NAJNOVIJE VESTI

Arno Gujon, Francuz koji je postao najveći dobrotvor Srba koji žive na Kosovu!!!

  • Izvor: kurir.rs

 Većina nas provede život tražeći sreću i odgovor na pitanje zašto smo mi ovde i šta je naša svrha. Onaj koji to otkrije je srećan čovek.

Jedan od njih je Arno Gujon, Francuz koji je postao najveći dobrotvor Srba koji žive na Kosovu. Kako je došao na tu ideju ispričao je u emisiji "Život priča".

Krajem 19. veka porodica Gujon, na čijem je čelu bila Alin Gujon, živela je u istočnoj Francuskoj i bila ugledna, imućna stočarska porodica. Živeli su na velikom imanju. 

Jedne noći 1886 godine izbio je požar. Vatra je u trenu odnela sve što je porodica Gujon godinama sticala. Odjednom, našli su se na ulici, nisu imali šta da jedu i gde da spavaju. Gradonačelnik je izdao potvrdu da su žrtve požara i dao im dozvolu da mogu da prose i organizuju donatorske događaje. Tako su imućni ljudi počeli da skupljaju pomoć za porodicu Gujon koje je ostala bez svega. I uspeli su da se oporave.

Dva veka kasnije, potomak Alin Gujon, oživljava svu dobrotu ljudi koji su pomogli njegovim precima i prepoznaje svu strahotu onih koji odjednom ostanu bez svega.

Arno Šarl Gujon, imao je samo 19 godina kada je, na jedan neobjašnjiv način zaokružio porodičnu priču koja je počela pre dva veka - postao je najveći dobrotvor Srba na Kosovu.

Njegovo interesovanje za Srbe počinje još kad je Arno bio dečak. Arnou i njegovom bratu i sestri, otac i deda pričali su svako veče o istoriji, grčkoj mitologiji, vrlo slikovito. U takvim večerima na red su dolazile priče i o ljudima koji pripadaju srpskom narodu.

Kada je počelo bombardovanje Srbije u porodici Gujon se sve više pričalo o Srbiji. Arnoov otac je pripadao onima koji su nisu razlikovali informisanje od propagande. Nije branio Srbe po svaku cenu, ali je tačno znao šta je laž, a šta ne. Učio je svoju decu da nije tačno sve što čuju o Srbiji. Učio ih je da primeru Srbije da, iako su u manjini, ne znači da nisu sa ispravne strane.

U Arnoovoj školi je organizovana debata koja je pravdala bombardovanje nacionalne televizije i pogibiju radnika. Arno, tada 13-godišnjak, jedini se javio za reč i suprostavio se svom profesoru pred svima. Tada je bio dečak kome je Kralj Petar Prvi postao uzor, jer je voleo Francusku i žrtvovao se za nju.

Šest godina kasnije, 2004. Arno se u medijima ponovo susreo sa strašnim pogromom Srba na Kosovu. Tada mu se rodila ideja da proba da im pomogne, da makar jedan dan u životima ljudi sa Kosova učini malo podnošljivijim, da im odnese neku pomoć, da znaju da neko misli na njih.

Zamolio je dve godine starijeg brata za pomoć. Podršku su dobili od roditelja i sestre, pa su svi zajedno krenuli da skupljaju pomoć - stare igračke, polovnu garderobu, sve što je iko imao da im da.

Majka i sestra su pravile kolače, prodavali ih ispred crkve i skupljali novac.

 

Trebalo je oformiti humanitarnu organizaciju. Oko toga nisu znali ništa, pa su uzeli statut jednog fudbalskog udruženja i preuredili ga u statut humanitarne organizacije kojoj su dali ime „Solidarnost za Kosovo“.

Arno, sa bratom i dva drugara, kreće put Kosova i Metohije, na put dug nekoliko hiljada kilometara. Spavali su u vrećama, napolju, na minus deset, jer je bila Nova godina kada su krenuli. Ništa im nije bilo teško, jer su znali tačno šta žele.

Prvi susret sa Srbima, bio je na samoj carini, gde nije naišao na čuvenu srpsku gostoljubivost. Carinik na Jarinju tražio mu je da fotokopira neke dokumente, u pola noći. Prvi susret sa Srbima na Kosovu ostao mu je u večnom sećanju. Deca u enklavama nisu imale ni čizme, ni kapute, bili su u vunenim čarapama i sandalama. Nije očekivao da to vidi u sred Evrope u 21.veku.

Već 13 godina Arno pokušava da putem svoje organizacije poruči da Srbi nisu monstrumi, da nisu zli, da nisu zveri. Kako bi to i dokazao, Arno se pridružio Srbima u maršu, u kojem se išlo od Beograda do Kosova peške. Tada je Arno, kako kaže, u potpunosti počeo da se identifikuje sa srpskim narodom.

Iako mu je često bilo jako teško da shvati neke srpske običaje i pravila ponašanja. Srpsko: dolazim za pet minuta, je ustvari uvek pola sata, u pekari nema dobar dan, molim vas jedan hleb, hvala, doviđenja – već samo: daj hleb. U gradskom prevozu se često osećao uvređenim kada mu neko kaže: ajd' samo malo, a sada se, kaže, navikao na tu „srpsku neposrednost.“

Nije mogao ni da shvati zašto Srbi pljuju na malu decu i što im govore da su ružna. Arno je odlučio da nauči srpski, jer je želeo da sa ljudima priča u „originalu“, nije želeo da mu ljudi prevode. Nije mu bilo lako, ali je za nekoliko godina savladao srpski jezik tako da mu i mnogi od nas mogu pozavideti na rečniku.

Arno ne zna koliko je puta bio na Kosovu. Ali zna da pomoć narodu na Kosovu nije samo hrana i odeća, jer pomoć mora biti i u drugim sferama života, najpre kulturi. Tako je prilikom poslednje posete Kosovu, Arno poklonio sedam klavira muzičkoj školi u selu Stanišor, a oni su priredili koncert u njegovu čast.

Do sada je pomoć koju je Arno obezbedio za Srbe na Kosovu vredna 3,5 miliona evra. Humanitarna organizacija „Solidarnost za Kosovo“ do sada je odvezla 14 konvoja sa odećom, obućom, hranom i opremom za narodne kuhinje. Izgradili su farmu alpskih koza i farmu za tov junadi i krave muzare, mlekaru, fabriku za pasterizaciju voća i povrća, postavljali plastenike, bušili bunare, renovirali 27 škola, porodilišta, manastirske konake, poklonili ambulantna kola, obezbedili video nadzor za srpske svetinje.
 

Čudesan susret sa Ivanom koja je odrasla u Francuskoj

A da je Arno zaista sudbinski vezan za Srbiju, govori i neverovatan susret sa jednom mladom ženom, na mostu u Zvorniku. Ivana, poreklom Srpkinja, rođena i odrasla u Francuskoj, došla je u grad na Drini na jedan dan, da obiđe rodbinu i srela Francuza koji je danas njen suprug sa kojim ima dve kćerke. Njih četvoro sada žive u Srbiji.

Arno kaže da se za istinu treba boriti čak i kad si u manjini, zbog čega je odlučio da bude na strani Srba, kada su svi bili protiv njih. Kada znate da ste u pravu, čekate da istina izadje na videlo, i samo treba biti strpljiv.

NAJNOVIJE VESTI

SV. DJURDJIC-slava u čast prenosa moštiju svetog Georgija, velikomučenika i borca za hrišćanstvo!!!

  • Izvor: telegraf.rs

Na liturgijama u hramovima pominje se stradanje svetog Đorđa, čije su mošti, po želji samog svetitelja, prenete u Lidu palestinsku, u hram njemu posvećen. Sveti Georgije je veoma poštovan u našem narodu i slavi se dva puta godišnje - kao praznik prenosa moštiju svetitelja (Đurđic) i 6. maja (23. aprila po kalendaru SPC) kada se obeležava dan njegove smrti (Đurđevdan).

Dani od Đurđica do Svetoga Mrate nazivaju se Mratinci ili Vučiji dani jer je sveti Mrata zaštitnik vukova. U vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.

U selima zapadne Srbije u ove dane se klalo, ćuteći u ranu zoru na kućnom pragu, crno pile ili mlad crni petao. Prethodno se piletu ili pevcu zaveže crnim koncem kljun da ne bi pustio nikakvog glasa. Odsečena pileća glava vezivala se crvenim koncem o verige, pa se sa njom bajalo u vreme dolaska vukova.

Hercegovci su u ove dane klali crno jare. Odranu kožu su zakopavali u zemlju, a glavu pobijali na vrh tora. Vukove tih dana niko nije lovio, jer bi im to donelo veliku nesreću.

Narodna priča govori o čoveku koji je sekao drva u šumi, kada su ga presreli vukovi, predvođeni najvećim, hromim vukom, koji ga je upitao da li slavi svetog Mratu. Uplašen seljak ga je slagao da slavi posle čega su se vukovi pokupili i otišli. Čovek  otrča pravo kod popa i javi mu da uzima Mratu za prislavu, a od te godine vukovi nisu više zalazili u njegov tor.

Dok je u bogoslužbenom kalendaru Đurđevdan obeležen crvenim slovom, Đurđic nije - on ne spada u zapovedne praznike iako je od velikog značaja za pravoslavnu crkvu.

Sveti Georgije pogubljen je 303. godine, zato što je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru. Propovedao je novozavetnu veru i, prema predanju, čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Oboje su osuđeni na smrt odsecanjem glave, a predanje kaže da je carica preminula pre izvršenja carske naredbe.

Na pravoslavnim ikonama sveti Georgije predstavljen je kako sa krstastim mačem ubija aždaju koja je simbol pagnske vere, dok je na ikoni koja se iznosi na Đurđic predstavljen kako drži koplje u rukama.

Veruje se da je u noći uoči stradanja, sveti Geordije je video Hrista, koji mu je na glavu stavio venac pobednika i rekao da će uskoro biti sa njim. Sveti Georgije je to snoviđenje ispričao svom slugi i zamolio ga da njegovo telo prenese u Palestinu, zavičaj njegove majke. U vreme cara Konstantina, u Lidi Palestinskoj, hrišćani su sazidali divan hram posvećen svetom Georgiju.

Jedna od najlepših legendi koja se vezuje za svetog Georgija glasi ovako:

"Po predanju, u jezeru u blizini grada Lida, u Palestini, živio je ogroman zmaj, koji je meštanima obližnjeg grada Virita stvarao brojne neprilike. Zmaj je često izlazio iz jezera i proždirao ljude koji bi se našli u blizini jezera a, pored toga, imao je i otrovan zadah od koga su se ljudi razboljevali i često i umirali. Žitelji ovog kraja su se najzad obratili i svom vladaru za pomoć ali im on zapovedi, da bi se rešili svojih problema sa zmajem, da svakog dana na obali jezera žrtvuju po jedno dete. Narod to prihvati i od sutrašnjeg dana započne žrtvovanje dece.

Svakog jutra je po jedno dete bilo ostavljano kraj jezera i ubrzo i proždirano. Na kraju je došao red i na ćerku tog vladara, jedinicu, koju okitiše i pripremiše za žrtvu zmaju. Dok je uplakana devojka stajala kraj jezera, pred njom se ukazao sveti Georgije, jašući na konju, sa kopljem u ruci. Tad je i zmaj izašao iz jezera a Georgije je pojurio ka njemu i zabio mu koplje u čeljust, prignječivši ga za zemlju. Po Georgijevom naređenju, devojka vezuje svoj pojas zmaju oko vrata i vodi ga prema gradu. Gradski vladar i svi žitelji zbog toga primiše hrišćanstvo a u gradu ubrzo bude izgrađena i velika crkva posvećena presvetoj Bogorodici i svetom Georgiju"

NAJNOVIJE VESTI

Potpisani ugovori za ulaganje u unapredjivanju IT i naučno-istraživačke infrastrukture u Srbiji!!!

  • Izvor: telegraf.rs

Projekti se finansiraju iz kredita Evropske investicione banke, a izgradnja sva tri objekta trebalo bi da počne krajem prvog kvartala naredne godine

Ugovori za realizaciju tri projekta, vrednih više od 20 miliona evra, za unapređenje IT i naučno istraživačke infrastrukture u Srbiji, potpisani su danas u Beogradu u prisustvu predsednice vlade Srbije, Ane Brnabić.

Reč je o ugovorima za izgradnju lamele Elektronskog fakulteta u Nišu, Naučno-tehnološkog parka (NTP) u Nišu, kao i zgrade za projekat "Verokio" Instituta za fiziku u Beogradu.

Projekti se finansiraju iz kredita Evropske investicione banke, a izgradnja sva tri objekta trebalo bi da počne krajem prvog kvartala naredne godine.Parafe na ugovore stavili su ministar prosvete Mladen Šarccević, ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović, direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević, gradonačelnik Niša Darko Bulatović i direktor Instituta za fiziku Aleksandar Bogojević.

Predsednica vlade Ana Brnabić rekla je da je potpisivanje tri ugovora još jedan korak napred i da su projekti na koje se ugovori odnose važni za nauku, obrazovanje, digitalizaciju, ali i za našu građevinsku industriju i BDP Srbije.

- Važno je da završavamo posao, da počinjemo projekte i da ih završavamo, jer smo toliko dugo imali praksu da nešto počnemo, a da to ne završavamo - podvukla je predsednica vlade.

Kako je rekla, lamela Elektronskog fakulteta u Nišu bila je predviđena originalnim projektom iz 1975. godine, ali nikada nije počela gradnja. Ona je zahvalila svim partnerima, pre svega Evropskoj investicionoj banci, iz čijih se kredita projekti finansiraju, što, kako je rekla, pokazuje blisku saradnju sa EU na raznim segmentima razvoja društva.

Uputila je zahvalnost predstavnicima Niša i Elektronskog fakulteta iz tog grada, kao i Institutu za fiziku u Beogradu.

Radovi na izgradnji lamele Elektronskog fakulteta i NTP u Nišu i projekta Verikio, deo su podrške Vlade Srbije i Saveta za inovaciono preduzetništvo i IT razvoju i naučne infrastrukture u Srbiji.

Pored ova tri, planirana je i realizacija još četiri projekta, od kojih su dva već počela - izgradnja NTP u Novom Sadu i tender za izradu projekta za novu zgradu Instituta Biosens u Novom Sadu, dok će dva tek biti pokrenuta - nova zgrada FON-a u Beogradu i zgrada za obrazovanje IT inženjera u Beogradu.

Ukupna vrednost sedam projekata veća je od 50 miliona evra.

NAJNOVIJE VESTI

Ministarstvo zdravlja planira da raspiše konkurs za zapošljavanje još 1.777 medicinskih radnika!!!

  • Izvtor: novosti.rs

BEOGRAD - Do kraja godine Ministarstvo zdravlja planira da raspiše konkurs za zapošljavanje još 1.777 medicinskih radnika, među kojima 216 lekara.U tom ministarstvu kažu za Tanjug da je u poslednje tri godine, od avgusta 2014. do avgusta ove godine, uz saglasnost Komisije Vlade Srbije zaposleno 7.024 medicinskih radnika.

To znači da će za nešto više od tri godine posao dobiti ukupno 8.801 zdravstveni radnik.

Komisija Vlade Srbije dala je saglasnosti za zapošljavanje 2.461 zdravstvenog radnika na neodređeno vreme od 1. januara do 29. avgusta ove godine.

Prošle godine data je saglasnost za zapošljavanje 1.245 medicinara, 2016. godine za njih 1.323, a 2014. godine za zapošljavanje 2.086 medicinskih radnika.

Takođe, od septembra 2014. do septembra ove godine odobrena je ukupno 5.591 specijalizacija.

Podsećaju i da su izmene u odobravanju specijalizacija uvedene 2014. godine, jer je zbog prethodnih odluka da se specijalizacije ne odobravaju, zdravstveni sistem bio ozbiljno ugrožen, pa su pored olakšica u odobravanju, uvedene i volonterske specijalizacije.

NAJNOVIJE VESTI

MALENIM STOPAMA za korak više!!!

  • Autor: Danijela Stojanović

Paraćin- Filip Miladinović je učenik VI/3 razreda OŠ "Radoje Domanović" u Paraćinu. Ništa neobično dok ga ne vidimo. 

Foto: Privatna arhiva

Filip je u invalidskim kolicima jer boluje od cerebralne paralize i njegovo lečenje je neophodno.

Da bi se malom Filipu pomoglo da bude kao druga deca, njegova školska drugarica Dunja Marković došla je na ideju da pomogne  svom drugaru. Svoju ideju je  predočila razrednoj starešini Ankici Stevanović i naravno drugarima iz odeljena (VI/3) koji su ideju odmah prihvatili .

Naime, na vašaru  19.oktobra  su uz podršku roditelja i razredne starešine napravili prodajnu izlozbu svojih radova, ali se ovde ne zaustaljaju, već prave sledeću akciju u ponedeljak, 06.novembra  u holu škole R.Domanović u Paraćinu, gde su prodavali  slatkiše koje su napravile vredne ruke  roditelja i djaka sa sloganom KOLAČIĆ ZA FIĆIN KORAČIĆ

Foto: Ankica Stevanović (razredni starešina)

Ide se korak dalje. Za Filipov korak. Rame uz rame sa direktorom škole Aleksandrom Jovanovićem, nastavnicom  Ankicom i nastavnikom fizičkog vaspitanja Svetislavom Mladenovićem stali su brojni roditelji djaka ove škole, kao i bivši i sadašnji učenici.

Da bi se pomoglo malom Filipu učešće u pomoći su uzeli i  lokalni fudbalski timovi.  

VAŠE MALO ZA FILIPA ZNAČI MNOGO

 U Credit Agricole banci otvoren je žiro račun  gde svi koji žele da pomognu Filipu mogu da uplate dobrovljni prilog  sa naznakom- za pomoć Filipu Miladinoviću-


Br žiro racuna je 330-5900103737523-77 Credit Agricole bank

ostale vesti iz Paraćina>>OVDE

NAJNOVIJE VESTI

RIGOROZNE KONTROLE VOZAČA-Ko odbije testiranje biće platiće ogromnu kaznu!!!

  • Izvor: Alo.rs

Kontrole će se vršiti specijalnim aparatom kojim se analizom pljuvačke za samo pet minuta može utvrditi prisustvo šest različitih psihoaktivnih supstanci

Saobraćajna policija će u narednim mesecima obavljati rigorozne kontrole vozača na upotrebu narkotika. Ta odluka je doneta nakon jednodnevnog testiranja u Kruševcu gde je čak 22 od 40 vozača bilo pozitivno na droge i tablete za smirenje.

Kontrole će se vršiti specijalnim aparatom kojim se, analizom pljuvačke , za samo pet minuta može utvrditi prisustvo šest različitih psihoaktivnih supstanci - kokaina, heroina, benzodijazepina, kanabisa, metamfetamina i amfitamina. Svaki vozač kome u organizmu nađu neku od ovih supstanci biće zadržan u policijskoj stanici 12 sati i dobiće kaznu od 15.000 do 30.000 dinara, kao i oduzimanje dozvole na šest meseci.

Ukoliko neko odbije testiranje biće kažnjen sa 100.000 do 120.000 dinara, 14 kaznenih poena i oduzimanjem dozvole na osam meseci ili zatvorom od 30 dana.

Pošto je testiranje na ove supstance prilično skupo i košta oko 25 evra, nisu kontrolisani svi vozači, pa su vršena povremena jednodnevna testiranja širom Srbije, ali i to je bilo dovoljno da se dobiju poražavajući rezultati. Nakon jednodnevnog testiranja u Kruševcu je čak 22 od 40 vozača bilo pozitivno na droge i tablete za smirenje.

- Koristićemo moderan aparat koji analizom pljuvačke za samo pet minuta može utvrditi prisustvo šest različitih psihoaktivnih supstanci - kokaina, heroina, benzodijazepina, kanabisa, metamfetamina i amfitamina. Svaki vozač kome u organizmu nađu neku od ovih supstanci može da očekuje nultu toleranciju od strane policije - rekli su iz Uprave policije za Informer.

- Vožnja pod dejstvom psihoaktivnih supstanci se nikome neće tolerisati i praštati, isto kao ni alkohol. Svaki vozač kome u organizmu nađu neku od ovih supstanci biće zadržan u policijskoj stanici 12 sati i dobiće kaznu od 15.000 do 30.000 dinara, kao i oduzimanje dozvole na šest meseci - dodali su iz Uprave.

NAJNOVIJE VESTI

Više od 1600 đaka učiće kroz interaktivnu nastavu do kraja školske godine!!

  • Autor: Ljubica Sokić

Beograd-Telenor fondacija je, u okviru projekta Unapređenje digitalne pismenosti pomoću IKT-a u osnovnim školama u Srbiji, obezbedila Coprix interaktivne bukvare, kao i Coprix aplikacije za učenje matematike i engleskog jezika, interaktivne table i tablete za 10 osnovnih škola u Srbiji. To znači da 24 učitelja koji su prošli obuku drže interaktivnu nastavu za više od 500 učenika u školama širom Srbije, a predviđeno je da do kraja ove školske godine broj poraste na 1600 đaka.

„Ideja nam je da povećamo i broj obučenih učitelja, jer su oni najbitniji u procesu prenošenja znanja i korišćenja novih tehnologija. Do kraja školske godine, očekujemo da 56 učitelja bude u potpunosti obučeno za ovakav vid nastave. Testiranja su pokazala da rad pomoću aplikacija duže drži pažnju deci nego tradicionalan rad uz udžbenik, i da, na ovaj način, osim što osavremenjujemo nastavu, podižemo nivo digitalne pismenosti u Srbiji”, izjavila je Milica Begenišić, menadžerka Telenor fondacije. 

Danijela Stefanović, učiteljica OŠ „Vuk Karadžić“ iz Žitkovca kaže da su njeni učenici oduševljeni i da su rad na interaktivnoj tabli shvatili kao nagradu za svoj trud, ali i da, na taj način, lakše savladavaju gradivo.

„Radimo na njoj svakog dana, od prvog slova koje smo učili. Oni već znaju svaki korak, znaju sami da pokrenu aplikaciju i pronađu slovo koje im je potrebno. Na tome smo insistirali od početka“, istakla je Danijela Stefanović.

Interaktivni bukvar je višestruko nagrađivani sistem za učenje jezika, koji je razvila kompanija COPRIX media, u saradnji sa profesorima sa Filološkog i Učiteljskog fakulteta. Prvaci uče koristeći najsavremenije tehnologije i digitalne olovke za ispis, što omogućava pun razvoj grafomotorike, na isti način kao kad pišu na papiru. Sistem prikuplja i analizira podatke i daje uvid u napredak svakog deteta.

Zahvaljujući Telenor fondaciji, opremu i licencu dobile su škole:

„Sava Šumanović”, Zemun

„Mihailo Petrovic Alas”, Beograd, opština Stari grad

„Sveti Sava”, Batočina

„Vuk Karadžić”, Krivaja (Bačka Topola)

„Milan Mijalković”, Jagodina

„Učitelj Tasa”, Niš

„Sveti Sava”, Kikinda

„Bora Lazić”, Vlaška (Mladenovac)

„Vuk Karadžić”, Žitkovac (Aleksinac)

„Dragiša Luković-Španac", Kragujevac

Da li na dnu jame Cerova zaista počiva komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini?!!!

  • Izvor: novosti.rs

NEDAVNO otkriće masovne grobnice u pećini Cerova na Zlatiboru, potkrepljeno svedočenjima najstarijih meštana ovog kraja, pokazalo je da su na ovom mestu u junu 1945. surovo i bez presude likvidirani srpski mladići, povratnici iz rata. Prethodnih dana, speleolozi su se još jednom spustili na dno jame, a među kostima, tabakerama, kaiševima, opancima, cokulama i ispucanim čaurama pronašli su jedan prepoznatljiv predmet - staklo i deo okvira za naočare, koje liče na one koje je uoči streljanja 1946. godine nosio đeneral Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini.

- Pored dela naočara, koje smo pronašli u jami Cerova, a koje izgledaju baš kao one kakve je imao Draža Mihailović, postoje i svedočenja da su se Slobodan Penezić Krcun, vođa akcije hvatanja đenerala, kao i Miloš Minić, tužilac u sudskom procesu protiv Mihailovića, u poratnim godinama na Zlatiboru lično raspitivali o jami. Bilo im je verovatno važno da baš oni, bez posrednika, provere šta meštani znaju o tajni koju pećina krije. Minić je pokazivao naročito interesovanje - objašnjava Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina. - Komunisti su decenijama istraživačima vešto poturali pogrešne tragove o tajnom grobu vođe ravnogorskog oslobodilačkog pokreta. Jednako revnosno i vešto, udaljavali su istraživače od jame Cerova. Tako je ona bila tajna, sve do sada. To budi opravdanu sumnju da je đeneral Dragoljub Draža Mihailović 17. jula 1946. mogao biti streljan baš nad pećinom u Mušvetama i da je bačen među kosti svojih saboraca, likvidiranih godinu dana ranije.

- Do odgovora ćemo doći. Odmah po ponovnom spuštanju u jamu obavestili smo policiju o novim otkrićima, a njihova obaveza je da o svemu izveste tužilaštvo. Uprkos višedecenijskom zataškavanju, tužilaštvo je dužno da pokrene istragu. Očekujemo da će DNK analize posmrtnih ostataka biti urađene. One bi mogle da daju odgovor o tragičnom kraju Draže Mihailovića i ostalih značajnih pripadnika ravnogorskog oslobodilačkog pokreta kojima je suđeno zajedno sa Mihailovićem, a koji se nisu domogli izbeglištva - dodao je Stamatović, koji se sa šestoricom speleologa i četvoricom sveštenika Srpske pravoslavne crkve spustio na dno jame. Jamu Cerova nedavno je otkrio freskopisac i speleolog Dimitrije Mirko Ćelić iz Prigrevice kod Apatina, sa kolegama iz beogradskog kluba "Asak". "Novosti" su zatim obelodanile najmračniju zlatiborsku tajnu, skrivanu 70 godina.

Staklo i deo metalnog okvira naočara načeo je zub vremena. Metalni deo je skoro potpuno satrulio, ali je ostatke moguće konzervirati. Uz deo naočara, u podzemnoj dvorani 50 sa 50 metara, pronađene su dve tabakere, cokule, opanci, gumenjaci, dva opasača, značka Saveza skauta omladine Kraljevine Jugoslavije, delovi testere, prazne čaure, žice kojima su žrtvama bile vezane ruke i noge - kaže Ćelić. - Ličnih dokumenata kod žrtava, nažalost, nema. Ili su im oduzeta pre likvidacije ili su satrulila.

Skromni istorijski izvori govore da je na Zlatiboru netragom nestalo između 200 i 300 srpskih mladića, povratnika iz rata u jugozapadnu i zapadnu Srbiju. Njima je obećavana sloboda "ako nisu okrvavili ruke". Neki od njih završili su u jami Cerova. Većini se, ipak, trag gubi u užičkom zatvoru.

- Krajem 1945. dođoše u Mušvete dve žene iz Kosjerića, u crnini. Njima je neko došapnuo tačno mesto gde su im muževi skončali. Jedna od njih reče da joj se muž zvao Srbo - svedoči Obren Đekić (90), jedini živi svedok likvidacija nad jamom Cerova.

On je posvedočio da je njegov otac Ivan, solunac, video kako B. A. sa D. R. i Đ. M. (imena poznata redakciji) ubijaju ljude nad jamom! Sva trojica su Zlatiborci. Dogodilo se tako da se za samo jednu žrtvu zna da je reč o "Srbu iz Kosjerića".

Ko su ostali, zasad nije poznato. Dok se ne utvrdi istina, predmeti pronađeni u jami biće konzervirani i sačuvani. Opštinari su raskrčili stazu do jame dugu dva-tri kilometra kroz neprohodnu šumu. Uskoro će urediti ovaj prilazni put, da bi pećinu otvorili za posetioce.

MESTO na kome počiva Draža Mihailović najveća je srpska tajna. Dosadašnji tragovi vodili su na Adu Ciganliju, na plavni deo Velikog ratnog ostrva, u Lisičiji potok u blizini Belog dvora...

Jedino su u jami Cerova, u zlatiborskom selu Mušvete, pronađeni nekakvi tragovi, koji bi mogli da reše višedecenijsku misteriju. DNK analiza nađenih kostiju mogla bi da zatvori veliko srpsko traganje, čiji su najvažniji akteri: Mihailović, Krcun i Minić - svi iz užičkog kraja.

U jami Cerova služen je parastos stradalnicima čije su kosti nedavno otkrivene na dnu pećine. Četvorica sveštenika sa Zlatibora i iz Užica, a nešto ovakvo dogodilo se verovatno prvi put u istoriji, spustila su se niz konopce, sa speleolozima, na dno jame. Dole, oko petnaest metara ispod površine zemlje, služili su parastos zasad bezimenim žrtvama. Nad njihovim je kostima, posle sedam decenija skrivanja užasnog zločina, zasijao plamen sveća.

RASPITIVANjE Miloša Minića za jamu Cerova na Zlatiboru mogao bi da bude poslednji čin u njegovim odnosima sa streljanim đeneralom Mihailovićem. Baš je Minić krajem jula 1941, a zatim još dva puta, u avgustu i septembru iste godine, vodio pregovore sa Mihailovićem o zajedničkoj borbi partizana i ravnogoraca. Bili su to prvi zvanični kontakti dveju strana. On je organizovao, a zatim je i prisustvovao susretu Josipa Broza i Draže Mihailovića u Struganiku 19. septembra 1941. Posle rata, bio je tužilac na procesima svim najvažnijim ravnogorcima, Keseroviću, Lukačeviću, Gašpareviću... Bio je glavni tužilac u "Beogradskom procesu" Mihailoviću i još 23 pripadnika JVuO, vojnim komandantima, predratnim srpskim političarima i članovima Jugoslovenske vlade u izbeglištvu.

MITROVDAN-verovanja i običaji!!!

  • Izvor:telegraf.rs

Mitrovdan je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima.

Dan Svetig Velikomučenika Dimitrija poznat je u narodu kao Mitrovdan, slavi se 8. novembra, po novom kalendaru. Kako kažu narodna verovanja, uoči Mitrovdana i Đurđevdana treba da je svako kod svoje kuće, a evo i zašto.

Ovaj datum se u narodu označava i kao hajdučki rastanak i doba godine kada počinje zima.

Svetac koga kao krsnu slavu slave mnoge srpske porodice, rodio se u grčkom gradu Solunu od blagorodnih i blagočestivih roditelja, koji dugo nisu mogli da imaju decu.

U srpskom narodu Mitrovdan je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima.

Kako kažu narodna verovanja, uoči Mitrovdana i Đurđevdana treba da je svako kod svoje kuće jer ko tada ne bude u svom domu, taj će se preko cele godine noćivati po tuđim kućama.

Običaj je kod našeg naroda da se na Mitrovdan otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljuju nove.

Pošto nije hteo da goni i istrebljuje hrišćane po nalogu cara Maksimijana, on je Dimitrija poslao u tamnicu, gde je kasnije, kada je priznao da je hrišćanin, i pogubljen. Njegovo telo su potajno uzeli hrišćani i sahranili ga.

CRKVA PODIGNUTA NAD MOŠTIMA

Iz njegovog tela poteklo je celebno miro, kojim se mnogi bolesnici izlečiše. Uskoro nad moštima bi podignuta mala crkva. Neki velmož Ilirski Leontije bejaše bolestan od neizlečive bolesti. On priteče moštima sv. Dimitrija s molitvom i bi potpuno isceljen. Iz blagodarnosti Leontije je podigao mnogo veću crkvu na mestu stare.

"STANITE, NE DIRAJTE!"

Svetitelj mu se javio u dva maha. Kada je car Justinijan hteo da prenese mošti svetiteljeve iz Soluna u Carigrad, iskočiše plamene iskre od groba i ču se glas: "stanite, i ne dirajte!" I tako mošti sv. Dimitrija ostaše zauvek u Solunu.

Kao zaštitnik Soluna, sveti Dimitrije mnogo se puta javljao i mnogo puta spasao Solun velike bede. Čudesima njegovim, smatra se, nema broja.

Svetog Dimitrija Rusi smatraju pokroviteljem Sibira, koji je osvojen i Rusiji prisvojen 26. oktobra 1581. godine.

NAJNOVIJE VESTI

U „Rajskim papirima“ se našla i Srbija!!!

  • Izvor: novosti.rs

Među imenima iz Srbije pominju se kladionica "Meridijan", koja je pokrenula posao internet-klađenja na Malti 2007. godine, kada je to bilo zabranjeno u Srbiji. "Meridijan" u Srbiji drži domaća kompanija "Joker games", osnovana 2001, koja je u vlasništvu Aleksandra Milovanovića, Snežane Božović i Zorana Miloševića.

U pisanom odgovoru KRIK-u vlasnici "Meridijana" su rekli da nisu primarno zbog poreskih olakšica osnovali kompanije na Malti, već da su to uradili kako bi ušli u posao onlajn klađenja.

U "Rajskim papirima" pojavljuje se i general Jovan Čeković, dugogodišnji direktor državne firme za trgovinu oružjem "Jugoimport SDPR". On je vlasnik malteške kompanije "Jomil Malta Limited" koja je osnovana 2007. godine, a koja je deo šire mreže kompanija "Jomil" registrovanih u Srbiji, Crnoj Gori, Francuskoj, Kongu, Kipru, Malti i Angoli, a njima upravljaju Čeković i njegova ćerka Milica.

Bivši general i trgovac oružjem Radoš Rubaković takođe posluje na Malti i ima firmu osnovanu 2008. Njegova firma je 2010. godine u Srbiji osnovala predstavništvo.

Dokumenta govore i o prodaji dela vlasništva domaće kompanije "Južna Bačka", koja sklapa milionske poslove s državom.

Ova dokumenta otkrivaju i pozadinu propasti privatizovane kompanije "Energetika" iz Loznice, dela čuvenog holdinga "Viskoza".

Biznismen Bogdan Rodić, među čijim su partnerima bili bliski saradnici narko-bosa Darka Šarića, vlasnik je dve ofšor kompanije registrovane na Malti, pokazuju dokumenta iz projekta "Rajski papiri". Porodica Rodić poseduje mnogo firmi u Srbiji, ali je pre svega poznata po tome što je osnovala trgovinski lanac "Roda", kao i što je u vlasništvu članova porodice bila "MB pivara".

Otkrivaju se i novi detalji o biznismenu Nebojši Ivkoviću - jednom od učesnika 24 sporne privatizacije koje je istraživao Savet za borbu protiv korupcije, a koji je privatizovao fabriku za proizvodnju i remont šinskih vozila "Šinvoz" iz Zrenjanina u aprilu 2004. godine, koja je potom otišla u stečaj.

Branislav Grujić, srpski biznismen koji ima poslove i u Rusiji, u "Rajskim papirima" pojavljuje se kao suvlasnik malteške kompanije "PF Properties Limited".

Poznati srpski građevinski inženjer Zoran Florić vlasnik je malteške firme "Roads Team Company LTD" osnovane 2010. Njegova srpska firma "Euro Gardi Group" nosilac je konzorcijuma koji je u aprilu ove godine dobio javnu nabavku za izradu projekta nove zgrade Radio-televizije Vojvodine - posao vredan 20 miliona dinara.

U dokumentima sa Malte pojavljuje se i arhitekta Ivan Bekčić Petrović, izvođač radova rekonstrukcije terminala 2 Aerodroma "Nikola Tesla".

U bazi podataka pojavljuje se i ime britanskog advokata Marka Harisona, koji radi iz kancelarije registrovane u Beogradu. Harison je bio savetnik Agencije za privatizaciju u nekoliko velikih poslova, uključujući i kontroverznu privatizaciju benzinskih pumpi "Beopetrol".

KRIK ističe da posedovanje ofšor kompanije i poslovanje preko nje ne podrazumeva nužno nezakonite radnje, kao i da pominjanje bilo čijeg imena ne upućuje na to da je neko kršio zakon.