MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

NA BOGOJAVLJENJE SE ŠIROM SRBIJE PLIVALO ZA ČASNI KRST!!!

  • Izvor: kurir.rs
Broj pregleda: 40

Veliki hrišćanski praznik Bogojavljenje obeležava se danas, a širom Srbije su organizovana tradicionalna plivanja za Časni krst.

Foto Nikola Milosavljević

Bogojavljenje je hrišćanski praznik kojim se obeležava uspomena na Hristovo krštenje na reci Jordan i javljanje Boga u vidu goluba i glasa: „Ovo je sin moj i njega poslušajte“.

Reč je o jednom od 15 najvećih hrišćanskih praznika, a tog dana u svim crkvama i hramovima se osvešćuje voda koju narod uzma i nosi kućama, jer se veruje da ima duhovna i lekovita svojstva.

Crkve koje poštuju julijanksi kalendar Bogojavljenje obeležavaju 19. januara.

Pliva se 33 metra, što simbolizuje broj godina života Isusa Hrista.

14.50 – Student Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Damnjan Ilić (19) prvi je doplivao do Časnog krsta na otvorenom bazenu Sportskog centra „Čair“.  Iako najmlađi učesnik Bogojavljenskog plivanja, Ilić je bio najbrži u konkurenciji 20 plivača, među kojima je bila i jedna devojka, njegova kuma Mima Stanković (25).

14.30 – Bogojavljenje je i u Banatu obeleženo tradicionalnim plivanjem za Časni krst i to na dve lokacije, na Starom jezeru i “Strelištu” u Novom Kozarcima, selu nedaleko od Kikinde. Krst je iznela bokserka Dragana Golić (29) iz Kikinde.

12.55 – U Kraljevu svi učesnici pobednici

Bogojavljensko plivanje za krst časni, koje je održano u selu Čukojevac kod Kraljeva, u subotu nije imalo takmičarski karakter, tako da su pobednicima nazvani svi učesnici koji su plivali na Zapadnoj Moravi, njih pedeset i dvoje, a među njima bila je i jedna dama – Milica Miljković iz Kraljeva.

11.21 – Vaterpolista do krsta u Ćupriji

Na tradicionalnom Bogojavljenskom plivanju za časni krst u Ćupriji, pobedio je 22-godišnji vaterpolista iz Kruševca Mihailo Adžić. 

11.00 – Bez plivanja za Časni krst u Loznici

Za Časni krst danas se pliva u mnogim krajevima Srbije, ali na Drini, u blizini graničnog prelaza Trbušnica, Lozničani danas neće to učiniti zbog organizacionih poteškoća.

10.39 – Prvi do krsta u Užicu ustigao je Jovan Todorović maturant Ekonomske škole, gde je inače temperatura oko nule. Plivalo je 94 Užičanina, najmlađi ima svega 17 godina, a najstariji 59.

PRETHODNE VESTI

Jedinstven način proslave Savindana u Srbiji u arandjelovačkoj OŠ „Sveti Sava“-Svetosavska svita!!!

  • Autor, foto: Danijela Burgić

Arandjelovac-Osnovna škola ,,Sveti Sava“ već dvanaest godina radi nešto vrlo značajno za prosvetu, za svoj grad, za razvoj pravih duhovnih vrednosti, za očuvanje tradicije…

Najveća, među mnogobrojnim, vrlo kvalitetnim, aktivnostima naše škole je Svetosavska svita – jedinstven način proslave Savindana u Srbiji, kojom čuvamo naše tradicionalne vrednosti i njihov neprocenjiv značaj.

Prva ovakva Svita organizovana je 2008.god, skromno, vođena isključivo entuzijazmom nastavnika. Vremenom je rasla, za nju se sve više znalo, pridruživalo joj se građanstvo , sveštenstvo i lokalna samouprava. Svaka naredna Svita je bila sve bogatija, drugačija, da bi pre par godina prerasla u manifestaciju grada Aranđelovca, ušla u turističku ponudu grada, a 2017. godine dobila i zasluženo priznanje od Srpske pravoslavne crkve – Arhijerejsku gramatu za unapređenje prosvete i očuvanje tradicije.

Ono što je zajedničko za svaku realizovanu Svetosavsku svitu je to, da više od 450 učenika u živopisnim srednjovekovnim kostimima (svi staleži iz vremena sv. Save), prolaze ulicama grada, predvođeni kočijom u kojoj sede najbolji učenici u ulozi Stefana Nemanje, njegove žene Ane i svetog Save.Sa obe strane kolone su dečaci – bakljaši, koji osvetljavaju put. Baklje simbolično prdstavljaju osvetljavanje puta za buduće naraštaje. Sve se to odigrava u večernjim satima, uoči Savindana, što daje poseban efekat celoj priči. Upotpunjena udruženjima koja neguju tradiciju , konjičkim klubovima i Udruženjem građana “Svibor“, koje neguje srpske viteške veštine, kolona dobija potpuniji izgled vremena srednjovnjkovne Srbije.

Nakon prolaska glavnom aranđelovačkom ulicom, poseban program održava se u posebnom ambijentu parka Bukovičke banje na Otvorenoj sceni.

Na Svetog Savu, tradicionalno se proglašava Svetosavsko dete (najbolji učenik, po mišljenju Nastavničkog veća, po svojim moralnim osobinama) koji dobija plaketu sa likom svetog Save.

Moramo da napomenemo da se već dvanaest godina ova manifestacija priprema i sprovodi bez i jednog incidenta. U njoj učestvuju svi zaposleni i svi učenici škole.

Naš cilj je da Svitom aktuelizujemo svetle primere ličnosti i njihovih dela iz naše bogate kulturne baštine, da jačamo viteški duh kroz požrtvovanje i trud za realizaciju ovog projekta na otvorenom, koji često prate izuzetno niske temperature, i da kroz kostimiranje i oživljavanje vremena kada je viteštvo bilo najsvetiji cilj, podsetimo da postoje i drugačije vrednosti od onih sveprisutnih u savremenom životu.

Pokazujemo da želimo aktivno da učestvujemo i u sadašnjosti i u budućnosti time što izlazimo iz škole i uključujemo se u život grada, sarađujući sa drugim školama, lokalnom zajednicom, crkvom i kulturno-umetničkim i sportskim društvima.

Većina naših učenika koji su nekada učestvovali u Sviti, a sada su srednjoškolci, rado dolaze i dele sa nama radost ponovnog susreta.
Svita je jedinstven javni čas kroz koji se prožimaju sadržaji iz nastave srpskog jezika, istorije, verske nastave, narodne tradicije, fizičkog vaspitanja, likovne kulture, dramske i recitatorske sekcije,hora i folklora.

Realizacijom Svite, na koju smo jako ponosni, i smatramo je najvećim od svih naših velikih projekata, želimo, prvenstveno, da lepo pretvorimo u stvarnost, a stvarnost da ostane tradicija!

Tradiciju proslave Savindana na jedinstven način, nastavljamo i ove godine manifestacijom „Svetosavske Svite“, koja će se održati u četvrtak , 24. januara 2019. godine. Polazak „Svetosavske Svite“ je u 17 časova ispred zgrade suda , glavnom ulicom pored hotela „Staro zdanje“ do Otvorene scene u parku Bukovičke banje gde će se sa početkom u 18 časova održati završna svečanost.

PRETHODNE VESTI

NEPLANIRANO POSTAO VEOMA USPEŠAN NOVINAR IZ TOPOLE !!!

  • Autor: Media-ps.rs
Broj pregleda: 437

Portal MEDIA PS (www.media-ps.rs) radi 5 godina. Veoma ozbiljno pristupamo svakoj vesti, bila ona iz oblasti ekonomije ili možda iz domena razonode. Pružamo svojim čitaocima vesti iz mnogih gradova Srbije, I saradjujemo sa skoro svim velikim medijskim kućama.

Vlasnik, Saša, novinar je po struci. Željka je invalidski penzioner i pošto nije u mogućnosti da radi, pridružila se suprugu u njegovom entuzijazmu i podržala ga da te 2014. godine započne rad na portalu.

U početku su sami tragali po netu za vestima, a onda je Saši zapalo za oko nekoliko objava izvesnog Dragana Spasića iz Topole. To su bile uglavnom sportske vesti. Prvi kontakt uspostavili su putem fejsbuka, razmenili brojeve telefona i onda su se čuli i počeli saradnju.

Iako je Dragan u početku veoma stidljivo slao vesti, plašeći se kako i koliko će to privući bilo koga da čita. Mnogi su u njegovom mestu podno Oplenca bili skeptični kako će to narod prihvatiti.

Dragoslav, ili kako ga svi zovu, majstor Spale  je polako postajao sve više onaj kome su se gradjani obraćali kada im je trebala pomoć da se njihova priča čuje daleko. 

I sve su to prave, životne priče, neke teške, tužne, pojedine vesele, u svakom slučaju, priče iz naroda.

Dragan je sa preko 1000 tekstova objavljenih na našem portalu podigao Topolu na jedan viši nivo na novinarskoj mapi.

Mnogi njegovi tekstovi pored našeg portala našli su se na nacionalnim televizijama kao i na velikim portalima sa kojima saradjujemo.

Podsetićemo vas samo priče o PAPRIKOLIMUNU, koja je dospela u mnoge novine, portale i televizije kao i priča o čoveku koji se bavi karlingom, Dejanu, koji pravi od voća prava jestiva remek dela za vaša slavlja.

To su samo 2 od mnogo priča koje je majstor Spale napravio u razgovoru sa svojim Topoljcima.

Nikako ne smemo da zaboravimo i mnoge tekstove koje je Spale napisao o samom gradu, o sportu i sportistima, klubovima….

I samo zbog želje da se što više približi svojim sugradjanima, da ovekoveči sve te trenutke, Dragan je otvorio i svoj youtube kanal Dragoslav Spasić, kao i fb stranu Fudbal u Topoli i grupu  Spale info.

A 17. januara 2018. godine Dragan je rešio  da SVOJ NOVINARSKI POSAO OZVANIČI otvaranjem agencije SPALE –INFO, I da krene jedan korak dalje.

Tako da danas, 5 godina posle imate pravi medijski dvojac, portal media-ps.rs i Spale info, koji su tu radi vas, da budete uvek tačno i korektno obavešteni o dešavanjima u Topoli.

Za ovih godinu dana koliko radi njegova agencija SPALE INFO  postigao je neverovatan uspeh.

-Na naše pitanje koliko mu je novinarstvo priraslo srcu govori da je  kupio najsavremenije 4 K kamere da biste uživali u kvalitetu video i foto priloga.

Ono što je interesantno, Dragan, kao i svi novinari sa portala, radi volonterski, pa ovaj njegov, da kažemo, posao, radi iz ljubavi, a inače je završio školu koja nema veze sa novinarstvom a uopšte se ne bavi tim poslom. I sam kaže da nije ni sanjao da će se baviti ovim, te da nije ni mislio da će mu novinarstvo ući u svaku poru života.

-Sve vesti koje Dragoslav ili popularno u Topoli, Spale, objavi možete naći na strani portala-VESTI GRADA TOPOLA.

Više puta su u našu redakciju stizale šaljive poruke sa pitanjem za vlasnika jel je klonirao novinara u Topoli jer se pojavljuje skoro svuda i na svakom mestu u kratkom vremenu.

I TAKO PRODJE NAŠIH PRVIH 5 GODINA- IDEMO DALJE….HVALA SPALE!

PRETHODNE VESTI

DOK JE SNEG NA KROVU-LEPOTE RESAVSKOG KRAJA ZIMI!!!

  • Autor: media-ps.rs
Broj pregleda: 304

Despotovac-Ova zima uveliko pokazuje svoje „čari“. Despotovac i okolna sela pokrivena su, kao i ostali deo Srbije, snegom i ledom.

                                          Foto-Despotovac-mesto koje volim

Sneg je padao otprilike do 17 časova večeras, takoreći, do mraka.

I manastir Manasija, i vodopad Veliki Buk, pa čak i spomenik Stevanu Sindjeliću bili su danas prekriveni snegom.

Deca su jedva čekala da se sankaju i igraju u snegu, dok su vredni meštani čistili ispred svojih radnji i kuća.

Što se tiče Despotovca,kao i okolnih sela, ove godine komunalne službe su radile baš dobro za razliku od prošlih godina. Imaju i mehanizacije i radnike i baš ih je bilo danas na ulici, konstatacije su mnogih meštana ovog kraja.

Iako je cela Srbija okovana snegom, ako vas put nanese u Resavski kraj, Despotovac, sela Lipovicu, Sladaju, Strmosten, Dvorište Lomnicu, Bukovac, Milivu, Plažane, Grabovicu, Zlatovo….obidjite neku od  znamenitosti Resavskog kraja.

Sigurno je da ćete uživati u čistom i oštrom vazduhu i upoznaćete vredne srpske domaćine koji će vam sa osmehom pomoći da se se opustite i uživate u domaćoj kuhinji ovog dela Srbije u lokalnim restoranima i kafanama, i otići ćete kući osveženi i puni lepih uspomena.

PRETHODNE VESTI

Sneg, otopljenje, ledena kiša, pa opet sneg i tako u krug-METEOROLOZI OTKRILI ŠTA NAS ČEKA

Broj pregleda: 76

Sneg, otopljenje, ledena kiša, pa opet sneg i tako u krug. Ovogodišnja zima u Srbiji bi se tako ukratko opisala. Ni meteorolozi više nisu sigurni kakvo će vreme biti, jer se najavljena prognoza ne dogodi, pa se sve menja iz sata u sat.

Na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda tako pojavilo se najnovije upozorenje koje navodi da će debljina snežnog pokrivača danas i sutra u nekim krajevima Srbije porasti i za 20 centimetara.

I u Beogradu će, tako, pasti novih 10 centimetara snega. Iako je jučerašnji crveni meteorološki alarm u nekim delovima Srbije zbog niskih temperatura prošao, na snazi su žuti i narandžasti alarm u celoj zemlji, i to zbog snega.

Danas na jugozapadu i jugu, a sutra i u većem delu Srbije očekuju nas obilnije snežne padavine i značajno povećanje visine snežnog pokrivača, a u planinskim predelima i stvaranje snežnih nanosa, prognoza je RHMZ.

Vetar je slab i umeren, severozapadni. Jutarnja temperatura od -5 do -1, najvisa dnevna od -3 do 1 stepen.

– I u Beogradu oblačno, sa snegom uz osetno povećanje visine snežnog pokrivača. Jutarnja temperatura kretaće se oko -1, a najviša dnevna oko 1. Sve su to normalne temperature za januar – slažu se meteorolozi.

U petak se očekuje prestanak snežnih padavina, ali i oblačno vreme koje će ujutru i prepodne biti praćeno sa mestimicnim snegom.

 Od sredine dana u petak prvo na jugu i jugozapadu, zatim i u ostalim krajevima očekuje se slabljenje i postepeni prestanak sneznih padavina – naznačeno je u prognozi RHMZ.

Subotnje jutro će osvanuti hladno, u većini mesta sa umerenim mrazem, a u nižim predelima biće maglovito. Tokom dana malo i umereno oblačno i suvo.

Od nedelje će biti umereno do potpuno oblačno i malo toplije, mestimično sa slabom kišom i snegom.

– U nedelju ćemo se obradovati sunčanom vremenu, imaćemo temperaturu od čak 5, 6 stepeni Celzijusa – napominje meteorolog Đorđe Đurić.

PRETHODNE VESTI

Danas velika i poštovana slava u našem narodu je SVETI STEFAN !!!

Broj pregleda: 83

Velika i poštovana slava u našem narodu …

Srpska pravoslavna crkva 27. decembra po crkvenom, starojulijanskom kalendaru (9. januara po gregorijanskom) proslavlja Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, zaštitnika loze Nemanjića.

Sveti Stefan bio je Jevrejin i rođak apostola Pavla. Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom. 

Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošću i silom Svetog Duha. Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka i osuđen.

Svetitelj se, ozaren svojom verom, obratio narodu i govorio o mnogim dobročinstvima koja je Bog učinio narodu Izrailja i nazvao ih izdajnicima i krvnicima Hristovim. 

Ubrzo posle toga izveli su ga iz grada i kamenovali. Među mučiteljima nalazio se i njegov rođak Savle, kasnije apostol Pavle. 

Stefanovu mučeničku pogibiju gledala je sa nekog udaljenog mesta i Presveta Bogorodica sa Svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere. 

Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenik.

Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil. 

Sveti Stefan se uvek slavi 9. januara, trećeg dana Božića i jedna je od većih slava u našem narodu.

Običaji

U Srba postoji veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan. Najrašireniji je da se tog dana iznosi božićna slama iz kuće, ali tiho da se ne „otera Božić“, jer slava sv. Stefana pada u drugi dan po najradosnijem hrišćanskom prazniku.

Slama se, zbog verovanja u njenu plodotvornu moć, prvo pažljivo pomete i sakupi, a potom ostavlja u štalu, voćnjak ili među pčele, da pojača rod ili napredak.

U Vojvodini je tradicija da slamu iznose žene, tiho, da se ne bi čulo kako odlazi Božić. One metlu kojom je božićna slama pometena, ne koriste tokom godine, već radi zdravlja čuvaju.

Slavski kolač za Stevanjdan mesi se dan pre slave, i ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom itd.

Iznosi se na već obogaćen sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama a zatim posvećuje i seče ili lomi, već pram lokalnim običajima).

Za ovu slavu, šaljivo kažu da je drže škrtice, jer siti gosti posle Božićnog slavlja, teško da mogu mnogo da pojedu i popiju.

Ipak, za ovu kao i za sve slave slavljene na tlu Srbije najvažnije je da domaćin na sto iznese slavski kolač, da na trpezi uz ikonicu sveca – Svetog Stefana, gori slavska sveća i da u domaćinovu kuću dođu njegovi najbliži – rodbina, kumovi, bliski prijatelji. Bez njih, ništa od navedenog nema smisla.

U šumadijskim selima se na Stevanjdan „polaze šljive“. Domaćin sa sekirom odlazi u voćnjak da „poseče nerodno“. Uzmahne sekirom, ali neko ko je s njim ga odvrati od seče govoreći da ne seče jer „rodiće ove godine“. Zatim se stavi blagorodna slama u raklje svakog stabla koje je „podbacilo“.

PRETHODNE VESTI

Britanski vidovnjak Krejg Hamilton najavio neke turbulentne događaje u 2019.godini!!

Broj pregleda: 75

U svojim predviđanjima za Veliku Britaniju, Ameriku, Evropu kao i za ostale zemlje sveta Hamilton predviđa mnoge turbulencije u političkim, ekološkim, poslovnim i socijalnim sferama.

Britanski vidovnjak Krejg Hamilton, koji je uspešno predvideo Trampovu pobedu i Bregzit, za 2019. godinu je najavio neke uznemirujuće događaje koji će se, kako on tvrdi, dogoditi u svetu.

U svojim predviđanjima za Veliku Britaniju, Ameriku, Evropu kao i za ostale zemlje sveta Hamilton predviđa mnoge turbulencije u političkim, ekološkim, poslovnim i socijalnim sferama. Za Veliku Britaniju Krejg predviđa ostavku Tereze Mej, koja će odmah nakon Bregzita 29. marta biti sklonjena sa funkcije premijera.

Velika Britanija će imati velikih problema zbog Bregzita, jer će se u poslednjem trenutku dogovoriti o izlasku iz Evropske Unije i to zahvaljujući dogovoru sa Nemačkom i Francuskom. Nakon tog datuma biće određenih problema oko trgovine i uvoza lekova, ali sve će se brzo stabilizovati.

Granica sa Irskom ostaće otvorena za nesmetan promet međunarodnih roba i usluga iz Evrope, ali će Irska ipak osigurati svoju granicu i staviti ograničenje. Boris Džonson biće novi premijer Velike Britanije. Ova zemlja uložiće veliki novac za svemirska istraživanja kao i u partnerstvo sa NASA-om. Veliki deo zemlje pretrpeće nezapamćene poplave, posebno na zapadu zemlje. Hamilton predviđa i veliku eksploziju u nekoj fabrici gasa i hemikalija.

Sjedinjene američke države u 2019. godini ući će u sukob sa Rusijom zbog Sirije, a američke trupe biće raspoređene u Izraelu. Predsednik Tramp će biti operisan, a neko od njegovih članova porodice imaće nesreću u kojoj će jedva izvući živu glavu. Pokušaji za svrgavanje Trampa postojaće i dalje, ali bezuspešno, jer će on dobiti i drugi predsednički mandat.

Tokom godine Amerika će se suočavati sa brojnim seizmičkim aktivnostima, uraganima, poplavama posebno na Floridi i istočnoj obali. Poznati estradni par izvršiće samoubistvo što će šokirati mnoge.

Kada je reč o Evropskoj Uniji, Hamilton predviđa dominaciju desničarskih stranaka i euro-skeptika koji će pobediti na izborima. Zastava EU bi takođe mogla da bude promenjena ili će čak biti zahteva da se u zastave država stavi zvezda koja bi simbolisala Evropsku Uniju i članstvo u istoj.

Angela Merkel će izgubiti na izborima i vrlo brzo daće ostavku. Nemačka automobilska industrija zapašće u krizu zbog problema sa izvozom u Ameriku. Tramp će uvesti veliku carinu na uvoz nemačkih automobila a Kina će potpuno zaustaviti uvoz nemačkih auta.

Nastaviće se migrantska kriza, koja će rezultovati mnogim protestima na ulicama Francuske, Nemačke, Švedske i Austrije. Evropska ekonomija doživeće pad tokom 2019. jer će opasti vrednost evra i dolara a funta će ojačati.

Od svetskih dešavanja za 2019. godinu. Krejg predviđa nemire u Kini zbog recesije i dugova. U Kanadi i Australiji će divljati požari, a Kanbera će biti najviše ugrožena. Rusiju će pogoditi meteorit, a ta vest će biti ispraćena u svim svetskim medijima. Ovaj pad meteora neće izazvati veliku štetu, ali to će da bude znak da treba povesti računa i o takvim dešavanjima kako bi se u budućnosti mogli izbeći slični scenariji.

Kina će od Rusije kupiti ratne brodove i drugu vojnu opremu, što će još više pojačati napetost u južnom kineskom moru. Amerika će pojačati svoje prisustvo u tom području.

Pod pritiskom Rusije, Turska će izaći iz konflikta sa Sirijom, ali neće uspeti da zaštiti svoje granice od naleta novih migranata.

Kim Jong Un daće ostavku na mesto predsednika Severne Koreje nakon dogovora sa Trampom, ali to će izazvati velike proteste i pobunu u zemlji.

Nepal će pretrpeti veliki razorni zemljotres, koji će potpuno razrušiti zemlju.

PRETHODNE VESTI

Pravoslavni vernici danas slave drugi dan Božića!! SABOR PRESVETE BOGORODICE!!!

Broj pregleda: 78

Cela priroda poklonila se Hristovom rođenju, a prvi od ljudi, koji su mu prišli, bili su pastiri.  Pravoslavni vernici danas slave drugi dan Božića, koji je posvećen Saboru Presvete Bogorodice.

Foo: wikipedia

U crkvenom bogoslužbenom kalendaru 7. 8. i 9. januar obeleženi su crvenim slovom, jer SPC crkva Božić slavi tri dana.

Danas drugog dana Božića obeležava se Sabor Presvete Bogorodice, dok se u utorak slavi Svetog arhiđakona Stefan, koga Republika Srpska i brojne srpske porodice praznuju kao krsnu slavu.

Dan nakon rođenja Isusa Hrista vernici saborovanjem odaju zahvalnost Bogorodici što je rodila Mesiju – spasitelja ljudskog roda.

Ovaj praznik naziva se Saborom Presvete Bogorodice zato što se tog dana sabiraju svi verni, da proslave Bogorodicu i što se toržestveno, saborno, služi u Njenu čast.

Cela priroda poklonila se Hristovom rođenju, a prvi od ljudi, koji su mu prišli, bili su pastiri.

Čuvajući stražu kod stada svojih, iznenadili su se pojavom anđela i slavom Gospodnjom, koja ih je obasjala.

Na današnji dan vernici treba da izgovore sledeće reči za zdravlje i spokoj tokom cele godine:

„Tvojim rođenjem Hriste Bože, zasija svetu svetlost bogopoznanja, jer se u toj svetlosti zvezdom učahu oni koji zvezdama služe, da se klanjaju Tebi, Suncu Pravde, i da poznaju Tebe sa visine Istoka, Gospode, slava Ti!“

U Makedoniji postoji poseban običaj na današnji dan, naime, u Ohridu se uoči drugog dana Božića večernja liturgija služi samo u Svetoj Bogorodici zvanoj Čelnica.

PRETHODNE VESTI

DANAS JE BOŽIĆ !!!

  • Izvor: novosti.rs
Broj pregleda: 58

Nije pogrešio veliki vladika Njegoš kada je napisao da „nema prave slave bez Božića“.

Za srpski, ali i ostale hrišćanske narode, reč je o prazniku jedinstvene radosti i topline, koji okuplja porodice, zbližava udaljene i miri zavađene.

Božić je dan kada se hrišćani prisećaju čudesne noći kada se u jaslama vitlejemske pećine, daleko od sjaja i raskoši, rodio Bogočovek. Njegov dolazak na svet, kako nas uči hrišćanska vera, prvi je znak ka putu spasenja i večnog života celog čovečanstva. Srpska pravoslavna crkva i ostale sestrinske pravoslavne crkve uče svoje vernike da prisećajući se dolaska Bogočoveka, prizovu u svoja srca strpljenje, mir i ljubav prema svim ljudima.

Srpski narod ovaj dan provodi u porodičnim okupljanjima oko badnjaka, u duhu zdravica, sloge i čestitki. Prazničnu sliku upotpunjuju praznična trpeza, toplina doma i međusobna ljubav ukućana.

Događaj kojem srpski narod daje počasno mesto u obeležavanju Badnjeg dana i Božića je unošenje badnjaka (mlado cerovo ili hrastovo drvo) u kuću. Prema verovanju, sa hrastovim granjem na Badnji dan u svaki dom ulazi i Isus, a slama koja u kući stoji sva tri dana praznovanja, podseća na onu u kojoj je rođen sin Božji. Veruje se da ona kući donosi mir i Božji blagoslov.

Badnjak se seče na badnje jutro. Glava kuće ustaje rano, oblači svečanu garderobu, popije čašu rakije i pristupa sečenju mladog stabla. U gradskim uslovima u domove se unose badnjaci kupljeni na pijacama ili trgovima.

Polaznik (ponegde zvan i radovan, jer donosi radost i sreću u dom) omiljeno je dete ili čeljade u porodici. Sa domaćinom se na božićno jutro pozdravlja i ljubi izgovarajući reči: „Hristos se rodi!“ a domaćin odgovara: „Vaistinu se rodi!“

Badnjak, koji obično stoji u prostoriji gde se familija okuplja, polaznik prvo daruje, potom prilazi vatri i džarajući je izgovara: „Koliko varnica, toliko zdravlja, radosti, veselja, parica…“. Upućuje najlepše želje za domaćina i blagostanje u njegovom domu, pa ga zato domaćica obavezno daruje.

Ističući da Božić daje sveukupni smisao životu, protojerej Ljubivoje Stojanović, duhovnik Crkve Ružice i Kapele Svete Petke, podseća na lep običaj u pravoslavlju – mirboženje.

– Nije reč samo o pomirenju posvađanih, nego i unapređivanju međuljudskih odnosa u svim segmentima. To nije moguće sve dok je svako zatvoren u sebe i svoj interes, pristajući na podele koje dovode do nesagledivih sukoba. Mi smo sami opteretili svoj život odlukama da smatramo za neprijatelje čitave narode, vernike drugih religijskih zajednica ili pristalice drugačijih ideologija. U takvom stanju radost Božića ne može da nas oblagorodi i preporodi.

Stojanović opominje da bi svako od nas trebalo da izbaci iz sebe gnev, mržnju i zlobu, a pre toga strahove od drugih i drugačijih. Tek kad se to ostvari, počinje uzrastanje u ljubavi Božijoj, koju lično doživljavamo i zajedničenjem žive vere delimo jedni sa drugima, umnožavamo je u sebi i jedni sa drugima i tako se usavršavamo.

BOGATSTVO OBIČAJA

Bogatstvo narodnih običaja razlog je zbog čega je Božić omiljeni praznik najvećeg broja pravoslavnih vernika, ali i svih koji poštuju srpsku tradiciju. Nepisano je pravilo da porodica Badnje veče obeležava okupljena oko badnjeg drveta za koje se smatra da u dom unosi sreću i spokoj, ali i opominje na praštanje i mirenje među zavađenima. Običaj je da se u seoskim uslovima badnjak seče u rano jutro. Po njega polazi domaćin, muška glava, koji ga pozdravlja rečima: „Dobro jutro, badnjače i čestit ti Božić.“ U mnogim delovima Srbije postoji običaj da se prvi iver badnjaka čuva, jer on donosi berićet u kući. U prostrtu slamu stavljaju se orasi, šećer, suvo voće i bombone za decu. U mnogim selima i danas je živ običaj vertepa ili koleda.

 

DOBAR ZNAK

„Ne daj bože vedroga Božića, ni oblačnoga Đurđevoga dana“, samo je jedno od mnoštva narodnih verovanja u vezi sa Božićem. Ovaj dan ima centralno mesto u zimskim svetkovinama, a etnolozi to vezuju i za novi početak godišnjeg ciklusa. Praznik Hristovog rođenja, za koji se smatra da koren vuče još iz najdublje slovenske prošlosti, uzima se kao idealan za početak nekog posla. Narod veruje da prvog dana praznika treba, makar simbolično, započeti neki posao ili poduhvat koji predstoji tokom godine. Uz to, smatra se da tokom praznika čovek treba da uradi pomalo od svega što voli, jer će onda to činiti i tokom cele sledeće godine. U mnogim delovima Srbije običaj je da se na drugi dan Božića obiđu njive, pašnjaci i torovi, i tako im se poželi svaki uspeh i berićet.

ČAROBNA ČESNICA

Dan pred praznik Rođenja Hristovog provodi se u postu i duhovnom smirenju. Skoro sve porodice u Srbiji na Badnji dan se okupljaju uz identičnu trpezu na kojoj su pasulj prebranac, riba, posna pita, crno vino… Badnje veče koje porodica proslavlja na okupu provodi se uz orahe, lešnike, suvo i sveže voće. Običaj je da se u slamu koja se posipa po podu kuće stave bombone, slatkiši i kocke šećera namenjene najmlađima.

Centralno mesto božićne trpeze u većini krajeva naše zemlje pripada – pečenici. Nju domaćica priprema na Badnji dan, a uglavnom je reč o prasetu ili jagnjetu. U nekim delovima Srbije, vađenje pečenice iz peći prati velika radost ukućana i veselje. Uz to, na stolu je i hleb – česnica. Traženje novčića u komadima česnice, omiljena je zabava najmlađih.

PRETHODNE VESTI

Danas se proslavljaju dva velika pravoslavna praznika-OCI I BADNJI DAN!!!

  • Izvor: kurir.rs
Broj pregleda: 86

Badnji dan je najbogatiji hrišćanski praznik što se tiče naših narodnih verovanja i običaja. Iako se Badnji dan smatra pre svega hrišćanskim praznikom narod ga je proslavljao na način koji se teško može okarakterisati kao hrišćanski.

Većina badnjih i božićnih običaja utemeljena je na saznanju da tih dana počinje nova godina i na verovanju da se baš tada odlučuje o sudbini kuće i ukućana u narednom jednogodišnjem periodu. Gotovo sve magijske ili kultne radnje o tim praznicima bile su inspirisane težnjom da se obezbede sreća i napredak u godini, piše opanak.rs

Izdvojili smo 20 starih narodnih običaja iz svih krajeva naše Srbije, koji se i dalje poštuju u mnogim seoskim, ali i gradskim sredinama gde za to postoje uslovi:

1. Još pre izlaska sunca na Božić se odlazilo na bunar, po takozvanu nenačetu vodu. Od te vode, kojoj su se pripisivala magijska svojstva, prvo se odlivalo za mešenje česnice, zatim za umivanje ukućana, a potom su nalivana i sva jela za božićni ručak. U narodu se verovalo da „nenačeta“ voda ima i isceliteljsku moć.

2. Postoji verovanje da je dobro za Božić započeti neki posao, jer bi ukućani i domaćinstvo bili napredni i bogati tokom čitave godine. Započinjanje posla bilo je simbolično, a posebno se počinjao posao koji prethodne godine nije išao od ruke ne bi li od Božića krenulo na bolje.

3. Ne valja bos ići po slami, jer će ukućane boleti noge, zato se odmah posle izuvanja navlače čarape na noge. U nekim delovima Srbije verovalo se da će mladić i devojka koji prespavaju na božićnoj slami tu noć sanjati osobu za koju će se udati, odnosno oženiti.

4. Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži natrag, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.

5. Na ovaj dan žene bi trebalo da zaklapaju grebene, jer će se tako zverima zatvoriti usta.

 6. Na Badnji dan i Božić ne valja da se vatra na ognjištu raspiruje duvanjem, da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne nadima od trave. Umesto duvanja, vatra se raspiruje lisnatim granama.

7. Kada ukućani poležu, baba ili neka druga starija žena zabode nož u vrata iznutra ili stavi glogov kolac iza vata i na njega obesi malo luka da bi se ukućani sačuvali od uroka, veštica i nečistih sila.

8. U nekim porodicama krompir nisu kuvali o Božiću da ne bi dobili čireve, a kod nekih je zabranjivano kuvanje pirinča „da se marva ne bi preko godine crvljala“, ili, po drugom objašnjenju, nisu ga kuvali „da vrane ne bi odnosile piliće“. Mnogi su pripremali sarmu. Međutim, neki je nisu kuvali za božićni ručak, da marva ne bi uginula, ili da prasići ne bi bili kilavi. U severnoj Bačkoj supu su morali da jedu svi ukućani jednom kašikom, a tek posle, svako iz svog tanjira, što je trebalo da simbolizuje slogu u porodici. U nekim selima je bilo zabranjeno jedenje viljuškama da živina ne bi čeprkala slamu.

9. Na Badnji dan uveče se stoka pospe solju, žitom i projom da bi se sačuvala od čini.

10. Posle večere poređaju se sve kašike uza zid po starešinstvu, pa čija preko noći padne, taj će umreti dogodine.

11. Za badnje veče krcaju se orasi. Svaki ukućanin razbije orah da vidi kakva mu je sreća te godine. Ako je jezgro oraha zdravo i jedro, biće dobra godina onome ko ga je iskrcao, ako ne, veruje se da će poboljevati i da neće te godine imati sreće. Orasi se bacaju po uglovima sobe jer se veruje da će onda kvočka izvesti puno pilića. Posle večeri na Badnje veče se svi ljube da ovce čuvaju jaganjce.

12. Na Božić se ne valja se ni sa kim svađati jer će ljude cele godine terati baksuz. Na Kosovu se verovalo da devojka koja ne može da se uda treba na Mali Božić da prenoći u tuđoj kući, pa će odmah biti isprošena.

13. Običaj je u mnogim krajevima da se o Badjoj večeri jede sa poda odn. slame koja je po potu rasuta. Badnja večera je u stvari gozba umrlim precima tj. prinošenje sakramentalne žrtve. Pokojni preci se na taj način pozivaju u kuću, u očekivanju da će pomoći. Zato im se prilazi bliže, zato im se hrana ne nudi na stolu, već dole na slami, bliže njihovom domašaju. Zato dok se jede treba da vlada mir, tihi glasovi i mistična atmosfera.

Srpska pravoslavna crkva obeležava danas praznik Oci, u narodu poznat i kao Očevi ili Očići, kada deca na prepad vezuju svoje očeve za noge na isti način kao što su njih vezivali na Detinjce ili majke na Materice.

PRETHODNE VESTI