti saobraćaja sadrži nekoliko novih propisa; Odnosi se na spora vozila ako se pritom ne ugrožava bezbednost

NACRT budućeg Zakona o bezbednosti saobraćaja, detaljno pripreman više od dve godine, donosi mnoge novine, među kojima je i dozvola preticanja preko pune linije.

- Velike su izmene kod odredbe o obilaženju preko pune linije - kaže za "Novosti" Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Srbije. - Sada će to biti moguće ako se radi o sporim vozilima, na primer traktorima, ali samo ako se ne ugrožava bezbednost svih učesnika. Neke kazne se povećavaju, a neke i smanjuju.

Jedna od odredaba koja će najviše pogoditi nesavesne koji vole da druguju sa čašicom i tako sednu za volan se odnosi na maksimalnu dozvoljenu količinu alkohola u krvi. Umesto dosadašnjih 0,3 promila, ta granica se smanjuje na 0,2. S tim što profesionalni vozači, motociklisti i vozači sa probnim tablicama ne smeju da imaju ni trunku alkohola!

Ko bude imao do 0,5 promila alkohola u krvi platiće kaznu od 10.000 dinara. Do 0,8 preti kazna do 20.000.

Ko posle donošenja novog zakona o bezbednosti saobraćaja Srbije bude imao više od dva promila alkohola u krvi, ostaće bez automobila, a "zaradiće" i od 30 do 60 dana zatvora, jer će njegovo "upravljanje vozilom" biti tretirano kao nasilnička vožnja. Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja Srbije, koji će se, kako je najavio ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, veoma brzo naći pred Vladom, a zatim i pred poslanicima u Skupštini Srbije, oštrije će se obračunati sa onima koji prave i najteže prekršaje na našim drumovima.

- Cilj je da se broj poginulih i unesrećenih dodatno smanji - kaže Okanović. - Devedesetih godina imali smo u proseku oko 1.500 poginulih godišnje, početkom ovog veka oko 1.000, a sada, poslednje tri godine, oko 600. Želja je da ta crna cifra bude ispod 500.

MANjE- Za neke prekršaje predviđeno je smanjenje novčane kazne. Tako će se za vožnju u naseljenom mestu brže od 21 do 30 kilometara na čas od dozvoljene, kazna smanjiti na 10.000 dinara - navodi Okanović. - Smanjiće se i kazna za neblagovremeno produžavanje vozačke dozvole.

Povećavaju se i kazne za korišćenje mobilnih telefona u toku vožnje i nevezivanje pojaseva (na svim sedištima) sa pet na 10.000 dinara.

Ono oko čega nije bilo nedoumica kod predlagača novog ZOBS je i zaštita dece u saobraćaju pa će se znatno pooštriti odredbe o načinu prevoza dece. Kazne i u ovom slučaju idu i do 120.000 dinara.

PO DžEPU MAKSIMALNO 120.000 DINARA

PREDVIĐENO je više slučajeva kršenja odredaba novog zakona za koji je zaprećena maksimalna novčana kazna od 100.000 do 120.000 dinara.

To su - vožnja pod uticajem alkohola od 1,2 do 2,0 promila. Vožnja bez položenog ijednog vozačkog ispita. Vožnja pod zabranom. Prekoračenje od 80 do 100 kilometara na sat van naselja, od 70 do 90 kilometara na čas u naselju i od 50 kilometara na čas u zoni usporenog saobraćaja. Papreno će biti kažnjena i vožnja noću na neosvetljenom delu puta bez uključenog prednjeg svetla, prolazak na crveno ako se na pešačkom nalaze pešaci, preticanje odnosno obilaženje vozila koje se zaustavilo radi propuštanja pešaka na pešačkom prelazu. Maksimalna kazna propisuje se i za preticanje kolone pod pratnjom, nepropuštanje vozila pod pratnjom, prelazak preko železničke pruge kada je to zabranjeno. 

GRAĐANE Srbije, sudeći prema sušnoj sezoni, očekuje skupa jesen i zima!!!

Vrelo leto desetkovalo rod žitarica, kukuruza i soje, a uništeno i voće i povrće. Veće cene ove jeseni "preseliće se" i na stočnu hranu, stoku, meso, mleko...

GRAĐANE Srbije, sudeći prema sušnoj sezoni, očekuje skupa jesen i zima. Katastrofalan rod pojedinih žitarica, naročito kukuruza i soje, uništeno voće i povrće, gotovo da će podići cenu svih proizvoda u tom lancu. Od samih useva, pa do stočne hrane, stoke, mesa, mleka...

- Do određenih poskupljenja će najverovatnije doći, ali je sada neozbiljno izlaziti sa procenama - kažu u Produktnoj berzi u Novom Sadu. - Ima više faktora, domaće tržište i domaća cena, kao i strano tržište koje mnogo više diktira cenu nego domaće. Kod nas može da se odrazi na cenu i da ide do nekog nivoa. Suša je bila kod nas, ali ne i u Rusiji, Ukrajini ili Kazahstanu, koje su najveći proizvođači žitarica.

Kako kažu u Produktnoj berzi, trenutno imamo situaciju da je cena suncokreta ista kao i prošle godine, a ovogodišnji rod je duplo manji. Takva je inostrana cena, i gledaju se ta tržišta. Kukuruz i soja su najviše ušli u sušu i sa njima je najveći problem.

- Pokušaće možda proizvođači da zbog smanjene proizvodnje podignu cene, ali plašim se da onda neće imati kupce za takvu robu - objašnjava agroekonomista Milan Prostran. - Postoje kupovna ograničenja koja su kod nas mala. Kod voća i povrća, ukoliko dođe do povećanja cena, to mogu uvoznici da iskoriste, i da unesu robu iz Albanije, Grčke, Turske ili Makedonije. I tako da ugroze domaće proizvođače. Ipak, kada je reč o ceni pšenice, kukuruza, soje ili šećerne repe, tu će sigurno do ći do pomeranja cena.

ZAMENA

PREMA rečima Prostrana, to može da se odrazi i na cene svinja u tovu, druge žive stoke, stočne hrane, ali i na poskupljenje mesa i mleka. Potrošači uvek reaguju kada su promene cena, pa nađu zamenu za meso, ukoliko poskupi. Jedino gde ne mogu da odreaguju jesu hleb i mleko. Za sve drugo nađu mudru zamenu, smatra Prostran.

Stopa nezaposlenosti u našoj zemlji na najnižem nivou i trenutno iznosi 10,6 odsto!!!

Ona iznosi 10,6 odsto a biće još manja jer se očekuje otvaranje 22.341 novog radnog mesta..Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je stopa nezaposlenosti u našoj zemlji na najnižem nivou i trenutno iznosi 10,6 odsto.

On je pojasnio da su tome doprineli i sezonski poslovi, ali kada ih ne bude bilo da će stopa nezaposlenosti biti između 12 i 13 odsto.

- Ne možemo još biti zadovoljni, moramo i dalje da je da snižavamo - rekao je Vučić.

Govoreći o stranim investitorima koji dolaze u Srbiju, Vučić je rekao da to što je 35 kompanija ušlo u procedure za dobijanje subvencija zapravo znači 22.341 novih radnih mesta.

Predsednik Srbije najavio je otvaranje dve fabrike u Kraljevu i dolazak jednog nemačkog investitora u Niš. 

- Hoću Kraljevčane da obradujem, uskoro stižu dve kompanije i ima prostora za 5.000 novih radnih mesta - rekao je predsednik.

On je dodao da je cilj da se pohgoni otvaraju u nerazvijenim opštinama, Bojniku, Babušnici, gde ljudi napuštaju svoje kuće i odlaze u veće gradove.

- Imamo problema sa zapadom Srbije, Bajina Bašta, Valjevo, Loznica, tu ćemo morati da ojačamo. Naravno i istok Srbije - zaključio je on.

U Srbiji u ovom trenutku bez posla je 638.000 građana Srbije!!

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović izneo je u javnost najsvežiji podatak o nivou nezaposlenosti u Srbiji - u ovom trenutku bez posla je 638.000 građana Srbije

Srbija je dostigla najnižu stopu nezaposlenosti u poslednjih 25 godina i predviđa se da će do kraja 2017. ona dodatno biti smanjena. Prema zvaničnim podacima iz NSZ, od početka godine do kraja jula u Srbiji je posao dobilo oko 160.000 ljudi.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović izneo je u javnost najsvežiji podatak o nivou nezaposlenosti u Srbiji - u ovom trenutku bez posla je 638.000 građana Srbije.

On prognozira da će u naredna četiri meseca nezaposlenost imati dodatni pad i da će na kraju 2017. iznositi između 11 i 12 odsto.

- Trenutni nivo nezaposlenosti je najmanji od 1992. godine. U poslednje tri do četiri godine beleže se pozitivni trendovi na tržištu rada - navodi Martinović.

Prema njihovim podacima, stopa nezaposlenosti se i više nego prepolovila u odnosu na 2012. godinu, kada je bez posla bilo 25,5 odsto građana Srbije.

- Samo u poslednjih mesec dana otvoren je novi pogon kompanije Leoni u Nišu, koja je iskazala potrebe da u narednom periodu zaposli između 1.000 i 2.000 radnika, zatim Ikea, kompanija u kojoj je posao dobilo 400 nezaposlenih.

- Nedavno se obratio i investitor iz Turske koji se bavi tekstilnom industrijom, čije su sadašnje potrebe za zapošljavanjem oko 300 lica, sa najavom da će u narednom periodu zaposliti ukupno 1.000 radnika - nabraja direktor NSZ.

Najviše posla za srednju stručnu spremu

Zvanični podaci koji su nam dostavljeni iz NSZ govore da je od 1. januara ove godine do 31. jula registrovano 159.417 slučajeva zapošljavanja, odnosno prijava na obavezno socijalno osiguranje lica koja su bila na evidenciji NSZ.

Najveći broj njih zaposlio se u prerađivačkoj industriji (39.872), trgovini na veliko i malo, popravci motornih vozila (26.824), administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima (19.680) i građevinarstvu (10.857).

Prema podacima do kojih smo došli, najviše onih koji su dobili posao su sa srednjom stručnom spremom, a Martinović je izjavio i da se na trižištu kratko zadržavaju IT stručnjaci, kao i da se radi o deficitarnom zanimanju.

Koja su zanimanja bila najpotrebnija:

Ekonomski tehničar - 5.351
Maturant gimnazije - 3.244
Prodavac - 3.106
Mašinski tehničar - konstruktor - 3.042
Automehaničar - 2.897
Bravar - 1.977
Poljoprivredni tehničar za proizvodnju bilja - 1.923
Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije - 1.902
Kuvar jednostavnih jela - 1.890
Medicinska sestra - 1.750

Najveći rast zaposlenosti ostvaruje se u drugom kvartalu, tokom letnje sezone, kada je povećana potreba za sezonskim radnicima u poljoprivredi, ugostiteljstvu, građevinarstvu. Suprotno očekivanjima da će broj zaposlenih pasti po završetku sezone, direktor NSZ najavljuje dodatni rast.

SRBIJA je jedina zemlja u Evropi koja iskazuje cene u apeonima koje nema!!!

Iako je odavno izbačena iz upotrebe, "para", stoti deo dinara, i dalje postoji u cenama proizvoda u gotovo svim prodajnim mestima u Srbiji.

Srbija je jedina zemlja u Evropi koja iskazuje cene u apeonima koje nema, kaže za Tanjug predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.

Stručnjaci kažu da je u pitanju pre svega marketinška prevara, kako bi građani imali iluziju da je nešto "na akciji" ili jeftinije, na primer 99,99 dinara, što je fiktivno, ipak, manje od 100 dinara, na kojoj građani gube, a trgovci dobijaju.

Niko, naime, više i ne računa da će dobiti tako mali kusur, a njihove pare ili "pare" ipak "volšebno" negde "nestaju".

Papović ukazuje da je Narodna banka Srbije odavno dala uputstvo da se iznosi zaokružuju: ako je više od 50 para - cena ide na celi dinar, ako je ispod 50 para - ide na nula dinara.

"Konkretno, 99,90 može samo da bude 100 dinara, a 99,10 može samo da bude 99 dinara", objasnio je Papović

Papović ističe da je, ipak, besmisleno iskazivati cene u apeonima kojih nema odnosno koji potrošačima ne mogu da se vrate.

"Kako se to na kraju meseca i godine ispoljava kod trgovaca, pitanje je za finansijsku policiju i tržišnu inspekciju. Ali, postavlja se pitanje ko i zašto to ne kontroliše, zašto se to ne ukida. U pitanju je samo marketinški potez".

Prema njegovim rečima, na primer, cena od 74,90 dinara ili 39,90 dinara navodi da je reč o popustu, kojeg u stvari nema.

Na pitanje kako komentariše to što mnogi prodavci ne poštuju pravilo NBS da se, iako su "pare" izabačene iz upotrebe, zaokružuju tako što se od jedan do 50 para zaokružuje na nulu i od 51 do 99 para na jedan dinar, Papović kaže da je uzrok "previše javašluka" i da svakako odgovornost za to snosi, zbog nedovoljnih kontrola, finansijska policija i tržišna inspekcija, koja to moraju da sankcinišu.

Objasnio je da nema prekršajnih naloga u tom slučaju i da bi oštećeni građani mogli, na primer, da idu na sud, ali da su nam sudovi ionako pretrpani, tako da građani mogu samo da insistiraju na "pravilu zaokruživanja", odnosno da traže taj jedan dinar ukoliko cenu prodavac zaokruži na višu, umesto na nižu cifru.

"To što cene iskazujemo u apeonima kojih više nema stvar je javašluka i to što trgovci znaju da nema ko da ih kontroliše i sankcioniše. A, marketinški lepo izgleda kada vidite cene sa 99 para i mislite da ste uštedeli i da je nešto na popustu", naglasio je Papović

Prodavačica je u jednoj beogradskoj radnji je novinaru Tanjuga objasnila da koriste "pare" samo kod robe koja je na merenje i kada su u pitanju akcije, na primer 30 odsto popusta, pa moraju tačno da navedu cenu robe koja je na sniženju, ali da se u svim drugim situacijama "striktno" pridržavaju pravila o zaokruživanju cene.

Istini za volju, u pojedinim prodavnicama nema cena izraženih u "parama".

Kratko kažu - "imamo samo okrugle cene".

A kako stoje stvari u gotovinskom platnom prometu?

"Prilikom zaokruživanja krajnjih iznosa u gotovinskom platnom prometu postiže se neutralni efekat, to jest krajnji iznosi cena koji se zaokružuju na nula dinara ili na jedan dinar se međusobno potiru", rekli su za Tanjug u NBS

Objašnjavaju da odluka o povlačenju iz opticaja kovanog novca apoena od 1, 5, 10 i 50 para, posmatrano isključivo sa ekonomske i praktične strane, ima puni smisao, jer bi troškovi izrade navedenih apoena kovanog novca višestruko premašivala njihovu nominalnu vrednost.

Kovani novac apoena od jedne pare, izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994. godine, kovani novac apoena od pet para izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994. i 1996. godine i kovani novac apoena od 10 para izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994, 1995. i 1996. godine povučen je iz opticaja u periodu od 17. marta do 30. aprila 2003. godine, a prestao je da bude zakonsko sredstvo plaćanja od 1. maja 2003.

Donošenjem odluke o povlačenju iz opticaja navedenih apoena kovanog novca, krajnji obračuni u gotovinskom platnom prometu zaokruživali su se u rasponu: od 1 pare do 25 para na 0 para, od 26 para do 75 para na 50 para i od 76 para do 99 para na 1 dinar.

Takođe, kovani novac apoena od 50 para, izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994, 1995. i 1996. godine, povučen je iz opticaja u periodu od 2. jula do 31. decembra 2005. godine, a prestao je da bude zakonsko sredstvo plaćanja od 1. januara 2006. godine.

U opticaju je i dalje ostao kovani novac apoena od 50 para, izdanja NBJ 2000. godine.

Kovani novac apoena od 50 para, izdanja NBJ 2000. godine, povučen je iz opticaja u periodu od 2. oktobra do 31. decembra 2007, a prestao je da bude zakonsko sredstvo plaćanja od 1. januara 2008.

Objašnjavaju da odluka o povlačenju iz opticaja kovanog novca apoena od 1, 5, 10 i 50 para, posmatrano isključivo sa ekonomske i praktične strane, ima puni smisao, jer bi troškovi izrade navedenih apoena kovanog novca višestruko premašivala njihovu nominalnu vrednost.

Kovani novac apoena od jedne pare, izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994. godine, kovani novac apoena od pet para izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994. i 1996. godine i kovani novac apoena od 10 para izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994, 1995. i 1996. godine povučen je iz opticaja u periodu od 17. marta do 30. aprila 2003. godine, a prestao je da bude zakonsko sredstvo plaćanja od 1. maja 2003.

Donošenjem odluke o povlačenju iz opticaja navedenih apoena kovanog novca, krajnji obračuni u gotovinskom platnom prometu zaokruživali su se u rasponu: od 1 pare do 25 para na 0 para, od 26 para do 75 para na 50 para i od 76 para do 99 para na 1 dinar.

Takođe, kovani novac apoena od 50 para, izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994, 1995. i 1996. godine, povučen je iz opticaja u periodu od 2. jula do 31. decembra 2005. godine, a prestao je da bude zakonsko sredstvo plaćanja od 1. januara 2006. godine.

U opticaju je i dalje ostao kovani novac apoena od 50 para, izdanja NBJ 2000. godine.

Kovani novac apoena od 50 para, izdanja NBJ 2000. godine, povučen je iz opticaja u periodu od 2. oktobra do 31. decembra 2007, a prestao je da bude zakonsko sredstvo plaćanja od 1. januara 2008.

Takođe, NBS navodi da nije nadležna za donošenje odluka o zaokruživanju krajnjih obračuna u bezgotovinskom platnom prometu

U Ministarstvu trgovine je Tanjugu rečeno da oni nisu nadležni za pitanje zašto "pare" i dalje postoje u cenama, dok su u Ministarstvu finansija rekli da je to u nadležnosti NBS.

Šta je Kragujevcu doneo dolazak italijanskog „Fijata“?!Od doline gladi do najvećeg izvoznika!!!

  • Izvor: novosti.rs

“NOVOSTI” ISTRAŽUJU Od doline gladi do najvećeg izvoznika

Šta je Kragujevcu doneo dolazak italijanskog "Fijata" u region Šumadije i Pomoravlja; Gradonačelnik: Već imamo 23.000 nezaposlenih, treba li nam još 5.000?

KRAGUJEVAC decenijama prati sudbinu svoje najveće fabrike. Centar auto-industrije je krajem prošlog veka, baš kao i ona, prošao pravu golgotu. Ni dolazak "Fijata" nije odmah preokrenuo život u Kragujevcu, ali je s početkom serijske proizvodnje, 2012. godine, broj zaposlenih počeo da raste. Već sledeće godine spoljnotrgovinska razmena ovog grada je premašila milijardu dolara. Od naredne godine ovaj region izvozi i do 650 miliona dolara više nego što uvozi, a "Fijatovi" proizvodi čine više od polovine tog izvoza.

Tokom 2001. bez posla je U Kragujevcu ostalo 15.500 radnika. U godinama koje su usledile, sa izuzetkom 2004, bio je prisutan pad zaposlenosti. U 2012. broj zaposlenih iznosio je 41.457, što je za 1.960 više od 2011. Poslednji statistički podaci otkrivaju da je zaposlenih lane bilo 45.793. Tokom 2013. se zaposlilo dvostruko više ljudi nego prethodne, najviše u "Fijatu" i kod kooperanata - čak 2.000 ljudi.

- Privreda Šumadije je do 2012. ostvarivala veliki spoljnotrgovinski deficit. Te godine je počela serijska proizvodnja i prvi put imamo ostvaren spoljnotrgovinski suficit, a 2013. godine i rekordnu spoljnotrgovinsku razmenu, koja je iznosila 4,3 milijarde dolara za Kragujevac ili 5,3 milijarde dolara za region - objašnjava Predrag Lučić, predsednik Regionalne privredne komore Kragujevca. - Spoljnotrgovinska razmena je te godine bila četiri puta veća nego 2012. Naredne, 2014. je ostvaren rekordan suficit veći od 640 miliona dolara, a u slučaju Kragujevca je veći od 455 miliona dolara. I 2016. ovaj region je ostvario suficit od 600 miliona dolara, a Kragujevac od 385 miliona dolara. "Fijat" učestvuje u ukupnoj strukturi izvoza 57 odsto, a Kragujevac čak 80 odsto. Jasno je da je "Fijat" dominantan ekonomski faktor Šumadije i Pomoravlja. Ranije je ovaj region bio veliki neto uvoznik, a danas smo najveći neto izvoznik u Srbiji. Suficit se kreće od 600 do 650 miliona dolara.

Obnavljanje proizvodnje automobila u Kragujevcu donelo je posao i malim kooperantima. U Kragujevcu je tako 2011. bilo registrovano 30.721 preduzeće i 8.776 preduzetnika. Lane je bilo 37.755 firmi i 8.038 preduzetnika. Prosečna plata u ovom gradu je rasla. Od 273 evra u 2006. godini do oko 370 u maju ove godine. Istina je da su najveća prosečna primanja zabeležena u 2012. - čak 490 evra.

- Zahteve treba uputiti poslovodstvu, a od Vlade tražiti podršku da se ti zahtevi ispune - smatra Radomir Nikolić, gradonačelnik Kragujevca. - U tom smislu želimo da pomognemo koliko možemo. Naročito, jer smo ugroženi. Mi ne razmišljamo samo o gradskom budžetu. Šta će sutra biti? Šta ako "Fijat" ode iz Kragujevca? Da li radnici i sindikati razmišljaju o tome? Šta će biti sa njima i njihovim porodicama? Mi već imamo 23.000 nezaposlenih na evidenciji. Da li nam treba još 5.000 nezaposlenih? Treba nam svaki dinar dok ne zaposlimo sve ljude. Ne treba da pravimo greške zbog kojih ćemo se kajati. Bili smo već u dolini gladi. Ne treba ponovo da budemo u dolini gladi.

Građanin Kragujevca Ratko Lukić kaže da je grad delio sudbinu "Fijata":

- I ja sam kao građanin izuzetno zabrinut za njegovu sudbinu. Sećam se sa koliko smo radosti dočekali "Fijat" i radnici su radili u uslovima 21. veka. Bojim se da ova situacija ne eskalira, da ne bude situacija bez povratka. Znam koliko bi to bilo pogubno za grad. Nisu samo zaposleni ugroženi. Tu su i njihove porodice i kooperanti. Ceo grad bi počeo da tone.

BIO DEVASTIRAN

KRAGUJEVAC je juna 2004. proglašen za jedno od 13 devastiranih područja u Srbiji. Nazivan je "dolinom gladi", u kojoj je bilo nemira, stalnih štrajkova. Uz nova radna mesta, stigle su i investicije u infrastrukturu, otvoreni su trgovinski lanci, a oživljavaju i hoteli i restorani.