MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

Biće dosta izmena i pozitivnih stvari u narednom periodu, od ukidanja M4 obrasca, obračunavanja penzija kada nedostaje određeni broj godina !!!

Broj pregleda: 331

Ministar za rad Zoran Ðorđević ponovio je danas da će uskoro biti ukinuti kazneni poeni za one koji u penziju odlaze sa benficianim radnim stažom, što će, kako je rekao, ispraviti nepravdu koja je naročito pogađala rudare.

Ðorđević je, gostujući na Pinku, rekao da kazneni poeni postoje u celoj Evropi i da ni kod nas neće biti potpuno ukinuti.

– Kada neko nije ispunio uslove za punu penziju, mora da ima umanjenje penzije. Onda bi u budućnosti svi hteli da idu ranije u penziju.

Kaže da će biti ukinuti kazneni poeni za one koji imaju beneficirani radni staž, kao što je, na primer, slučaj sa rudarima, koji ranije idu u penziju upravo zbog beneficiranog staža

Ministar za rad kaže da u Srbiji ima 1,75 miliona penzionera, a 2,9 miliona zaposlenih.

Najavljuje da će biti dosta izmena i pozitivnih stvari u narednom periodu, od ukidanja M4 obrasca, obračunavanja penzija kada nedostaje određeni broj godina, na primer kod ljudi koji su radili u bivšim jugoslovenskim republikama, gde će se donositi mnogo brže rešenja, uvodi se digitalizacija i drugo

PRETHODNE VESTI

Završena privatizacija Fabrike konditorskih proizvoda „Ravanica“ !!!

  • Izvor/foto : N.E.
Broj pregleda: 794

Ćuprija-Za kupovinu ćuprijske fabrike konditorskih proizvoda stiglo je 14 ponuda, od kojih je pet bilo validno.

„Danas je završena dugo očekivana privatizacija Fabrike konditorskih proizvoda „Ravanica“. Čestitamo novom vlasniku AD „Medela“ Vrbas, koji posluje u sastavu “Invej” korporacije. Postignuta kupoprodajna cena iznosi 320.000 evra, a novi vlasnik se ugovorom obavezao da u „Ravanicu“ investira minimum milion evra u opremu i pogone.
Na ovaj način sačuvali smo da naš brend ostane u Ćupriji i, što je važno, osigurali smo radna mesta i budući prosperitet ovog nadaleko poznatog ćuprijskog konditora“, izjavio je danas Ninoslav Erić, predsednik Opštine Ćuprija.

Podsetimo, Ministarstvo privrede je početkom jula raspisalo javno nadmetanje za privatizaciju „Ravanice“. Rok za podnošenje prijava istekao je 10. jula, dok je vrednost preduzeća, sa 100 odsto državnog kapitala, procenjena na 261.000 evra.

Kako je u jednoj od nedavnih izjava rekao predsednik Erić, za kupovinu ćuprijske fabrike konditorskih proizvoda stiglo je 14 ponuda, od kojih je pet bilo validno.

U fabrici „Ravanica“, u trenutku raspisivanja poziva za javno nadmetanje, bilo je zaposleno 113 radnika, a kako je u više navrata naglašavano u lokalnoj samoupravi, nekadašnji konditorski gigant izuzetno je značajan za Pomoravlje i „treba ga unaprediti, što se i očekuje od privatizacije“.

Inače, AD „Medela“ posluje u okviru Invej grupe, u čijem su sastavu, između ostalih kompanija, „Rubin“, „Vital“, „Milan Blagojević“ i „Srbolek“.

PRETHODNE VESTI

RADI SE KORITO KUBRŠNICE !!!

  • Autor foto i video: Dragoslav Spasić
Broj pregleda: 632

Topola- „MLAKA“- noćna mora poljoprivrednika koji imaju njive i livade pored Kubršnice. Na svom fb profilu D. Jovanović je napisao da u septembru počinje sređivanje korita Kubršnice.

To je u redu i trebalo je i ranije uraditi jer je cela Srbija čula za Kubršnicu koja je toliko zaravnata i naneto je drva, odrona i smeća da jedva i teče a čim je malo jači pljusak ona napravi haos na desetinama hektara obradivih površina i livada.
Ovaj posao bolje i da se ne radi ako se ne napravi projekat da se ujedno radi i odvodnjavanje nekoliko potoka koji imaju veliki sliv a ulivi u reku su zaravnati i umesto u reku oni se izlivaju u njive i livade.

Dešavalo se da je Kubršnica bila u pola korita a ovi potoci teku preko njiva . 

Pogledajte video snimak novinara Dragoslava  Spasića

Najveći problem je Mlaka koja ne može da se uliva u Kubršnicu i našla je drugi put i teče na kontra stranu i pravi haos tokom cele godine. Investitoru nije verovatno prioritet da podubi korito reke i slika se kako to lepo izgleda a potoci se ne ulivaju u reku.
Inspekcija je bezuspešno pokušavala da dve godine natera vlasnike rastinja da iseku rastinje i jasenje u budućem odvodnom kanalu tako da ne bude izgovora.
Najbolje bi bilo da se drveće koje je u budućem odvodnom kanalu i na zemljištu koje pripada opštini Topola, iseče i pokloni porodicama koje imaju niska primanja ili su bez primanja ili školama . Procena je da ima više od 100 metara kubnih pretežno debelog jasena i drugih vrsta rastinja .

Do sada je opština sve obećano u većem delu ispunila, tako ostaje  da će i ovaj projekat opštine biti realizovan, a o tome ćemo mi takođe izveštavati i pratiti.

PRETHODNE VESTI

Proizvođači aronije kažu da kupaca nema pa će velike količine plodova ostati na zemlji i propasti !!!

  • Izvor: novosti.rs
Broj pregleda: 188

Proizvođači aronije, koja se smatra lekovitim voćem i korisnom za zdravlje ljudi, kažu da kupaca nema pa će velike količine plodova ostati na zemlji i propasti, a da se to ne bi dogodilo nude je i bez nadoknade.

„Otkupa nema tako da će uglavnom završiti na zemlji i propasti. Određene količine beremo po narudžbini ukoliko nam poruči neko ali to su male količine. Jedan deo ćemo preraditi u slatko i sok za naše potrebe i za naše prijatelje. Na žalost ostalo nemamo gde a rodila je čini mi se ove godine najviše. Bobice su baš pune soka i greota je da propadne jer je to prirodan lek“, kaže za TopPres Bojan Mijailović iz sela Vojkovci.

Njegov zasad je u petoj godini i on strahuje da će velike količine roda propasti, pa aroniju nudi i besplatno.

„Ovde u selu nas trojica gajimo aroniju i prinuđeni smo da je poklanjamo. Neka dođe narod neka obere i preradi da ima u kući kao lek. Prodajemo 100 dinara po kilogramu ko nam poruči ostalo ili da poklonimo ili da propadne. Aronija nije zahtevna za gajenje, obilno rađa nisu velika ulaganja ali eto kad našem seljaku nešto rodi onda to nikome i ne treba“, kaže Mijailović.

PRETHODNE VESTI

Zaposleni u prosveti zatražili su danas da budu svrstani u deveti platni razred, zajedno sa lekarima!!!

  • Izvor: novosti.rs
Broj pregleda: 159

Zaposleni u prosveti zatražili su danas da budu svrstani u deveti platni razred, zajedno sa lekarima, a ne u osmi, kako predviđa radna verzija uredbe, kojom će poslovi u javnoj upravi biti razvrstani po platnim razredima.

Taj zahtev danas su izneli predstavnici četiri reprezentativna sindikata zaposlenih u prosveti na sastanku sa resornim ministrom Mladenom Šarčevićem i nadležnima iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koji rade na uredbi o platnim razredima u javnom sektoru.

„Ovo je prvi put da razgovaramo o platnim razredima. Nastavljamo sledeće nedelje. Rečeno nam je da uredba mora biti završena do kraja septembra“, kaže predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) Jasna Janković za Tanjug.

Radna verzija uredbe, kako je rekla, predviđa da većina prosvetnih radnika, njih 98 odsto, bude u osmom platnom razredu, dok bi samo oni koji imaju pedagoška zvanja i rade u otežanim uslovima bili u devetoj platnoj grupi, a to je oko 1.000 nastavnika.

„Govorimo o platnoj grupi u kojoj su lekari opšte prakse. Njihov koeficijent je odmah 9,3, dok bi prosvetni radnici krenuli od 9,1“, pojasnila je Janković.

Na sastanku u Ministarstvu prosvete osim USPRS bili su i predstavnici Sindikata obrazovanja Srbije, Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ i Sindikat radnika u prosveti Srbije.

Predstavnici ta četiri sindikata ne odustaju od protesta koji su zakazali za 31. avgust u 12 sati kada će organizovati protestnu šetnju od Ministarstva prosvete do Vlade Srbije, a zatim do Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

PRETHODNE VESTI

SRBIJA je drugi najveći izvoznik piva u EU!!!

  • Izvor: novosti.rs
Broj pregleda: 143

SRBIJA je drugi najveći izvoznik piva u EU. Samo u 2016. godini, prema podacima analize „Ekonomski uticaj pivskog sektora u Srbiji“, naša zemlja je izvezla više od 1,2 miliona hektolitara piva u vrednosti od 41,58 miliona evra.

Ipak, s prosečnom potrošnjom od 61 litar po glavi stanovnika, Srbija je ispod evropskog proseka, koji iznosi 69 litara.

Kako, za „Novosti“, priča Rebeka Božović, menadžer Udruženja pivara Srbije, povodom informacije da Srbija sa 48 miliona litara čini 12 odsto uvoza piva u EU, potrošači u našoj zemlji mogu biti sigurni da piju kvalitetno pivo, koje se sprema od najboljih domaćih sirovina.

– Pivare u Srbiji su 89 odsto nabavki, ili 119 miliona evra, potrošile u našoj zemlji da bi proizvele pivo – objašnjava Rebeka Božović. – Najvažniji poljoprivredni sastojak piva, ječmeni slad, nabavlja se u Srbiji, i to 98 odsto. Prvi put se pojavljuje i nabavka hmelja, što predstavlja podsticaj za razvoj srpske poljoprivrede.

Evropska unija proizvede skoro 81 litar piva po stanovniku, a svaka peta flaša napunjena je u Nemačkoj. Najveće pivare, okupljene u Udruženju pivara Srbije, pokrivaju više od 95 odsto domaćeg tržišta i lideri su održivog i odgovornog poslovanja, naglašava naša sagovornica.

 Pivarski sektor kod nas predvode tri kompanije – „Karlsberg Srbija“, „Hajniken“ i „Molson Kors“, sa tržišnim udelom većim od 95 odsto – govori Božovićeva. – Sladara „Maltineks“ proizvodi pivski slad koji se dobija od 100 odsto ječma proizvedenog u Srbiji. Osim ovih pivara, postoje još tri manje – BIP, Valjevska i Niška pivara i 20 mikro-pivara. Pivski sektor proizvodi oko 40 različitih vrsta piva. Naše tržište je svakako postalo raznovrsnije, sa više profilisanih ukusa.

AMERIKA UVOZI IZ EVROPE– Prema podacima Eurostata, čak dve trećine piva sa alkoholom u EU dolazi iz šest članica. Za Nemačkom, kao najvećim proizvođačem, slede Britanija, sa 14 odsto proizvodnje, Poljska, sa 10, Holandija i Španija, sa po devet, i Belgija sa šest procenata. Najveći kupac piva iz EU su SAD, koje su 2017. apsorbovale 31 odsto izvoza Unije, u Kini je završilo 15, a u Kanadi šest odsto evropskog izvoza piva sa alkoholom.

Potrošači su počeli da se navikavaju na široku ponudu, nove kombinacije, čemu su na svoj način doprinele i kraft pivare. Jedna od najpoznatijih pivara u Srbiji koje prave zanatsko pivo je „Kabinet“.

– Punoća ukusa i intenzitet arome dolaze od kvalitetnog slada i prirodnih, biranih sastojaka, ljubavi i veštine u pravljenju – ispričala nam je Kosara Dangić Melentijević, osnivač pivare „Kabinet“. – Još od našeg početka 2013. godine krenuli smo u misiju edukacije ljubitelja, da objasnimo zbog čega je naš proizvod drugačiji. Vrlo je pozitivno što raste broj zanatskih pivara. Ljudi imaju pristup kvalitetnom pivu, različitim stilovima i vrstama.

Kako kaže Melentijevićeva, gradi se drugačiji odnos prema pivu kao proizvodu, traži se kvalitet a ne količina piva, što je bilo tradiconalno shvatanje o pivu. U „Kabinetu“ je napravljeno oko 70 različitih vrsta piva koje se izvozi u više od 25 zemalja.

Ukupna zaposlenost povezana sa proizvodnjom u našoj pivarskoj industriji čini do 16.500 radnih mesta, a u lancu proizvodnje i distribucije svaki zaposleni kreira 8,51 novih radnih mesta, objašnjava sagovornica Rebeka Božović.

– Članice Udruženja pivara Srbije su u 2016. godini kroz akcize i poreze, socijalna davanja i doprinose u budžet uplatile 226 miliona evra – kaže naša sagovornica. 

U Evropskoj uniji učešće kraft, zanatskog piva, što kod nas proizvode male pivare, iznosi oko 25 odsto, dok je u Srbiji, početkom ove godine, bilo od dva do 2,5 odsto. Crna Gora, recimo, ima samo jednu kraft pivaru – kaže Srđan Anđić, rukovodilac fabrike „Moja voda“ i „Kamarad pivo“ iz Vršca.

– Trenutno radimo samo za domaće tržište i jedini imamo pivo sa klaker čepom – priča Anđić. – Kapacitet pivare je 300.000 litara, a ove godine očekujemo da proizvedemo 90.000 litara. Zanatska piva bi trebalo da se troše u većim količinama, jer ljudi za neznatno višu cenu dobiju izuzetno dobro pivo. Sirovinu za sve što pravimo uvozimo iz Češke, a koristimo našu vodu i domaći aktivni kvasac.

PRETHODNE VESTI

POČETNICI u komunalnim delatnostima dobili su komisiju koja će ih ocenjivati !!!

  • Izvor: novosti.rs
Broj pregleda: 142

POČETNICI u komunalnim delatnostima dobili su komisiju koja će ih ocenjivati, proveravati da li su kadri da obavljaju delatnosti i na kraju – licencirati. Isti uslovi i zahtevi su i pred onima koji se već godinama bave ovim poslovima.

Do polovine maja su imali vremena da dosadašnje kapacitete usaglase sa propisanim standardima. Ukoliko inspekcija utvrdi da nisu zadovoljili kriterijume iz Uredbe o načinu i uslovima za otpočinjanje komunalne delatanosti – izgubiće dozvolu za obavljanje delatnosti.

Licenciranje novoosnovanih komunalnih preduzeća predviđeno je Zakonom o komunalnim delatnostima. Uredba koja propisuje standarde usvojena je 14. februara ove godine i dala je rok od tri meseca da se, oni koji već posluju, prilagode. Komisija, koja treba da licencira firme, osnovana je pre nekoliko dana.

U slučaju privatnih pogrebnika, nova pravila nalažu da oni koji brinu o groblju većem od pet hektara, moraju da imaju zaposlenog pravnika sa diplomom. Propisuje se i broj automobila, kolica sa cvećem i druge opreme.

– Uslovi nisu mnogo strogi. Mi smo odstupali jedino po broju radnika – kaže Radovan Lukić, vlasnik jednog pogrebnog preduzeća. – Minimum je pet radnika, a mi zaista nismo imali potrebe za toliko ljudi. Drugačije je u većim mestima, a drugačije u malim. Ostali uslovi nisu bili problem. Imamo tri atestirana vozila. Nema priče, slična pravila važe i na Zapadu. To nije strašno. Verovatno će biti manjih preduzeća za koje će to biti teško da ispune. Što se monopola tiče, tu se ništa nije promenilo. Drže ge javna komunalna preduzeća i tako će verovatno uvek biti.

Ni čišćenjem dimnjaka više neće moći da se baš svako bavi. Ukoliko firma brine o 3.000 dimnjaka, mora da ima najmanje jednog inženjera mašinstva ili građevine i dva radnika sa osnovnim ili srednjim obrazovanjem i godinom iskustva u dimničarskim poslovima.

– Uslovi su korektni. Mi smo u okviru Grupacije za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije radili na toj uredbi – čuli smo u firmi „Eko-dim“. – Mi insistiramo na podizanju nivoa naše struke. Dimničarski posao je ozbiljan, utiče na protivpožarnu zaštitu i bezbednost. Zato i nije u redu da se ovim poslom bavi ko hoće. Dešavalo se da učenik uči kod nas šest meseci, dobije otkaz i on otvori svoju radnju.

NEMA SVETLA BEZ FAKULTETA

FIRME koje obezbeđuju javno osvetljenje, ako drže do 5.000 stubova, moraju da imaju jednog svršenog studenta elektrotehničke struke, jednog sa srednjoškolskim obrazovanjem, trogodišnje škole, jednog sa vozačkom dozvolom „C“ kategorije i dvojicu sa osnovnim obrazovanjem. Ukoliko brinu o više od 50.000 stubova, moraju da angažuju najmanje pet elektrotehničkih inženjera, trojicu ekonomista sa diplomom, jednog inženjera infomatičara, jednog pravnika, 10 srednjoškolaca….

PRETHODNE VESTI

KO KUPUJE RAVANICU-Stiglo je 14 ponuda, a pet ponuda je bilo validno !!

Broj pregleda: 650

Ćuprija – Za kupovinu Fabrike konditorskih proizvoda „Ravanica“ doo Ćuprija stiglo je 14 ponuda, a pet ponuda je bilo validno, izjavio je danas predsednik opštine Ćuprija Ninoslav Erić.

Foto: Printsreen-youtube

„Za oko dve do tri nedelje, znaće se sudbnina „Ravanice“, toliko će trajati procedura, dopuna ponuda, žalbe i drugo“, objasnio je Erić za Tanjug.

Ministarstvo privrede je javno nadmetanje za privatizaciju „Ravanice“, jedne od najpoznatijih fabrika konditorskih proizvoda Jugoslavije i Srbije, i poznatog proizvoda „bonžita“, raspisalo 6. jula, prijave za učešće trajale su do 10. avgusta, a javno nadmetanje, otvaranje punuda, obavljeno je u utorak.

„Ravanica“ je, sa 100 odsto državnog kapitala, procenjena na vrednost od 261.000 evra, koliko iznosi i početna prodajna cena. U fabrici je zaposleno 113 radnika.

„Ravanica“ je značajna za ovaj kraj za Srbiju, i treba da su unapredi i to očekujemo od privatizacije“, rekao je Erić, ranije, Tanjugu.

PRETHODNE VESTI

Cene goriva na našim pumpama porasle su za nekoliko procenata !!!

  • Izvor: novosti.rs
Broj pregleda: 42

IAKO je sirova nafta na svetskim berzama pojeftinila za nekoliko dolara po barelu u poslednjih mesec dana (9. jula – 73,94, a 9. avgusta 71,68), a dinar se i dalje dobro drži, cene goriva na našim pumpama, umesto da idu naniže, porasle su za nekoliko procenata.

Tako je u petak, u odnosu na pre mesec dana, cena benzina od 95 oktana bila veća za 1,2 do 2 dinara po litru (u zavisnosti ne samo od kompanije već i od pumpe do pumpe), pa se tako u petak litar ovog goriva prodavao između 154,2 do 154,9 dinara po litru na pumpama u Beogradu dok je na pojedinim benzinskim stanicama duž auto-puta bio i skuplji.

Cena evrodizela je nešto manje uzletela. U proseku za 1 do 1,5 dinara, pa je tako ovo gorivo u petak prodavano po ceni od 163,4 do 163,9 dinara po litru.

I aditivima obogaćena goriva, ili ona sa većim oktanskim vrednostima, u petak su bila za dinar skuplja u odnosu na početak jula.

– Cene jesu nešto više – kaže za „Novosti“ Bora Tatić, zamenik predsednika Udruženja privatnih benzinskih stanica Srbije – ali to je rezultat rasta cena u periodu od pre mesec i više dana.

On tvrdi i da će, kada se ukalkulišu trenutne niže cene sirove nafte na svetskim berzama, doći do pada cena i goriva na našim pumpama.

I vozači koji za pogon svojih vozila koriste auto-plin (TNG) poslednjih dana su „obradovani“ novim, višim cenovnicima.

Tako je litar TNG poskupeo, na pojedinim punionicama i za 3,5 dinara, pa se u petak prodavao i za 78 dinara. Ovog leta je izostalo takozvano sezonsko pojeftinjenje jer je TNG zbog odnosa smeše propana i butana uvek leti jeftiniji nego zimi.

– TNG je gorivo koje veoma brzo reaguje na tržišne uslove u regionu i okruženju – objašnjava Tatić. – Ogroman procenat ovog goriva se uvozi i na njega, pored cena osnovne sirovine, znatno utiče i potražnja. Kada je veća, kao što je sada slučaj, raste i cena.

SLOBODNO TRŽIŠTE

U SRBIJI od 1. januara 2011. cene goriva na pumpama ne određuje država već se formiraju tržišno. Mnogi vozači su uvereni da bi cene bile niže da se „pita“ država.

– Uvek je bolje kada tržište određuje cene – kaže Tatić, – Država i sada, kroz akcize, može da utiče na cenu goriva. Budite sigurni da bi, ukoliko bi barel poskupeo na 100 i više dolara, država snizila akcije.

PRETHODNE VESTI

DAN RUDARA-Modernizacija u rudnicima bi duplirala proizvodnju !!!

  • Izvor: novosti.rs
Broj pregleda: 149

Despotovac-Duboko verujem da će rudari u Srbiji imati budućnost, a sa sindikatima ćemo raditi na popravljanju uslova rada onih koji zaslužuju veliko poštovanje, jer rade težak posao da bi izdržavali svoje porodice, i njihov posao učiniti bezbednijim – izjavio je ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić, koji je danas, povodom Dana rudara, posetio JP PEU „Resavica“. 

On je dodao da će biti urađen višegodišnji plan šta činiti sa jamama u kojima nema dovoljno uglja, dok će „Rembas“, koji ima dovoljno rezervi, nastaviti eksploataciju uglja. Ministar je dodao da je rudarsski sektor veoma značajna privredna grana Srbije u kojoj trenutno radi 25.000 ljudi.

– Projekat, popularno nazvan češki kredit, je u završnoj fazi. Njime bismo obezbedili modernizaciju neophodnu opremu za rudnike Soko, Rembas i Štavalj, koji ima najveće rezerve. U prvom ciklusu nabavili bismo opremu vrednu 10.000.000 evra. Vlada Republike Srbije je budžetom za ovu godinu obezbedila državnu garanciju za aktiviranje te kreditne linije, sa Svetskom bankom radimo procenu koja se odnosi na opremu i maksimalno iskorišćenje sredstava. Bio bih veoma zadovoljan ako bismo u taj proces ušli do kraja godine. Ono što je za nas prioritetno je da to uradimo dobro i da se efekti uloženih sredstava vide kroz povećanje proizvodnje uglja, čime bismo dali dodatnu podršku da „Resavica“ može da krene ka održivom poslovanju – izjavio je ministar Antić.

Direktor Kompanije „Resavica“ Marko Vuković dodao je da bi modernizacija u rudnicima Soko i Štavalj duplirala proizvodnju, a došlo bi i do povećanja bezbednosti, jer, pošto se radi kao pre pola veka, trenutno ima dosta povreda rudara. On je dodoa i da je sproveden drugi krug socijalnog programa, za koji se prijavilo 350 radnika, ali da će i bez njih proizvodnja biti na nivou prošlogodišnje, oko 500.000 tona godišnje.

PROIZVODNjA NA MOTIKU

Predsednik Sindikata „Rembasa“ Miloš Vesić rekao je da se položaj rudara ne menja godinama. Državne subvencije jesu dovoljne plate, koje jesu redovne, ali male.

– Mladi rudar, na primer, sa noćnim radom i dodacima, može maksimalno da zaradi 35.000 do 40.000 dinara, a nekoliko starih radnika u celoj jami može da zaradi do 700 evra. Za uloženi rad, plata bi trebalo da bude oko 1.000 evra. Znamo da je to nerealno, ali borićemo se da rudari dobiju ono što zaslužuju – ocenio je Vesić.

On je dodao da je oprema obnovljena pre više od tri decenije i da se radi „pomoću štapa i kanapa“, odnosno kilavice i motike.

PRETHODNE VESTI