Preporuka Odbora za saobraćaj i turizam EP, usvojena pre dva dana, usledila je posle više zahteva evropskih poslanika, mnogobrojnih peticija građana i ispitivanja mišljenja više od 4,6 miliona stanovnika EU u anketi koja je trajala od 1. jula do 16. avgusta prošle godine. Ukoliko preporuka Odbora prođe glasanje u Evropskom parlamentu, one zemlje koje se budu odlučile da zadrže „standardno“, odnosno zimsko vreme, poslednji put bi kazaljke trebalo da pomere u oktobru 2021, dok bi one koje se odluče za letnju računicu to mogle da učine u martu iste godine. Kada je reč o Srbiji, ostaje pitanje koje vreme će odgovarati našim građanima – letnje ili zimsko, kao i da li će imati priliku da na neki način glasaju o tome.

– Što bolje iskorišćavanje obdanice je u osnovi rešavanja pitanja računanja vremena – kaže Branko Simonović iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“. – U našoj jav nosti se, međutim, često raspravlja o zimskom i letnjem čitanju vremena, a previđa se treće, sasvim ravnopravno rešenje koje odgovara onom pre uvođenja ukaznog vremena 1983. godine. Ovo rešenje, naime, objedinjuje prednosti i poništava mane zimskog i letnjeg čitanja vremena. Ako bismo ga primenili, ostali bismo u osnovnoj časovnoj zoni, onoj koju zovemo zimsko vreme, ali bismo početak radnog vremena pomerili jedan čas unazad. To znači da bismo radili od osam do 16, a ne od devet do 17 časova

Naš sagovornik tvrdi da je svako rešenje bolje od pomeranja kazaljki.

– Za koje god rešenje da se opredelimo, biće bolje od dosadašnje prakse – kaže Simonović. – Ukoliko odaberemo letnje računanje vremena, početkom jula će svitati u pet ujutru, a obdanica će trajati do 20.30. Ako se, pak, priklonimo zimskom, obdanica će trajati od četiri do 19.30, ali će u tom slučaju onaj ko ustane u sedam prespavati tri sata dnevnog svetla.