MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

U ćuprijskoj Industrijskoj zoni „Minel“ još prošlog meseca „nikli“ prvi masivni stubovi od armiranog betona…!!!

U ćuprijskoj Industrijskoj zoni „Minel“, na građevinskoj površini od 7.637 kvadratnih metara, iz zemlje su još prošlog meseca „nikli“ prvi masivni stubovi od armiranog betona, koji na više nego očigledan način najavljuju skori početak proizvodnje delova za automobile u fabričkom postrojenju kompanije „FEKA automotiv“.

– Postavili su stubove i očekivanja su da će oni vrlo brzo i da završe ovaj posao. Vlasnici planiraju da će to biti krajem ove, možda početkom sledeće godine. Za nas su to dobre vesti, a interesantno je da vlasnici Feke imaju ideju da iznajme i jedan lokal u centru grada gde bi pričali sa radnicima zainteresovanim za rad u njihovoj fabrici. Dakle, radovi na izgradnji napreduju i veoma sam srećan jer je ovo prva „grinfild“ investicija u Ćupriji – rekao je za Televiziju „Pomoravlje“ predsednik Opštine Ćuprija Ninoslav Erić prilikom jučerašnjeg obilaska gradilišta fabrike „FEKA automotiv“ u ćuprijskoj Industrijskoj zoni „Minel“.

Kako nezvanično saznajemo, FEKA planira da u prvoj fazi u Ćupriji uposli 110 radnika, ali bi taj broj vrlo brzo trebalo da naraste na 500 zaposlenih. Takođe, i sama investicija će dobrano da premaši 15 miliona evra, koliko je kompanija FEKA inicijalno planirala da uloži u fabričko postrojenje u Srbiji, odnosno – u Ćupriji.

Podsetimo, „FEKA automotiv“ proizvodi komponente za automobilsku industriju, pretežno unutrašnju i spoljašnju rasvetu, retrovizore i hidraulične rezervoare.

„Jurofajber“ preuzima „Tibet modu“
“Jurofajber” bi uskoro trebalo da preuzme tursku “Tibet modu”. Tako će stotinak radnika “Tibet mode” dobiti novog vlasnika, a proizvodnja bi bila preusmerena sa trikotaže na čarape.

Erić je u izjavi za TV „Pomoravlje“ naglasio da “Jurofajber” u Ćupriju dovodi trećeg proizvođača čarapa u svetu, koji će zapravo voditi posao u novoj fabrici, „naslednici“ turske “Tibet mode”. Čitav posao oko preuzimanja fabrike i radnika trebalo bi da počne za mesec do mesec i po dana, smatra prvi čovek ćuprijske lokalne samouprave Ninoslav Erić.

PRETHODNE VESTI

Održano 68. zasedanje Skupštine opštine Paraćin

Na 68. sednici Skupštine opštine usvojen je predlog i donet Plan detaljne regulacije južnog dela turističkog izletišta Grza.

Takodje je podnet Izveštaj o strateškoj proceni uticaja PDR južnog dela, od raskrsnice državnog puta I B reda do poteza «Papradina», sa obe strane državnog puta II B reda, na životnu sredinu.

Takođe, kroz objedinjenu raspravu, u skladu sa poslovnikom, usvojeni su i predlog Rešenja o razrešenju v.d. direktora JP «Poslovni centar» kao i predlog Rešenja o imenovanju direktora tog javnog preduzeća, a zatim i predlog Rešenja o razrešenju predsednika Nadzornog odbora JKP Paraćin, zbog podnete ostavke.

PRETHODNE VESTI

Podbacio rod paprike u čačanskom kraju!!!

  • Autor, foto : Ljubica Sokić

ČAČAK – Vremenske prilike nisu bile pogodne za rod paprike, velika suša nas je zadesila u avgustu pa je i prinos manji od očekivanog, izjavio je za naš sajt poljoprivredni proizvođač, Sreten Spasojević iz Vape, koji svoj proizvod izlaže na ovogodišnjoj manifestaciji „Plodovi zapadnog pomoravlja“.

On je precizirao da pod ovom povrtarskom kulturom ima četrdeset ari i da očekuje prinos od 1,5 vagona.

„Nažalost, zbog nepovoljnih klimatskih uslova, prvo obilnih kiša, a potom i jakih suša paprika neće dostići pun rod iako smo primenili sve savremene agrotehničke mere. Teško je i naći radnike, pa ovo povrće uzgajamo porodično“, objasnio je Spasojević.

Cena je, kako kaže, trenutno, 70 dinara po kilogramu, a paprika dobrog kvaliteta.

„Kada su u pitanju subvencije od države imamo pomoć oko osiguranja 70% , ali i to nam znači“, rekao je Spasojević.

Da je rod podbacio potvrđuje i Savetodavac čačanske PSS, Milan Damljanović.

„Na površini od 40 ari rod bi trebalo da bude oko dva vagona, naravno, kada su najidealniji klimatski uslovi“, istakao je on.

PRETHODNE VESTI

Manifestacija „Plodovi zapadnog pomoravlja“ je počela !!!

  • Autor, foto : Ljubica Sokić

ČAČAK/ZABLAĆE – Manifestacija „Plodovi zapadnog pomoravlja“ je veoma važna za naš kraj, a naročito za sela nadomak Čačka – Zablaće, Slatinu i Mršince, poručio je prilikom otvaranja gradonačelnik, Milun Todorović.

On je podsetio da se u ovom i okolnim mestima ljudi uglavnom bave povrtarstvom, ratarstvom, stočarstvom i istakao da se roba samo iz  ZZ „Zablaćanka“, koja okuplja proizvođače iz 17 sela, plasira na brojna evropska tržišta.

„Ministarstvo poljoprivrede nam je u tekućoj godini pomoglo sa oko 40 miliona dinara kroz razne vidove subvencija za pomoć poljoprivrednim proizvođačima –  postavljanje protivgradnih mreža, finansiranje sistema za navodnjavanje i nabavku mehanizacije“, naglasio je Todorović.

Prema njegovim rečima, poljoprivredna proizvodnja je najveća fabrika na otvorenom.

„Cilj nam je da olakšamo svima koji se bave ovim teškim poslom, zato smo i ušli u velike projekte poput elektrifikacije polja u Zablaću i Slatini sa EPS-om i Elektromrežom. Takođe, radovi se izvode na kanalizacionoj i vodovodnoj mreži, a do kraja oktobra ćemo instalirati trafo-stanicu u Mrčajevcima koja će energetski pokriti jedan deo grada, pa će naši sugrađani imati stabilno napajanje električnom energijom“, istakao je gradonačelnik.

Todorović smatra da je veoma važno da ljudi koji žive na selu tu i ostanu, jer se, kako statistika pokazuje, veliki broj seoskih domaćinstava gasi.

„Imali smo čak i nekoliko primera da su se mladi i školovani ljudi vratili u Lipnicu i Kukiće i nadam se da će se taj trend nastaviti“, zaključio je Todorović.

U ime Ministarstva poljoprivrede prisutne je pozdravio pomoćnik resornog ministra Aleksandar Bogdanović, koji je i zvanično proglasio otvorenim 13. po redu PZP.

„Trudućemo se u narednim godinama da više sredstava uložimo u poljoprivredu, ovakve manifestacije su važne jer se tu ljudi umrežavaju, a iz godine u godinu je sve veći broj izlagača“, ocenio je on. Bogdanović smatra da su ovi vidovi smotri bitni jer na njima predstavnici resornog ministarstva čuju predloge poljoprivrednih proizvođača koje, kako ističe, kasnije implementiraju u neke od vidova podsticaja.

Na pitanje novinara koliko je MP opredelilo za Čačak u 2019. godini on NIJE ZNAO ODGOVOR, rekavši da će taj podatak izneti gradonačelnik, koji je to precizirao u svojoj izjavi.

„Ovo su mesta za pametne predloge“, zaključio je Bogdanović.

Predsednica OO PZP i koordinator Centra za razvoj sela Zablaće, Snežana Marković Đurović je pozdravila goste i izlagače izrazivši uverenje da će ova manifestacija postati tradicionalna.

„Suorganizatori su UG „Povrtari“ i Regionalna privredna komora. Posetioci će imati priliku da vide brojne izložbe. Ove godine na programu je i Prvi festival piva. Naravno, i tradicionalno gastronomska takmičenja u spremanju sataraša i pečenju prasića i jagnjića, koja su predviđena za sutra“, kazala je ona.

Prisutne je pozdravila i novinarka Danka Šušić, koja je istakla da im je Bog dao da žive pored najopevanije srpeske reke Morave, kojoj se sve oprašta, jer ona ne može da se ne voli.

„Naselje Zablaće se prvi put pominje 1476. godine, kada je na ovom prostoru postojalo samo 12 kuća. Veruje se, međutim, da je ono još starije, jer je za vreme arheoloških iskopavanja prinađen rimski novac iz II veka naše ere, a stručnjaci kažu da je rimski put od Čačka ka Kraljevu vodio kroz zablaćko polje. Uoči Prvog srpskog ustanka, otvorena je i prva kuća znanja u tadašnjoj požeškoj nahiji“, rekla je ona, između ostalog,  prilikom obraćanja.

Šušić je podsetila da je u Zablaću rođen i jedan od najvećih srpskih pesnika, Vladislav Petković Dis čije ime nosi škola u tom mestu, ali i gradska Biblioteka.

Inače, učešće na manifestaciji uzelo je 27 direktnih i više od 100 indirektnih izlagača.

PRETHODNE VESTI

Za pun rezervoar goriva u Srbiji mora da se radi 24 tri radna dana-Koliko za isto rade LJUDI U DRUGIM ZEMLJAMA, IZNENADIĆETE SE !!!

Cena evrodizela u Srbiji je 159-160 dinara, u zavisnosti od naftne kompanije i lokacije benzinske pumpe, evrosuper 95 košta od 149 do 151 dinara, a auto gas TNG je 74 dinara

Za pun rezervoar goriva u Srbiji mora da se radi 24 sata ili tri radna dana, u Sloveniji radnici treba da provedu na poslu 10 sati, dok Nemci mogu da napune svoje automobile posle samo jednog dana rada, tačnije za oko 6,7 sati rada.

Ovo je računica do koje je „Blic Biznis“ došao uzimajući u obzir aktuelne prosečne plate i cene goriva u regionu i Evropi.

 

Naime, za 50 litara benzina, koliki je prosečan kapacitet automobila, građani Srbije moraju da plate 64,5 evra, a oni koji voze „dizelaše“ 68. Sa prosečnom platom od 470 evra i podrazumevanim osmočasovnim radnim vremenom, oni zarađuju 2,7 evra na sat, a to znači da im je za pun rezervoar potrebno 24 sata rada, odnosno tri radna dana. Ako troše dizel, trebaće im i sat vremena više.

Slično vreme na poslu moraju da provedu i građani Crne Gore i Severne Makedonije, ako žele da napune svoje rezervoare. Prosečna plata u Crnoj Gori je 516 evra, a pošto je za 50 litara benzina potrebno 68 evra, to znači da Crnogorci treba da rade 23,2 sata. Makedonci imaju platu od 413 evra, pa za pun rezervoar koji ih košta 54 evra na poslu provode 23 sata.

Nešto kraće moraju da rade vozači u Bosni i Hercegovini pošto je u ovoj susednoj zemlji prosečna plata skoro ista kao u Srbiji – 472 evra, ali je benzin jeftiniji, pa je za pun rezervoar potrebno 58,5 evra. To znači da za 50 litara goriva naše komšije rade nešto manje od 22 sata.

Gorivo u Hrvatskoj je najskuplje među zemljama bivše Jugoslavije, pa je za tankovanje „do vrha“ u ovoj zemlji potrebno 70,5 evra. Ipak, sa prosečnom platom od 886 evra, odnosno satnicom od 5 evra, naši zapadni susedi mogu da napune svoje automobile za 14 sati rada, odnosno malo manje od dva radna dana.

Najbolje su prošli građani Slovenije koji imaju najveće prosečne plate – 1.113 evra, pa za pun rezervoar (66,5 evra) moraju na poslu da provedu nešto više od 10 sati.

U znatno boljoj poziciji su vozači u Nemačkoj u kojoj je prosečna cena goriva 1,43 evra, a prosečna plata 1.870 evra. Matematika je jasna – za pun rezervoar moraju da izdvoje 71,5 evra, a to znači da bi trebalo da rade 6,7 sati, odnosno manje od jednog radnog dana.

Najjeftinije gorivo u Severnoj Makedoniji

Cena evrodizela u Srbiji je 159-160 dinara, u zavisnosti od naftne kompanije i lokacije benzinske pumpe, evrosuper 95 košta od 149 do 151 dinara, a auto gas TNG je 74 dinara.

Cena goriva u Bosni i Hercegovini je 1,10 evra, a dizela 1,08 evra, dok je u Hrvatskoj pre nedelju dana gorivo pojeftinilo, tako da je litar benzina pao na 1,35 evra, a dizela na 1,29 evra.

Benzin u Crnoj Gori jeftiniji je od 20. avgusta i sada evrosuper 95 košta 1,29 evra po litru, dok je dizel ostao na 1,21 evra. U Severnoj Makedoniji, koja je najjeftinija u obe kategorije, bezolovni benzin košta 1,08 evra, a cena dizela je 0,98 evra.

PRETHODNE VESTI

Javni poziv kompanijama da konkurišu za podršku u digitalnoj transformaciji poslovanja!!!

KO ne hvata korak sa svetom, uskoro ga neće stići ni trkom. Savremeni trendovi podrazumevaju digitalnu transformaciju poslovanja. 

Foto Pixabay

Velike kompanije su ovo pravilo davno usvojile, ali situacija u malim i srednjim preduzećima nije toliko ujednačena. Upravo one firme koje još lutaju u oblasti digitalne transformacije mogu da se obrate Centru za digitalnu transformaciju i dobiju konkretnu pomoć u ovom procesu.

Centar za digitalnu transformaciju (CDT), u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ) i Razvojnom agencijom Srbije (RAS), uputila je 2. jula javni poziv kompanijama da konkurišu za podršku u digitalnoj transformaciji poslovanja. Firme se uveliko prijavljuju, a poziv će biti otvoren sve dok postoje obezbeđena sredstva.

– Digitalna transformacija pre svega predstavlja transformaciju poslovnih procesa, odnosno menjanje celokupne poslovne atmosfere u firmi, gde se usvajaju novi poslovni procesi, često se koriste tehnološka rešenja, hardverska ili softverska – objašnjava Predrag Nikolić, direktor Centra za digitalnu transformaciju. – Suština je u tome da se procesi ubrzavaju, postaju efikasniji, transaparentniji za sve nivoe u firmi. Kontrola nad procesima u preduzeću postaje veća, a samim tim i efikasnija.

Postoji niz rešenja koja vode u digitalnu transformacija. Kako ističe Nikolić, ona su različita u odnosu na delatnosti kojima se firme bave. Jedan je pristup kada je reč o poljoprivredi, drugi kod industrije, treći kod usluga.

Gde je najlakše sprovesti digitalnu transformaciju?

– Do sada, prema našim iskustvima, najlakše je to učiniti kod trgovinskih preduzeća, gde je potrebno najmanje resursa – navodi naš sagovornik. – I poljoprivreda ima mnogo različitih pristupa ditigalnoj transformaciji. Danas imamo firme koje iz vazduha dronom snimaju useve i tačno mogu da kažu kako koja biljka napreduje i šta je potrebno uraditi. Mnogo je lakše pratiti prinose kada imate tehnološko rešenje.

Kod proizvođačkih delatnosti je važno šta se proizvodi. Jer, na primer, uveliko se koriste i savremene mašine koje automatizuju proces proizvodnje.

– Važno je shvatiti da uvođenje novih hardverskih i softverskih rešenja ne znači gubitak posla za radnike, već menjanje njihovih navika i njihovu dodatnu edukaciju – ističe Predrag Nikolić. – Imamo primere da se proizvod za čiju je proizvodnju bilo potrebno tri-četiri dana sada napravi za dan-dva. I u tom smislu su vlasnici kompanija prepoznali da ovo nije samo uvođenje nekih rešenja i automatizacija procesa, već edukacija zaposlenih. Ovde nije reč o gubitku posla i novom slobodnom mestu na tržištu rada, već o tome da moramo svi da unarpedimo svoje znanje kako bismo radili svoj posao i bili efikasniji.

Konkretna pomoć

Direktor Centra za digitalnu transformaciju ističe da postoje dve faze pomoći firmama.

– U prvoj fazi stvorili smo mrežu sertifikovanih konsultanata koji sa ISO standardom 17024 mogu bilo gde u svetu da se bave konsaltingom za digitalnu transformaciju – kaže Predrag Nikolić. – To smo uradili uz pomoć Austrijske privredne komore, po njihovom programu, pošto mi u Srbiji nemamo sertifikaciono telo. Došli su njihovi predavači, i u dve etape smo obučili 45 konsultanata. Čak smo u drugoj etapi šest naših konsultanata iz prve grupe obučili da budu treneri. Tako sada imamo i trenere za buduće digitalne konsultante. Ono na čemu ćemo raditi je stvaranje sertifikacionog tela, kako se ne bismo uvek oslanjali na austrijsku pomoć. Sertifikaciono telo biće pri Centru za digitalnu transformaciju.

Digitalni konsultanti šalju se u firme koje se prijave na javni poziv koji je još otvoren. Oni rade na programu koji traje tokom 2019. i 2020. godine, odnosno do utroška sredstava.

– Prva faza je da konsultanti provode dva dana u kompaniji i rade ekspertsku analizu. Ulaze u preduzeće, skeniraju sve njegove procese i utvrđuju prioritete po pitanju digitalne transformacije: da li su to poslovni modeli, poslovni procesi, možda IT zaštita ili marketing, kao što je to najčešće slučaj u trgovini – navodi Predrag Nikolić. – Ta dva dana su za firmu potpuno besplatna, zahvaljujući GIZ-u.

Konsulstanti u firme odlaze unapred pripremljeni. Jer, kompanija prethodno popunjava upitnik, koji je istovremeno prijava za program.

– Ta pitanja, a ima ih 30, sasvim su dovoljna da naprave neku inicijalnu sliku za našeg konsultanta, da vidi gde se nalazi firma kada je reč o digitalnoj transformaciji – objašnjava naš sagovornik.

Iz ove faze prelazi se u sledeću fazu – kreiranje strategije za digitalnu transformaciju, na osnovu prvog dokumenta.

– U sledećoj fazi naš konsultant provodi do šest dana u kompaniji i zajedno sa njom radi na razvoju te strategije – kaže Predrag Nikolić. – To može da podrazumeva i tehnološko rešenje, ali i ne mora. Može da bude reč samo o „prepakivanju“ poslovnih procesa i činjenju da budu efikasniji. Nakon tog dela, konsultant i kompanija izdaju dokument pod nazivom „Razvoj digitalne strategije“, koji u sebi sadrži dalje korake u vezi s primenom konkretnog rešenja.

Ovaj drugi korak je 50 odsto subvencionisan iz sredstava GIZ-a, i ukoliko ima potrebe (ako se dobije „zeleno svetlo“ da se započne implementacija), konsultant pomaže firmi da napravi aplikaciju za RAS, koja svojim programom pomaže implementeaciju onoga što je predloženo u strategiji. Preostalih 50 odsto troškova plaća sama firma.

SMANjIVANjE TRŽIŠTA- NAJMANjI problem kompanija u Srbiji su softver i hardver. Najveći problem je u svesti ljudi. Malo njih shvata da ako ne urade neki vid digitalne transformacije više neće moći da izvoze, na primer. Ako ne iskoristimo prednosti digitalne transformacije, tržište na kome poslujemo bivaće sve manje i manje – upozorava Predrag Nikolić.

PRETHODNE VESTI

Novi bunar u Gorunju povezan na sistem !!!

  • Autor: MEDIA PS/ Opština Paraćin

Paraćin-U cilju obezbeđivanja dodatnih količina vode za vodosnabdevanje Paraćina, Javno preduzeće za vodovod i kanalizaciju “Vodovod” Paraćin izgradilo je još jedan novi bunar u Gorunju.

Bunar je povezan na vodovodni sistem i spreman da se uključi ukoliko bude potrebno.

„Završeni su radovi na priključenju novog bunara na vodovodni sistem, tako da, bukvalno od juče popodne taj bunar nože da bude uključen u našu vodovodnu mrežu i da služi za snabdevanje vode gradjana Paraćina pijaćom vodom“, izjavio je direktor JP „Vodovod“ iz Paraćina, Nebojša Simić.

Direktor vodovoda, Nebojša Simić, je naglasio da je izgradjom ovog bunara omogućeno da gradjanima stiže oko 170 litara u sekundi, tačnije, 160 litara se deli iz izvora, 60 posto koriste gradjani Paraćina a 40 posto koriste žitelji Ćuprije i da se nada da će na ovaj način i Paraćinci i Ćupričani imati redovno snabdevanje vodom ubuduće.

PRETHODNE VESTI

VOŽNjA srpskim auto-putevima od ponedeljka je skuplja 12 odsto !!!

„Putevi Srbije“ od ponedeljka primenjuju nove, uvećane, cene korišćenja auto-puteva kroz našu državu. Naknada skuplja 12 odsto, pa je od Subotice do Beograda 630, do Niša još 900 i do Preševa još 600 dinara stoji na portalu novosti.rs 

Foto: ilustracija-pixabay

VOŽNjA srpskim auto-putevima od ponedeljka je skuplja 12 odsto. Čitava trasa južnog kraka Koridora 10, od Subotice do Preševa, sada košta 2.130 dinara. Izmenama zakona povećana je naknada za korišćenje auto-puta sa 3,64 na 4,07 dinara po kilometru. Novu tarifu „Putevi Srbije“ su pretočili u nove cenovnike, pa je sada prelazak blizu 600 kilometara, od severa do juga zemlje, skuplji 230 dinara.

Ko se sprema iz Beograda put Severne Makedonije treba da pripremi 900 umesto 800 dinara. Ko ide od Beograda do Dimitrovgrada, treba da plati 1.110 dinara – do Niša je 900, a od Niša do Dimitrovgrada 210 dinara. Deonica od Niša do Preševa sada košta 600 dinara, 60 dinara više nego pre poskupljenja. Ako se uzmu o obzir očekivanja „Puteva Srbije“ da će do 1. septembra ovom deonicom proći još oko milion vozila, samo na njoj zaradiće dodatnih 60 miliona dinara za nešto više od mesec dana.

– Trenutna visina putarine znatno je niža od realne vrednosti i trebalo bi da dostigne visinu koja bi pokrivala realne troškove povezane sa troškovima izgradnje i troškovima poslovanja, održavanja i razvojem mreže puteva u Republici Srbiji – ovako je Ministarstvo saobraćaja obrazložilo zahtev za poskupljenje od 12 odsto. – Procena je da će predloženim povećanjem u 2019. godini, prihod od naplate putarine biti veći za 1,9 milijardi dinara, odnosno da će ukupan prihod iznositi 27,6 milijardi dinara.

Iako je već polovina letnje sezone prošla, putari se još nadaju velikom broju putnika. Prethodni vikend bio je rekordan, ali očekuju da će i naredni biti sličan.

– Poslednjeg julskog vikenda kroz naplatnu stanicu Beograd prošlo je 203.178 vozila u oba smera, što predstavlja rekord naplatne stanice Beograd od otvaranja – saopštavaju „Putevi Srbije“. – Takođe, i narednog vikenda očekujemo sličnu situaciju.

Automobil koji od Beograda krene put Šida sada mora da računa da će ga korišćenje auto-puta koštati 450 dinara. Putnici koji bi da skrenu sa magistrale i iskoriste deonicu Ljig – Preljina treba da pripreme 160 dinara na ime putarine.

ZAJEDNIČKA KONTROLA NA PREŠEVU

PUTOVANjE u Severnu Makedoniju (SM) i dalje na jug biće brže po uspostvljanju zajedničke kontrole na srpsko-makedonskoj granici. Početak se očekuje već krajem avgusta, uvereni su makedonski mediji.

Srbija i SM su 12. jula potpisale Sporazum o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnom prelazu Tabanovce – Preševo. Za putnike i teretna vozila koji se kreću iz Srbije ka SM granična služba Srbije će sprovesti izlaznu kontrolu na teritoriji SM, dok za one koji putuju u suprotnom smeru, izlazna kontrola makedonskih graničnih službi će se sprovoditi na teritoriji Srbije na graničnom prelazu Preševo.

PRETHODNE VESTI

Produžen rok za završetak fontane u Paraćinu !!!

Paraćin-Zbog velikog broja kišnih dana od početka radova na izgradnji fontane i uređenju gradskog trga završetak svih za prvu fazu projektom predviđenih zadataka, odložen je za tridesetak dana.

Foto: Printscreen Opština Paraćin fb

Fontana će se rasprostirati na 2.500 kvadrata javnog prostora u centru grada,

Ukoliko vremenski uslovi budu odgovarajući, radovi će biti kompletno završeni pre produženog roka, kaže odgovorni izvođač firme “Visokogradnja inženjering” Beograd.

PRETHODNE VESTI

SUBOTA JE DAN-ZA CREVARIJADU U ĆUPRIJI !!!

  • Autor: TO Ćuprija/ MEDIA PS

Ćuprija-Tradicionalna CREVARIJADA se u Ćupriji održava već po 12. put. Ova manifestacija se u organizaciji Opštine Ćuprija i TO Ćuprija godinama unazad održava u parku pored Velike Morave, jer nema lepšeg mesta gde može sa stane toliki broj ljudi a da sve to bude na otvorenom, u prirodi!!!

Anegdota kaže, da su Ćupričani knezu Milošu Obrenoviću spremili svakojake đakonije prilikom jednog njegovog boravka u Ćupriji, ali da se Knez dohvatio crevaca na žaru i da su Ćupričani baš zbog toga dobili nadimak-CREVARI! Ćuprijski velemajstori u gurmanluku, čuvaju svoju tradiciju pripremajuću razne specijalitete od svinjskih crevaca.

Po pravilima takmičenja, svaka ekipa ima do 5 (pet) takmičara od kojih je jedan kapiten/predstavnik ekipe. Prijava se računa samo ako je kompletno popunjen zvanični formular za prijavu sa slikom ekipe. Pozicija u parku se rezerviše redosledom prijavljivanja, što znači da ekipa prilikom prijave bira bilo koju slobodnu lokaciju. Učešće takmičara je besplatno. Svaka ekipa dobija po 5kg smrznutih crevaca dva (2) dana pre same manifestacije. Ekipa je obavezna da za potrebe žiriranja spremi tanjir sa do 500 gr crevaca u 19 časova. Ostatak crevaca je obavezna da spremi i deli posetiocima.

Pogledajte video TV Pomoravlje

Očekujemo Vas na punjena crevca, crevca na žaru, crevca u lepinji, gulaš od crevaca, takmičenju u jedenju najljućih papričica na svetu, brzom ispijanju piva i na kraju, na koncertu Milana TopalovićaTopalka!

Žiri čine četiri člana koji će biti predstavljeni na otvaranju manifestacije i koji će birati najbolju ekipu iz neobeleženih tanjira. Proglašenje pobednika je u 20 časova. Za sve takmičare obezbeđena je zahvlanica za učešće, a za prva tri mesta vredne nagrade koje će se znati na sam dan manifestacije u zavisnosti od broja učesnika.

SUPER LjUTI IZAZOV je još jedano takmičenje koje se održava u okviru ovogodišnje CREVARIJADE. LjUTI pozdrav šalje vam Ćupričanin Živojin-Žika Antić, najpoznatiji proizvođač ljutih paprika u Srbiji, a možda i na Balkanu!

Učešćem na Crevarijadi, ostvarujete mogućnost da svoje znanje, umešnost i kreativnost prezentujete pred velikim brojem ljubitelja crevaca i osvojite neku od vrednih nagrada a ko će ove godine odneti pobedu u pripremanju potpuno autentičnog gastronomskog brenda, imaćemo priliku da se uverimo 27.jula u Moravskom parku, kraj Velike Morave na 12. CREVARIJADI!!!

PRETHODNE VESTI