MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

Svetski dan prevremeno rođene dece-Mali veliki heroji !!!

U Srbiji svake godine na svet pre vremena dođe oko 4.000 beba, odnosno dnevno se prevremeno rodi 11 beba. 

Foto: Privatna arhiva Ž. P.

Doktorka Katarina Lazić iz Instituta za neonatologiju rekla je za RTS da u toj ustanovi trenutno ima 116 prevremeno rođenih beba, a godišnje se zbrine 900. Najmanja beba koja je rođena prošle godine imala je 350 grama.

Beogradski Avalski toranj zasijao je sinoć u ljubičastoj boji povodom Svetskog dana prevremeno rođenih beba, koji se danas obeležava širom sveta.

Danas će sve institucije biti u toj boji. U svetu se svake godine pre vremena rodi 15 miliona beba, dok milion u prvim danima života ne dobije najtežu bitku.

Da bi mali borci postali veliki heroji potrebni su ljubav, nada i vera, odgovarajuća zdravstvena podrška, nega i lečenje.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, doktorka Katarina Lazić iz Instituta za neonatologiju rekla je da u toj ustanovi trenutno ima 116 prevremeno rođenih beba, a da se godišnje zbrine 900 najmanjih, najrizičnijih novorođenčadi.

Najmanja beba koje je bila u Institutu imala je 350 grama. Doktorka je rekla je da je ta beba rođena početkom prošle godine u 28. nedelji i da će doći u posetu na druženje.

Govoreći o uslovima u kojima se zbrinjavaju prevremeno rođene bebe, Lazićeva kaže da je poslednjih godina mnogo poraslo preživljavanje ekstremno male dece (od 500 do 750 grama) – preko 60 odsto, a kod dece od preko kilogram preživljavanje je preko 90 odsto.

„U trendu smo sa savremenom medicinom. Institut se trudi da prati savremene trendove lečenja, ali ima edukovan kadar lekara i sestara, zajednički timski rad, kolektivni duh i velika posvećenost poslu dovode do ovakvih rezultata“, istakla je Lazićeva.

Doktorka kaže da imaju banku humanog mleka, kabinte za razvoj individualizovane nege, da je moguća primena metoda kontakt kože na kožu, postoje i rani skrininzi, kao i rani fizikalni tretmani.

PRETHODNE VESTI

Završen 21. Novosadski džez festival !!!

  • Izvor, foto : KC Novi Sad

U subotu 16. novembra na sceni „Jovan Đorđević“ Srpskog Narodnog pozorišta, svečano je završen je 21. Novosadski džez festival.

Ljubitelji džeza toplim aplauzom pozdravili su izlazak benda Milan Stanisavljević Kvintet čijim nastupom je otpočelo poslednje veče u okviru ovogodišnje džez manifestacije. Ovaj međunarodni sastav (Igor Matković – truba, Boštjan Simon – saksofon, Nikola Matošić – kontrabas i Predrag Milutinović – bubnjevi) vodi pijanista Milan Stanisavljević koji je ovom prilikom predstavio svoj novi, treći po redu, autorski album Eastern Star.

Većina članova benda studije su završili na prestižnim evropskim akademijama za džez (Amsterdam, Linz, Graz). Iza sebe imaju puno projekata i snimljenih ploča. Pored toga, predstavljaju vodeće instrumentaliste na slovenačkoj, odnosno srpskoj džez sceni.

Potom je na scenu stupio DAVID AUBAILE „THINKO“ TRIO koji čine: Karim Ziad (bubnjevi), David Aubaile (klavijature) i Chris Jennings (kontrabas). Multiinstrumentalista, kompozitor, aranžer i producent, David Aubaile, putuje izvan granica i crpi inspiraciju iz kulturološke raznolikosti da bi otkrivao život i stvorio prostor gde je muzika suštinski puna života.

Od flaute do klavijature, njegovo poznavanje džez i klasične muzike,ljubav prema tradicionalnoj muzici i želja da širom otvori uši, svi ovi kvaliteti ga dovode u vezu sa najrazličitijim projektima koji nose istu energiju. David Aubaile komponuje za pozorište, ples i dokumentarne filmove, i producira albume. Dirigovao je i orkestrom i pevačima za francusku adaptaciju mjuzikala kao što su: Prljavi ples i Telohranitelj.

Ovogodišnji 21. Novosadski džez festival svojim nastupom, zatvorila je čuvena vokalna umetnica Lizz Wright. Ona je privukla veliku pažnju publike u svetu  kao jedna od najcenjenijih pevačica svoje generacije povodom pet objavljenih albuma koji su naišli na odobravanje kritike.Neponovljivim glasom koji The New York Times opisuje kao „blag, tamni alt koji ima kvalitete koji podsećaju na burbon odležan u buretu ili kožu koja je meka kao puter“, ona peva odražavajući kulturno tkanje Amerike koje se uzdiže u visine.

Prvi dan, u okviru glavnog programa ovogodišnjeg džez festivala, ostaće upamćen po nastupu sastava „Aleksandar Dujin orkestra“, zatim dua „Trovesi – Coscia“ iz Italije i izvedbe jednog od najaktuelnijih mladih imena u muzici, pevača i bubnjara Jamison Ross-a.

Drugi dan obeležen je svirkom benda Jelena Jovović & Jazz Junction, austrijskog sastava Worry Later i kvinteta George Garzone & Crescent.

Po završetku glavnog programa, u sva tri dana, najodanija džez publika uživala je u SNP klubu u Džem Sešn – u House Bend-a koji čine: Kristijan Mlačak (saksofon), Aleksandar Bahun (klavir), Fedor Ruškuc (kontrabas) i Dušan Ivanišević (bubnjevi).

Od 7. novembra, 21. Novosadski džez festival imao je veoma bogat uvodni i prateći program. Ljubitelji džeza su mogli da prisustvuju raznovrsnim događajima – od radionica, izložbi, promocija knjiga, prezentacija do koncerata.

Ove godine, džez iznenađenje i nesvakidašnji muzički spektakl bio je Džez maraton u KS „Svilara“, na kojem su nastupili mladi neafirmisani bendovi iz ukupno sedam prethodnih, aktuelnih i budućih Evropskih prestonica kulture: Matere, Kaunasa, Vesprema, Vroclava, Maribora, Temišvara i Novog Sada.

Novosadski džez festival su omogućili: Grad Novi Sad, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Fondacija „Novi Sad 2021“, Vojvođanska banka (OTP group), Radio televizija Vojvodine, KS „Svilara“, Srpsko narodno pozorište, gradovi Evropske prestonice kulture i mnogi drugi. Takođe, podršku su pružili i Austrijski kulturni forum, Francuski institut u Srbiji i Italijanski institut u Beogradu, kao i mediji, prijatelji ovog festivala.

PRETHODNE VESTI

Počeo 21. Novosadski džez festival !!!

  • Izvor: KC Novi Sad

Novi Sad-Novosadski džez festival, 21. po redu, svečano je otvoren u četvrtak 14. novembra na sceni „Jovan Đorđević“ Srpskog Narodnog pozorišta.

U ime grada domaćina, o Festivalu koji će trajati do 16. novembra, govorio je pomoćnik gradonačelnika Novog Sada Ivan Siler koji je poželeo dobrodošlicu učesnicima i posetiocima.

– Ovaj festival predstavlja sjajnu priliku da uživamo u kvalitetnoj muzici, ali je to prilika i muzičarima da se kroz razne programe i radionice usavršavaju. Kulturni centar Novog Sada učinio je mnogo toga u prethodnom periodu po ovom pitanju i svakako da će Grad Novi Sad i ubuduće finansirati ovakve i slične manifestacije koje imaju dugu i bogatu tradiciju – rekao je Siler.

On je podsetio da je Novi Sad Evropska prestonica kulture za 2021. godinu i da je veliki tim stručnih ljudi angažovan na tome da se grad dostojno predstavi i opravda titulu koju s ponosom nosi.

   Kada je potom, čilim korakom, na pozornicu zakoračio bard našeg džeza Vojislav Bubiša Simić (95), muzičar, kompozitor i dirigent, Srpskim narodnim pozorištem prolomio se gromki aplauz.

– Velika mi je čast što sam pozvan da otvorim ovaj festival. Novi Sad je moj drugi grad, tu se osećam kao da sam kod kuće, tu smo i počeli prvi put da sviramo džez. Zato Novi Sad uživa izuzetno poštovanje među svim ljubiteljima džez muzike  – rekao je Simić evocirajući uspomene na džez početke u Novom Sadu iz vremena čuvenog Big benda. Zatim je Novosadski džez festival proglasio otvorenim.

Prvo Džez veče, u okviru glavnog programa, otvorio je ALEKSANDAR DUJIN ORCHESTRA, sastav koji postoji već pune dve decenije i okuplja preko četrdeset umetnika različitih muzičkih orijentacija u okvirima projekata koji se realizuju. Aleksandar Dujin Duja (klavir) pre tri godine proslavio je 40 godina autorskog rada. Do sada je na Novosadskom džez festivalu nastupio ukupno pet puta u sklopu glavnog programa i dva puta u sklopu koncepta „U susret Novosadskom džez festivalu“.

Ove godine Dujin je nastupio u sastavu koji je okupio devet izvođača: Milena Jančurić (flauta), Gabor Bunford i Adam Klem, (saksofon), Dragan Kozarčić (truba), Vladimir Nežić (trombon), Vladimir Jakovljević (gitara), Ervin Malina (kontrabas) i Petar Radmilović (bubnjevi). Program je sačinjen od autorskih kompozicija iz ranijeg perioda pripremljenih za ovu postavu koja prvi put nastupa zajedno, ali i novih kompozicija koje će se izvesti po prvi put.

Zatim je na scenu izašao italijanski DUO TROVESI – COSCIA. Ova dva Italijana sviraju pesme koje se vezuju za Luisa Armstronga, Glena Milera i Džordža Formbija. Parafraziraju Janačekovu kompoziciju In The Mists i osvrću se na filmsku muziku (od As Time Goes By iz Kazablanke do Bel Ami iz istoimenog nemačkog filma).

Za kraj prve večeri ovogodišnjeg festivala nastupio je Jamison Ross, jedno od najaktuelnijih mladih imena u muzici, pevač i bubnjar. Jamisonova muzika se preliva bojama koje variraju između džez, R&B, soul, gospel i bluz muzike.

Njegovo debi izdanje iz 2015. godine, „Jamison“, predstavilo je svetu njegov koncept ritma i melodije i donelo mu nominaciju za Grammy nagradu za najbolji vokalni džez album.

Posle glavnog programa, ljubitelji džez zvuka imali su priliku da u SNP Klubu uživaju u Džem Sešn- House Band-a koji čine: Kristijan Mlačak (saksofon), Aleksandar Bahun (klavir), Fedor Ruškuc (kontrabas) i Dušan Ivanišević (bubnjevi).

Na sam dan početka glavnog koncertnog programa u Klubu „Tribina mladih“ KCNS upriličena je radionica čiji je voditelj bio Marco Pignataro, prošlogodišnji učesnik ove džez manifestacije. Radionice će nastaviti sa radom i tokom samog festivala pa nas u KCNS očekuje bogat program i 15. i 16. novembra.

Marco Pignataro je višetalentovani saksofonista, kompozitor i pedagog rođen u Bolonji (Italija). Zajedno sa Danilom Perezom, Marko trenutno vodi Berklee Global Jazz Institute (BGJI), svetski vodeći džez centar za muzičko stvaralaštvo na Muzičkom koledžu u Bostonu.

Istog dana, u Srpskom narodnom pozorištu u 19 časova, održana je izložba džez fotografija čiji je autor Kurt Rade iz Dortmunda.

PRETHODNE VESTI

Studenti Pravnog fakulteta u Beogradu osvojili prvo mesto na debatnom turniru u Oksfordu !!!

Fenomenalno se osećamo, ova pobeda je nešto posebno što nam se desilo u životu, kaže Miloš Marjanović, student Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je, u timu sa kolegom Jankom Đorđevićem, osvojio prvo mesto na debatnom turniru u Oksfordu.

Marjanović je proglašen za najboljeg govornika jednog od najprestižnijih i najstarijih debatnih takmičenja, koje se održava više od pola veka. Ove godine na turniru je učestvovalo više od 250 studenata iz celog sveta. U otvorenoj kategoriji pretežno se takmiče studenti kojima je engleski maternji jezik, a prvi put u istoriji turnira tim koji nije sa engleskog govornog područja, Marjanović i Đorđević, pobedio je u toj kategoriji.

„Dobije se određena tema i imamo svega 15 minuta da se spremimo i da iznesemo argumente. Postoji četiri tima, za i protiv. Stoga moramo da posedujemo odlično znanje iz opšte kulture, jer se nikada ne zna koja će tema da bude“, objašnjava za Tanjug Janko Đorđević, koji je osvojio 6. najbolje govorničko mesto.

Njih dvojica pobedili su na debati o Berlinskom zidu, odnosno da li je nakon pada bilo dobro što su se dve nemačke države ujedinile. Jedna od ostalih tema bila je da li treba da se zabrane političke reklame na društvenim mrežama, druga da li Severna Makedonija treba da se približi Srbiji. Prema njihovim rečima, najveću raspravu je ponela debata da li je bolje biti vernik ili agnostik.

Veštinu debatovanja Marjanović i Đorđević su uvežbavali na beogradskom Pravnom fakultetu, koji ima ugledni debatni klub više od dve decenije.

„Debata je veoma cenjena i poželjna. Veliki broj pobednika kasnije nađe zaposlenje u poznatim svetskim kompanijama. Osim poslovnog, odlična je i na ličnom nivou. Bolje, i kritički razmišljamo o mnogim temama. Ko god poželi može besplatno da nam se pridruži na jednoj od njih na fakultetu“, naglašava u našem razgovoru Marjanović.

Posle trijumfa na Oksfordu, naši nagrađeni studenti pripremaju se za Svetsko prvenstvo, koje se održava od 27. decembra ove godine do 4. jaunara 2020. godine u Bangkoku.

Miloš i Janko će predstavljati Univerzitet u Beogradu, a obojica dele zabrinutost jer se do sada nije desilo da pobedi neko sa vanengleskog govornog područja u otvorenoj kategoriji, ali se nadaju najboljem.

PRETHODNE VESTI

DAN PRIMIRJA SE OBELEŽAVA ŠIROM SRBIJE !!!

U Srbiji i mnogim zemljama širom sveta, danas se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, dan kada su sile Antante 1918. potpisale primirje sa Nemačkom u železničkom vagonu u Kompijenu u Francuskoj.

Time je okončan rat koji je imao razorne posledice za čitavu Evropu, a Srbiji odneo između 1.100.000 i 1.300.000 života, što je činilo gotovo trećinu srpskog stanovništva.

Istoričari se slažu da je datum koji je označio završetak Velikog rata, koji je po zvaničnim procenao odneo 15 miliona ljudskih života, a za Srbiju, koju je po broju poginulih srazmerno broju stanovnika stavio na prvo mesto, to je jedan od najvažnijih datuma u istoriji.

Istoričar Momčilo Pavlović za Tanjug ističe da je potpisivanjem primirja 11. dana, 11. meseca u 11 časova 1918. godine stalo ratno ludilo, a da je Srbija, koja je bila na pobedničkoj strani, bila hvaljena i slavljena od saveznica i pobednica u Velikom ratu.

– Ratni bes je umukao, ostali su rasejani grobovi, invalidi, probuđene su velike nade, veliki su se nagodili i regulisali ugovorima svoje odnose i granice – kaže Pavlović.

Prema njegovim rečima, Srbija i srpski narod, vojska, kralj i regent imali su veliko poštovanje u čitavom svetu, posebno u evropskim zemljama, od kojih je prednjačila Francuska, a srpskom narodu su priznate i žrtve i stradanja i slava.

– Srbija je saveznik, oslobodilac, a ne partner u oslobođenju. Srbija je tada bila zemlja misije. Pri tom, naši saveznici tada nisu bili naši gospodari – napominje istoričar.

Podseća da su u francuskom parlamentu, u kome je pročitan Ugovor o primirju, pohvale Srbiji izrekli predsednik parlamenta Pol Dešanel, ministar inostranih dela Žan-Mari Pison i maršal Franše d’ Epere.

 

Pavlović navodi da je pobednička Srbija prevela provincije u zemlje pobednice, tako da nisu osetile posledice poraza monarhije, a oficiri i vojnici – dojučerašnji neprijatelji, postali su, kaže, braća, dok su mnogi inkorporirani u vojsku nove zajedničke države.

– Srbija je stvarala istoriju, koja je hvaljena i priznata i od saveznika i od onih koji su molili srpsku vojsku da oslobodi njihove gradove i sela, svečano ih dočekivali i ulicama i trgovima davali nazive srpskih oficira – navodi Pavlović.

Istoričar smatra da su mnogi događaji, odnosno datumi, iz Prvog svetskog rata značajni za srpski narod i da ih treba dostojno obeležavati – od objave rata Austrougarske Srbiji, bitaka u prvoj godini rata, oslobođenja Beograda i proterivanja neprijatelja, do datuma odluke o povlačenju na obale Jadrana, iskrcavanja na Krfu, Kajmakčalanske bitke, oslobođenja Bitolja, Solunske ofanzive i oslobođenja Beograda 1918. godine.

Kako kaže, posebno treba obeležavati datume stradanja civila na prostoru okupirane Srbije od austrougarski okupacionih trupa, a naročito od bugarskih čiji su zločini kvalifikovani kao zverstva.

– Svi ti datumi, spomenici i sve žrtve čekaju dužno poštovanje i sećanje. Skup pojedinačnih sećanja, koja su slična stvoriće kolektivno sećanje i istorijsku svest jednog društva o sopstvenoj istoriji. Mi smo danas i ono što pamtimo. A bez pamćenja i sećanja, nema ni identiteta, ni budućnosti – zaključuje Pavlović.

I Stanislav Sretenović, naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju, ocenjuje da je Dan primirja u Prvom svetskom ratu od izuzetne važnosti za čitavu srpsku istoriju.

– Jedan od najvažnijih datuma za istoriju Srba svakako je 11. novembar, koji predstavlja uspostavljanje mira u celoj Evropi i to je za Srbe posebno bilo značajno, jer uspostavljanjem mira rane su mogle da se leče i Srbi su mogli da se okrenu prosperitetu i razvoju – istakao je Sretenović.

Primirje je potpisano u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u šumi Kompjenj u Francuskoj, a nakon toga pregovori o uslovima mira su nastavljeni, a potom i dogovoreni, ali tek Versajskim mirom 28. juna 1919. godine, čime je Prvi svetski rat i zvanično okončan.

Dokument koji je uglavnom sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski Ferdinand Foš, u osnovi je predviđao prekid neprijateljstva, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmenu zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, kao i postupanje tokom primirja.

Broj žrtava u Prvom svetskom ratu je prema istorijskim podacima premašio 15 miliona ljudi, od kojih je oko devet miliona vojnih zrtava, dok je 22 miliona ranjenih.

Nijedan rat pre toga nije tako promenio sliku Evrope. Nakon rata nestala su četiri carstva – Nemačko, Austrougarsko, Osmansko i Rusko.

Mnogi istoričari se slažu da je ključni događaj za okončanje Velikog rata bio proboj Solunskog fronta, u kojem je uloga srpske vojske bila od ogromnog značaja.

Ona je uz pomoć francuske vojske probila front, nakon čega su glavnokomandujući nemačke vojske i vojske centralnih sila, Hindenburg i Ludendorf zatražili potpisivanje primirja.

Najpre su Srbi iz Trojnog saveza izbacili Bugarsku, a zatim su direktno ugrozili položaj Austrougarske i to je bio jasan znak za Nemačku da mora da potpiše primirje.

U Srbiji, Dan primirja u Prvom svetskom ratu je zvanično prvi put obeležen 2012. godine i praznuje se kao neradan, dok će pojedine ustanove i objekti imati izmenjeno radno vreme.

Dan primirja će se obeležiti uz brojne državne i vojne počasti.

Kao glavni motiv za amblem Dana primirja koristi se cvet Natalijine ramonde, za koji se vezuju tle na kome su se dešavale prelomne bitke u samoj završnici rata, i reč je o vrsti koja ima neverovatnu sposobnost da se oporavi potpuno, nakon što se osuši, zbog čega je dobio naziv i „cvet feniks“.

U takvom značenju iskazana je simbolika „ponovnog rađanja“ Srbije, nakon teške borbe u Velikom ratu.

Natalijina ramonda je ponela naziv po kraljici Nataliji Obrenović, zahvaljujući dvorskom lekaru Savu Petroviću, koji je bio u službi porodici Obrenović, a koji je otkrio da na Balkanu postoji još jedna vrsta ramonde, u nešto izmenjenijem obliku od one koju je deset godina ranije pronašao Josif Pančić.

Amblem se sastoji od jednog ljubičastog cveta sa pet latica i dve zelene trake koje podsećaju na lentu slavne albanske spomenice, koji prikazuje nacionalno stradanje tokom povlačenja kroz Albaniju.

Obeležavanje Dana primirja u Srbiji

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Ðorđević predvodiće danas u ime Vlade Srbije, uz pune vojne i državne počasti, centralnu državnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti povodom 11. novembra, dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Kako je saopšteno iz Ministarstva, ceremonija će biti održana u 11 časova kod spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju.

Centralnoj državnoj ceremoniji prisustvovaće visoki predstavnici Vojske Srbije, Grada Beograda i diplomatski i vojni izaslanici Francuske, Rusije, Velike Britanije, Grčke, Slovačke, Nemačke, Turske, Danske, DR Kongo, Mađarske, Kipra, Austrije, Mjanmara, Hrvatske, Portugalije, Bosne i Hercegovine, Kube, Sirije, Katara, Bugarske, Holandije, Angole, Gruzije, Kuvajta, Austrije, Švajcarske, Evropske unije i drugi.

Prisustvovaće i predstavnici udruženja i građani opredeljeni za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Centralna državna ceremonija kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu predstavlja čin odavanja počasti svim pripadnicima oružanih snaga i civilima nevino nastradalim tokom Prvog svetskog rata.

Ona se svrstava u red najznačajnijih ceremonija koje će toga dana u isto vreme, u svim glavnim gradovima državama-pobednicama u Prvom svetskom ratu, biti održane u čast godišnjice velikog istorijskog događaja, kaže se u saopštenju.

Dodaje se da će ambasadori, generalni konzuli, konzuli i izaslanici odbrane Srbije 11. novembra u 11.00 obići srpske vojne memorijale i mesta stradanja iz razdoblja Prvog svetskog rata u državama u kojima su akreditovani i polaganjem lovorovih venaca odati počast nevino postradalim civilima i ratnicima.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u čitavom svetu državnim manifestacijama 11. novembra u 11.00 u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine u 11.00 kada je na snagu stupilo primirje u Prvom svetskom ratu.

Republika Srbija se s ponosom i pijetetom seća stotina hiljada civila i ratnika, nevino i junački postradalih u borbama za odbranu i oslobođenje domovine tokom četiri ratne godine (1914-1918), ističe se u saopštenju Ministarstva.

PRETHODNE VESTI

Počeo upis HUMANITARNIH PAKETA u Udruženju penzionera Ćuprija !!!

  • Autor: Ž. Prokić

Ćuprija-Od 6. novembra počeo je upis za dodelu humanitarnih paketa.

Humanitarni paketi se dele na nivou cele Srbije, te je i Ćuprija dobila shodno broju penzionera odredjenu količinu paketa koje če podeliti penzionerima sa najnižim primanjima.

Svi penzioneri koji imaju najnižu penziju mogu otići svakog radnog dana  u vremenu od 10-12  sati u zgradu Udruženja penzionera u ulici Kneza Miloša, pored Sokolskog doma, i prijaviti se.

Sa sobom poneti ličnu kartu i jedan penzioni ćek da se vidi koji je iznos penzije.

UPIS SE VRŠI OD 6. – 20. NOVEMBRA 2019. GODINE U VELIKOJ SALI UDRUŽENJA.

SPISAK SVIH PENZIONERA KOJI SU PO VISINI PENZIJE ISPUNILI USLOV BIĆE ISTAKNUT NA PANOU OVOG UDRUŽENJA.

PRETHODNE VESTI

Danas je Mitrovdan!!!

  • Izvor: kurir.rs

Danas se u nekim domovima slavi Sveti Dimitrije u narodu poznati i kao Mitrovdan.

Postoji verovanje da uoči Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki poslovi, naročito veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju, ali i da ovo nije praznik kada se primaju gosti.

Takođe, kako nalažu narodna verovanja, uoči Mitrovdana i Đurđevdana treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude u svom domu, taj će se preko cele godine noćivati po tuđim kućama.

Za Mitrovdan se veruje i da predskazuje kakva će biti zima. Ako je dan sunčan, navodno će zima biti blaga, sa malo izuzetno hladnih dana. Ako na Mitrovdan padne sneg, veruje se da će se zadržati sve do aprila.

Dimitrije je bio komandante Soluna i živeo je u 3. veku. 

Kada je od cara dobio naređenje da progoni hrišćane, on se na to nije obazirao već je javno propovedao hrišćansku veru.

Razjareni car bacio je zbog toga Dimitrija u tamnicu. U tamnici mu se javio anđeo koji ga je okrepio u stradanjima. 

Posle nekoliko dana je pogubljen. Solunski hrišćani su Dimitrija tajno sahranili, na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva i proglašen je zaštitnikom tog grada, a to je i danas.

Kult ovog velikog hrišćanskog mučenika brzo je stigao i do naših krajeva.

U srednjovekovnoj Srbiji posvećeni su mu mnogobrojni hramovi, uključujući crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani.

PRETHODNE VESTI

U decembru zapošljavanje medicinskih radnika !!!

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je za naredni mesec veliku akciju zapošljavanja naših najboljih svršenih studenata medicine i najboljih učenika srednjih medicinskih škola.

„U decembru imamo veliko zapošljavanje. Zaposlićemo naše najbolje studente Medicinskog fakulteta koji su studije završili sa najboljim prosekom. Krajem ove godine očekujemo minimum još 100 lekara“, izjavio je danas ministar na 56. Kanceloroškoj nedelji.

Osim doktora, posao čeka i najbolje đake medicinskih škola, čak „više stotina njih“, kako je naveo je ministar, dodajući da će akcija trajati u drugoj i trećoj nedelji decembra.

„Ove godine posao u zdrastvu je dobilo oko 2.000 zdrastvenih radnika“, naveo je još ministar.

PRETHODNE VESTI

U VIŠE od 200 zdravstvenih ustanova u nedelju besplatni preventivni pregledi !!!

U VIŠE od 200 zdravstvenih ustanovova, od ambulanti i domova zdravlja do kliničkih centara, u nedelju će, 16. put otkako je Ministarstvo zdravlja pokrenulo akciju jačanja prevencije i ranog otkrivanja bolesti, biti organizovani besplatni preventivni pregledi.

Foto: Pixabay

U Ministarstvu zdravlja očekuju veliki broj građana u 216 ustanova koje će biti otvorene od 8 do 16 sati. Prvi put otkako je pre dve godine pokrenuta ova akcija, svi zainteresovani će, bez zakazivanja, pa i bez zdravstvene kartice, ukoliko iz nekog razloga nisu zdravstveno osigurani, moći da urade neurološki pregled, a radiće se još i mamografija i oftalmološki pregled.

Uz ova tri „glavna“ pregleda, u velikom broju ustanova građani će moći još da izmere krvni pritisak, urade EKG i da provere nivo šećera u krvi.

– Zdravstvene ustanove već su odredile ekipe koje će raditi u nedelju – objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja. – Raspored je napravljen tako da će bez gužvi moći da se pregledaju svi zainteresovani, čak i ako ih bude više od 25.570, što je dosad najveći broj pregledanih u jednom danu, tokom prethodne akcije.

Otkako je Ministarstvo zdravlja pokrenulo ovu akciju mogućnost da prekontrolišu svoje zdravlje, na mnogo brži i jednostavniji način nego kada se pregledi individualno zakazuju, iskoristilo je više od 325.000 stanovnika. To je, kažu u Ministarstvu zdravlja, više nego što je na početku akcije moglo da se očekuje, s obzirom na činjenicu da u Srbiji tek četvrtina odraslog stanovništva ide na preventivne preglede.

I kada postoje organizivani skrining programi, kao recimo za rano otkrivanje karcinoma dojke, odziv je daleko od zadovoljavajućeg.

– Na mamografski pregled odazove se svaka treća žena, a ovaj pregled bi jednom u dve godine trebalo da uradi svaka žena između 50. i 69. godine – kaže direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije Verica Jovanović.

To je razlog što se u 60 odsto slučajeva u Srbiji karcinom dojke otkrije kada već bude veličine dva do dva i po centimetara, sa metastazama, kada su šanse za izlečenje mnogo manje nego u početnoj fazi bolesti, i godišnje imamo 1.600 smrtnih ishoda zbog ove bolesti.

NE ZNAJU ZA „PARKINSONA“

I NEUROLOŠKE bolesti su sve češće i dugo ostaju neprepoznate, naročito one sa nespecifičnim simptomima kao što je, recimo, Parkinsonova bolest od koje, prema procenama, boluje svaki stoti stanovnik stariji od 60 godina. To je jedan od razloga što je ovoga puta obezbeđen neurološki pregled za sve zainteresovane, a kod neurologa se, ipak, očekuje najviše pacijenata sa problemima vezanim za kičmu.

PRETHODNE VESTI

Danas je hrišćanski praznik SVETI LUKA !!!

SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju dva praznika, posvećena Svetom apostolu i jevanđelisti Luki i Svetom Petru Cetinjskom, koji su, iako predstavnici dve različite epohe, svojim delima zadužili pravoslavlje.

Jevanđelje po Luki je treće jevanđelje u Novom zavetu. Smatra se da je napisano oko 60. godine

U osnovi hrišćanske propovedi su Jevanđelje po Luki i Dela Svetih apostola.

Sveti Luka je bio među prvim propovednicima hrišćanstva, savremenik Isusa Hrista i jedan od pisaca četvorojevanđelja.

Smatra se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu, a poznata je „ikona u ikoni“, koja predstavlja Svetog Luku i ikonu Bogorodice koju svetitelj oslikava.

Slikarsko delo ovog svetitelja, rodom iz Antiohije, jesu i ikone Svetih apostola Petra i Pavla, a crkva ga smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.

Prema bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan nije obeležen kao zavetni, već je kao „crno slovo“ svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve.

Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica, a vernici Svetog Luku slave i kao iscelitelja i zaštitnika pojedinih zanata.

Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.

Sveti Luka je život okončao u 84. godini, kada ga, kako je zapisao vladika Nikolaj Velimirović, „zlobni idolopoklonici udariše na muke, Hrista radi, i obesiše o maslinu u gradu Tivi“.

Uspomenu na nedavno kanonizovanog Svetog Petra Cetinjskog, Srpska pravoslavna crkva slavi kao zavetni praznik i „crveno slovo“ u kalendaru.

Prema zapisu vladike Nikolaja, ovaj svetitelj je „ceo svoj život viteški posvetio svome narodu“, boreći se da izmiri zavađena plemena i odbrani zemlju od spoljnih neprijatelja.

Oba posla uspešno je obavio, a srpska crkva i narod posebno slave njegovu pobedu nad Napoleonovom vojskom u Boki i Dalmaciji.


OBIČAJI NA LUČINDAN

U Srbiji se na Svetog Luku koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, a kaže se i: „Ide Luka, eto vuka“ ili „Sveti Luka, sneg do kuka“, jer dolazi zima tokom koje vukovi dolaze do sela. U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti. U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke i da, ukoliko je vidite, to znači da sveti Luka moli boga za nas.

Na Lučindan se puštaju ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečana i bolja užina ili im se nose pite, koje u Hercegovini zovu pazarice. Kada ovca „zateže“, kažu da će biti teška zima. Ako ovce lakše primaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći.

Danas ne smete da budete preki i nervozni jer je Sveti Luka bio blag i miran, uvek pomagao ljudima.

PRETHODNE VESTI