NAJNOVIJE VESTI

Oliver Ivanović ubijen je danas u Kosovskoj Mitrovici kada je na njega, za sada nepoznati napadač, ispalio više hitaca!!!

Lider Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“ Oliver Ivanović ubijen je u pucnjavi koja se jutros oko 8.15 časova dogodila u Kosovskoj Mitrovici.

Na Ivanovića je pucano dok je ulazio u prostorije svoje stranke. Prema nezvaničnim informacijama, Ivanović je nakon napada hitno transportovan u KBC Kosovska Mitrovica, ali bez znakova života. Hitnu pomoć je pozvala komšinica koja je pošla da kupi hleb.

Kako je saopštila Ksenija Božović iz GI SDP, policija je ispred kancelarije pronašla tri čaure. Na njega je pucao nepoznati muškarac iz pištolja.

Nezvanično se međutim saznaje da su na mestu zločina pronađene najmanje 4 čaure, ali ne i peta, pošto je taj hitac verovatno bio smrtonosan. Pištolj je imao prigušivač.

Ubistvo se dogodilo u Sutjeskoj ulici, a nedaleko od mesta zločina, u ulici Vojvode Putnika, pronađen je i zapaljeni automobil „opel astra“, kojim je ubica najverovatnije sa saučesnikom pobegao, a potom i zapalio da prikrije tragove. Taj auto nije imao tablice, a policija istražuje da li je ukraden i da li je zajedno s njim zapaljen i pištolj kojim je Ivanović ubijen.

Oliver Ivanović rođen je 1. aprila 1953. godine u selu Rznić kod Dečana.  Osnovnu i Mašinsko-tehničku školu završio u Kosovskoj Mitrovici. Bio je pitomac Vojne akademije u Zagrebu, ali je napušta posle tri godine. Završio Mašinski fakultet u Mitrovici, a u Prištini je diplomirao i na Ekonomskom fakultetu.Radio je u mitrovačkom transportnom preduzeću „TransKosovo“, fabrici keramičkih pločica „Mozaik“ i predstavništvu firme „Hepok“ iz Mostara. Od 1991. do 1998. bio je na čelu sportskog centra u Kosovskoj Mitrovici. Na mestu zamenika generalnog direktora kompanije „Feronikl“ iz Glogovca proveo je period do 2004. godine, kada je postao direktor Nacionalne službe za zapošljavanje za Kosovo i Metohiju.

Kada je 1999. godine formirano Srpsko nacionalno veće Ivanović je postao predsednik njegovog Izvršnog odbora za severno Kosovo. Sa tog mesta smenjen je 2001. godine. Kad su vlade SRJ i Srbije formirale Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju, postavljen za šefa Službe za ekonomski razvoj i rekonstrukciju.  Od 2008. nalazio se mestu državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Bio je član Socijaldemokratske partije koja više ne postoji. Bio je instruktor i međunarodni karate sudija. Bio je i predsednik karate kluba „Trepča“.

Bio je oženjen i imao četiri sina – Nikolu, Žarka, Janka i najmlađeg Bogdana, kog je dobio u braku sa suprugom Milenom.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

DA LI ZNATE otkud uopšte srpska Nova godina-SREĆNA PRAVOSLAVNA NOVA 2018. GODINA!!!

  • Izvor: Mondo.rs

Da li znate otkud uopšte srpska Nova godina, i da li se spremate za slavlje?

Srpska nova godina se dočekuje 13. januara zato što je po julijanskom kalendaru tada kraj stare godine. 

Julijanski ili stari kalendar, koji je uveo Julije Cezar 46. pre nove ere koristio se do 1582. godine kada je papa Grgur 13. uveo nov kalendar.

Na prvom vaseljenskom saboru u Nikeji hrišćanska crkva je prihvatila julijanski kalendar za svoj zvanični. Prve su ga prihvatile Italija, Poljska, Portugal i Španija, a ubrzo zatim uvele su ga i ostale katoličke zemlje.

Protestantske zemlje prešle su na novi kalendar mnogo kasnije, a pravoslavne tek u 20. veku, s tim što neke pravoslavne crkve nikada nisu prešle na ovaj kalendar.

Zato se u Srbiji, ali i u Crnoj Gori, Makedoniji, Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji, Gruziji… i dalje nova godina dočekuje 13. januara.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

“Škoda karok“ dobitnik prestižne nagrade “Zlatni volan“!!!

  • Autor: PR tekst
“Škoda karok“ model izabran je za najbolji automobil u kategoriji “mali SUV“, po izboru čitalaca časopisa “Bild am Sonntag“ i “Auto Bild“.
 
Ovi auto-časopisi nagradili su novu “škodu karok“ “Zlatnim volanom“. Čitaoci iz preko 20 evropskih zemalja su glasali za “karok“ u finalu kategorije “mali SUV“. Na kraju je stručni žiri izabrao “škodu karok“ kao pobednika nakon brojnih izazova i test vožnji.

foto youtube

– Sa “karok“ modelom koji postavlja standarde u mnogim oblastima, nastavlja se naša uspešna SUV kampanja. “Zlatni volan“ pokazuje da sa “karok modelom“ nudimo najatraktivniji paket opreme u kategoriji kompaktnih SUV vozila – rekao je član Upravnog odbora “Škode“ za tehnološki razvoj Christian Strube.
 
“Zlatni volan“ je jedna od najpoželjnijih nagrada u auto industriji u Evropi. Ove godine ukupno 42 modela su učestvovala u takmičenju, podeljena u sledeće kategorije: mala i kompaktna vozila, veliki i srednji terenci i sportski automobili.
 
“Škoda karok“ model se takmičio u kategoriji “malih SUV“ automobila sa 12 kandidata, što je bila kategorija sa najviše učesnika. U izazovu test vožnje u gradu Baloku, u severnoj Italiji, finalisti su ocenjeni od strane žirija, koji je sastavljen od 53 stručnjaka, uključujući inženjere, poznate ličnosti, dizajnere i urednike vodećih evropskih auto-časopisa.
U tipičnom “Škoda“ stilu “karok“ je impresionirao sudije kvalitetima kao što su udobnost i unutrašnji prostor. Pored toga, žiri je dodelio više bodova za online povezivanje. Takođe, “karok“ impresionira najnovijom generacijom navigacionog sistema koji funkcioniše preko ekrana osetljivog na dodir.
 
“Karok“ je prva “škoda“ koja u ponudi ima digitalnu instrument tablu. Zahvaljujući LTE modulu i WI-FI hotspotu, putnici u “škodi karok“ uvek su na mreži. Osim toga, kompaktni SUV impresionira svojim snažnim pogonom i šasijom.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

Snažna i hrabra vojska, opremljena i obučena, kao što je Vojska Srbije, garant je mira, slobode i nezavisnosti!!!

  • Izvor: novosti.rs

Snažna i hrabra vojska, opremljena i obučena, kao što je Vojska Srbije, garant je mira, slobode i nezavisnosti, poručio je danas ministar odbrane Aleksandar Vulin sa prijema povodom novogodišnjih i božićnih praznika.

„Godina iza nas bila je godina u kojoj je Vojska Srbije (VS) pokazala svoju snagu, organizovanost, vrlinu. Jačali smo, unapređivali se, obučavali, naoružavali, opremali, ali, iznad svega- razmišljali o pripadnicima vojske“, rekao je ministar odbrane.

VS ispunjava sve svoje misije, ističe Vulin, uvek na prvom mestu brinući o miru, stabilnosti i sigurnosti zemlje, o bezbednom životu svakog građanina i da je vojska, kao i uvek u istoriji, tu da podeli dobro i loše sa svojim narodom, sa svojom zemljom, „da bude baš onakva kakva je naša zemlja i narod zbog koga je nastala – hrabra, ponosna, sigurna i iznad svega svoja“.

„Trudili smo se da popravimo matrijalni položaj naših pripadnika, povećali smo plate, dnevnice, obezbedili smo značajan broj stanova, a sada, zahvaljujući naređenju vrhovnog komandanta i podršci cele vlade, očekujemo da će biti pokrenut i proces masovne stambene izgradnje za pripadnike bezbednosnog sektora“, rekao je Vulin.

Ministar, koji kaže da je ponosan na svakog pripadnika vojske, kao najvažnijeg i najznačajnijeg dela VS „na njihov rad, samopregor, neumorni, žilavi, tvrdoglavi pristup svakodnevnom radu i shvatanju sveta, u kome nema mesta za reč neću i ne mogu, svet u kome se svaki dan iznova dokazuje koliko se voli Srbija i za nju živi, radi, uči“.

„Ovo je Vojska Srbije, vojska zemlje koja sama odlučuje o sebi, koja donosi svoje odluke, koja nikada drugima neće raditi ono što su činili njoj, zbog koje možemo da osećamo samo ponos i sigurnost, da su vremena pred nama vremena mira, sigurnosti, uspona i rasta“, rekao je Vulin na prijemu u Domu Garde.

Vojska je, kaže ministar, uvek bila tu, čuvala mir, način života, sigurnost, stabilnost i kada je bilo najteže, podvlači on, u trenucima migrantske krize i kada je trebalo braniti zemlju od elementarnih nepogoda – vojska je bila tu.

„Kao čuvar naše tradicije, najviših vrednosti, čuvar slobode, VS postoji zbog čuvanja slobode, prava našeg naroda da postoji, da govori svojim jezikom, piše svojim pismom, misli svojom glavom. Snažna i hrabra vojska, opremljena i obučena, baš takva kakva VS jeste i kakva će tek da bude, jeste garant mira, slobode i nezavisnosti i našeg prava da sami odlučujemo ko su nam prijatelji, a neprijatelji i nas sami onako prepoznaju i pronađu, i bez naše želje i volje“, kaže ministar.

Vojska je, tvrdi Vulin, kao i uvek u istoriji, delila sudbinu svog naroda i kada je bilo najteže i kada je trebalo štedeti i odricati se, VS je to činila, te zato danas, kaže ministar, „kada vidimo da su stvari u Srbiji krenule na bolje, da je i državna kasa punija, da više radimo i zarađujemo, država se zahvaljuje svojoj vojsci, pošto je obezbedila najveće povećanje baš pripadnicima vojske i tako što je obezbedila mogućnost da se školuju, napreduju, da ostanu duže“.

„Vojska svoj narod voli, baš koliko i narod voli svoju vojsku. Nema uspešne Srbije bez uspešne vojske, nema slobodne Srbije bez moćne i snažne vojske. Naša politika vojne neutralnosti podržana je politikom i voljom čitavog naroda, ali i snagom vojske da iza odluke o vojnoj neutralnosti stoji, da čuva našu slobodu, nezavisnost“, rekao je ministar odbrane.

Kako je naglasio, deca zbog kojih postojimo deca su koja će živeti u sigurnoj i slobodnoj Srbiji, jer je vojska moćna, sigurna, opremljena i naoružana. 

„Dragi prijatelji, u ime predsednika Republike i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića, želim da vam čestitam Božić i Novu godinu i da vam poželim godinu koja će biti vredna ponavljanja, a mi u njoj vredni ponavljanja i sećanja. Živela Vojska Srbije, živela Srbija“, rekao je Vulin.

Na prijemu povodom novogodišnjih i božićnih praznika koji su organizovali ministar odbrane Aleksandar Vulin i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković u Domu Garde, prisustvovali su diplomate, ministri u vladi, predstavnici Narodne skupštine, patrijarh srpski Irinej, predstavnici verskih zajednica i ličnosti iz kulturnog i javnog života.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

Vlada Srbije donela uredbu o zabrani uvoza robe za mučenje i smrtnu kaznu!!!

  • Izvor: novosti.rs

VEŠALA, giljotine, električne stolice, gasne komore, smrtonosne injekcije, biber sprejevi, šokeri, „upaljači“ za paralisanje, ali i lisice i zavrtnji za palčeve i prste, stolice opremljene okovima, kreveti u obliku kaveza… Svi ovi predmeti namenjeni sprovođenju smrtne kazne, mučenju ili kažnjavanju – više ne mogu da se uvoze u Srbiju! Tako kaže Uredba o izvozu i uvozu robe koja bi se mogla koristiti za izvršenje smrtne kazne, mučenje ili drugo okrutno, neljudsko ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje. Doneta je 28. decembra minule godine, a mnogi će se zapitati, da li je moguće da se ovim spravama, uopšte, do sada i trgovalo.

Iza ove nesvakidašnje, pomalo intrigantne Vladine uredbe, zapravo se krije usklađivanje nacionalnog sa zakonodavstvom Evropske unije. Ovakva uredba, koja na jednom mestu kontroliše međunarodnu trgovinu spravama za mučenje, prvi put je doneta pre četiri godine. Ali, ni pre toga uvoz i izvoz ove robe nije bio slobodan, već je kontrolisan po više različitih osnova.

– Usvajanjem ove uredbe, koja je deo pregovaračkog poglavlja 30 otvorenog u decembru 2017. godine, u potpunosti smo usaglasili zakonodavstvo sa Evropskom unijom u ovoj oblasti – kaže Jasmina Roskić, načelnik Odeljenja za međunarodne sporazume i spoljnu trgovinu kontrolisanom robom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. – U EU ovakva uredba postoji od juna 2005. godine, a sastavni je deo zajedničke trgovinske politike Unije.

Novom Uredbom udaren je embargo i organima vlasti. Tako čuvari reda ne smeju da koriste uređaje za obuzdavanje zadavanjem električnih šokova, lisice za palčeve i prste, zavrtnje za stiskanje palčeva i prstiju, kao i nazubljene i nenazubljene lisice i zavrtnje, palice i pendreke izrađene od metala ili drugih materijala sa metalnim šiljcima. Zabranjeni su i okovi u obliku poluge, okovi za noge sa utegama i zbirni lanci. Nedozvoljeni su i bičevi, knute, devetostruki bičevi, oni sa bodljama, kukama, šiljcima, metalnom žicom…

Kako kaže Jasmina Roskić, do 2014. godine, trgovina ovih naprava, delom je kontrolisana preko Nacionalne kontrolne liste naoružanja i vojne opreme, hemijske supstance su kontrolisane posebnim dozvolama, dok je uvoz i izvoz pojedine robe omogućen tek stupanjem na snagu novog Zakona o oružju i municiji, marta 2016. godine. Na toj „listi“ su prenosno oružje sa električnim pražnjenjem za zadavanja električnog šoka, električne šok palice, električni štitovi, pištolji za omamljivanje i električni paralizatori poznatiji kao „šokeri“ i „tejzeri“.

– Odredbama Uredbe definisano je da je zabranjen uvoz ili izvoz – vešala, giljotina, oštrica za giljotine, električnih stolica, hermetičkih komora, osim ako se dokaže da će se ta roba koristiti isključivo radi javne izložbe u muzeju – kaže Roskićeva. – To se dokazuje potvrdom Ministarstva kulture i samo u tom slučaju navedena roba uvozi se uz dozvolu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Uz to, uređaji za električne šokove, lisice za palčeve i prste, zavrtnji za stiskanje palčeva i stiskanje prstiju, nazubljene i nenazubljene lisice i zavrtnji, razni okovi, uvoze se ili izvoze na osnovu dozvole Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Da li je, međutim, prethodnih decenija iko odgovarao zbog trgovine jezivim spravama, u ovom ministarstvu ne znaju, ali potvrđuju da će ubuduće kažnjavanje za nedozvoljenu trgovinu ovim sredstvima biti po odredbama Krivičnog i Zakona o prekršajima.

CRNO TRŽIŠTE

KOLIKO je važna ova uredba svedoči i slučaj iz SAD, od pre nekoliko godina. Svi svetski mediji pisali su o slučaju osuđenika na smrt koji je umirao u najvećim mukama, jer je eutanaziran nekvalitetnom injekcijom. To se dogodilo jer je EU zabranila izvoz ovih preparata, pa su izvršioci kazne u Americi po svemu sudeći hemikaliju nabavili na „crnom tržištu“.

EVROPSKE VREDNOSTI

UREDBA EU zasnovana je na Konvenciji o ljudskim pravima UN i Povelji EU o osnovnim ljudskim pravima u kojoj je navedeno da niko ne može biti izložen torturi, ili neljudskom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju. Navedena Povelja, takođe, zabranjuje izvršenje smrtne kazne – kaže Roskićeva. – Jedan od osnovnih ciljeva spoljne politike EU je da promoviše usvajanje osnovnih ljudskih prava i u državama nečlanicama. Naša zemlja je usvajanjem ove uredbe pokazala posvećenost evropskim vrednostima.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

ZA uspostavljanje jedinstvenih šaltera u gradovima obezbediće se sredstva iz budžeta!!!

  • Izvor: novosti.rs

DA bi preneli vlasništvo nad polovnim automobilom naši ljudi moraju da posete četiri institucije i osam šaltera, da podnesu osam dokumenata, od kojih će četiri sami popuniti, da plate sedam pojedinačnih taksi u iznosu od 14.634 dinara, a za sve ovo potrebno im je najmanje pet dana!

U poređenju sa drugim evropskim zemljama Srbija prednjači ne samo po broju neophodnih papira koje građani sami dostavljaju za ostvarivanje svojih prava, već i po broju šaltera u čiji će red morati da stanu da bi završili posao.

Kako bi se izbeglo bespotrebno čekanje i trošenje novca, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) uvodi instituciju jedinstvenog upravnog mesta koja će biti most sa svim organima sa kojima bi stranka direktno komunicirala radi ostvarenja jednog ili više prava. To znači da će stranka podnositi samo jedan zahtev na jedinstvenom šalteru, gde će dobiti sve relevantne informacije, komuniciraće samo sa jednim organom i, na kraju, na tom mestu dobiće i odgovarajuće rešenje.

– Institut jedinstvenog upravnog mesta u najvećoj meri predstavlja mehanizam koji omogućava da javna uprava postane servis građana i privrede – kažu u MDULS. – Pojedine jedinice lokalne samouprave su samoinicijativno, kroz osnivanje jedinstvenih šaltera, već krenule u pravcu pojednostavljenja upravnih postupaka i procedura i poboljšanja položaja stranke.

Kako sve neophodne podatke organi razmenjuju besplatno i kako se stranke ne opterećuju popunjavanjem formulara i obrazaca za izdavanje dokumenata odnosno javnih isprava idući od šaltera do šaltera, to se uz pomoć ovog instituta i za stranku i za instituciju ostvaruju značajne uštede.

– Za građane nije važno sa koliko ljudi i u kom vremenu završimo određeni proces, već da li smo ih u tom procesu maksimalno ispoštovali – kaže Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave. 

– Jednošalterski koncept je korak dalje u našim naporima da stvorimo baš takvu upravu koja konstantno iznalazi načine da unapredi usluge koje pruža.

On naglašava da jedinstveno upravno mesto deluje kao primarno kontaktno mesto građana i uprave bez obzira na to koju uslugu traže. Budući da ima varijacija, u planu je da se naredni period iskoristi za testiranje od tri do pet opština i utvrdi koja forma najviše odgovara našem podneblju.

– Najvažniji uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi jedinstveno upravno mesto zaživelo u punom obimu u našoj zemlji tiču se uspešnosti i efikasnosti primene odredaba o razmeni podataka i činjenica iz službenih evidencija, kao i efikasnosti razvoja i funkcionisanja e-uprave, što podrazumeva umrežene i operativne državne institucije – objašnjavaju u MDULS. – U ovom delu je bitno i pojednostavljenje zakonske regulative u svim oblastima kroz proces usklađivanja posebnih zakona kojima su regulisani posebni upravni postupci sa odredbama ZUP-a.

OBEZBEĐEN NOVAC 

ZA uspostavljanje jedinstvenih šaltera u jedinicama lokalne samouprave obezbediće se sredstva iz budžeta, oko 48 miliona dinara, kako bi od tri do pet opština dobilo priliku da u skladu sa određenim kriterijumima za izbor u ovoj godini, i drugim potrebnim preduslovima, uspostave svoja jedinstvena upravna mesta i odgovore svim izazovima dobre uprave.

NEMA AGENCIJE
UVOĐENjEM jedinstvenog upravnog mesta građani više neće trošiti novac na razne agencije, poput onih za registraciju vozila, koje su umesto njih stajale u redovima. Na jednom mestu će moći da se prikupljaju sve takse i porezi.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je danas Božić srpskom patrijarhu Irineju, sveštenstvu Srpske pravoslavne crkve i vernicima!!!

  • Izvor: novosti.rs

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je danas Božić srpskom patrijarhu Irineju, sveštenstvu Srpske pravoslavne crkve i vernicima.

Na zvaničnom nalogu predsednika republike na Tviteru piše:

„Vaša Svetosti, Vama, episkopima, sveštenstvu, monaštvu i vernicima Srpske pravoslavne crkve, od srca čestitam praznike Hristovog rođenja i želim srećnu i blagoslovenu Novu 2018. godinu.“

Predsednik Srbije je i noćas u ponoć takođe na toj društvenoj mreži objavio poruku i čestitao građanima praznik.

„Mir Božji – Hristos se rodi!“, napisao je Vučić nekoliko minuta posle ponoći.

U božićnoj čestitki koju je uputio u petak, predsednik Srbije je poručio:

„Neka nas rođenje Bogomladenca nadahne da osnažimo vrline mira, ljubavi i tolerancije i da dane praznika provedemo u miru, radosti, blagostanju i svakom dobru“.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik čestitao je Božić patrijarhu Irineju, arhijerejima, sveštenstvu i vernicima, koji ovaj praznik obeležavaju po Julijanskom kalendaru, i istakao da praznik Hristovog rođenja uvek iznova podseća da su ljubav, poštovanje, zajedništvo i solidarnost temeljne vrednosti na kojima se gradi vera u opšti napredak.

„Dan Hristovog rođenja velika je radost za sve hrišćane koji nas uvek iznova podseća da su ljubav, poštovanje, zajedništvo i solidarnost temeljne vrednosti na kojima se gradi poverenje, vera i nada u bolje sutra i opšti napredak“, naveo je Dodik.

Uz tradicionalni pozdrav „Mir Božiji – Hristos se rodi!“, Dodik je svim pravoslavnim vernicima poželio da ovaj veliki praznik proslave u miru, dobrom zdravlju i sreći sa svojim najbližim, saopšteno je iz kabineta predsednika Republike Srpske.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

Danas je Božić-MIR BOŽIJI, HRISTOS SE RODI!!!

  • Izvor: kurir.rs

Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista. Mada je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, koji se naziva i praznikom nad praznicima, najinteresantniji srpski običaji vezani su upravo za Božić i praznike koji ga prate. Tih nekoliko nedelja oko Božića predstavljaju najlepši i najsvečaniji period tokom čitave godine. Božić je posebno praznik dece i porodice.

MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI! – VAISTINU SE RODI!

Na današnji dan ljudi se, umesto uobičajenog oslovljavanja pri prvom susretu, pozdravljaju objavljujući rođenje Isusovo, položajnik donosi sreću domaćinstvu, a hrana se nudi divljim zverima i neprijateljima

Nijedan praznik ne sadrži više narodnih običaja koji su se održali do današnjih dana kao Božić. Najrasprostranjeniji su: polaganje badnjaka,mešenje česnice, pečenje pečenice, mirbožanje, položajništvo, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, a ima i mnogih drugih… Na Božić ljudi se, umesto uobičajenog oslovljavanja pri prvom susretu, pozdravljaju sa „Hristos se rodi!“ i „Vaistinu se rodi!“.

Slama i česnica

1. Uoči slavlja, svaki dom se simbolično pretvara u onu vitlejemsku pećinu u kojoj se , u siromaštvu, rodio Isus Hristos

Uoči Božića pod u kući posipa se slamom, čime se dom pretvara u onu vitlejemsku pećinu u kojoj se rodio Hristos, i u kojoj je slama bila prostrta da bi ležala stoka. U seoskim kućama slama na podu ostaje i po tri dana, a u gradovima ova je simbolika svedena na rukovet slame koja se postavlja uz badnjak.

Pijukanje pilića

Slama se, pre nego što se unese, jedan krug obnosi oko kuće, a zanimljiv je i vrlo star običaj da tada neko od starijih oponaša kvocanje kvočke, dok deca idu za njim i pijuču. Veseli domaćin tada pred njih baca raznovrsno žito, tobože hraneći „svoje piliće“. Paganski koreni ovog običaja nejasni su (neki smatraju da se kvocanjem i pijukanjem pozivaju duše umrlih predaka, za koje se verovalo da se nalaze u telima životinja), a među tumačenjima novije simbolike preovlađuje sledeće: kao što kvočka pod krila prikuplja svoje piliće i zagreva ih materinskom ljubavlju, tako je i Hrist došao da sve ljude zbliži i složi u jednu hrišćansku zajednicu i zagreje ljubavlju; a kao što se pilići hrane žitom, tako je i on ljude nahranio i napojio svojom naukom, jer je govorio: „Ko je gladan neka dođe k meni i ja ću ga nahraniti, i ko je žedan neka dođe k meni da pije vode žive.“

Novac od zlata ili srebra

Za česnicu koja se na Božić mesi veruje se da je dobila takvo ime zato što se mesi za česti (u čast) Isusa Hrista, ili što se lomi na česti, odnosno na onoliko delova, koliko u domu ima ukućana. Novac koji se u česnicu stavlja treba da je od zlata ili srebra, dakle od plemenitog metala za koji rđa ne prianja, jer je to dar novorođenom Hristu.

Badnjak

2. Prema jednom predanju, pred Božić i rođenje novog boga stari Srbi su kip paganskog božanstva Badnja bacali u vatru

Jedno od predanja o poreklu badnjaka kaže da je kod starih Srba, još dok su bili mnogobošci, postojao neki bog Badnja, čiji je kip bio deljan od drveta. Kad su primili hrišćanstvo, uoči dana kad se novi bog rodio, Srbi su svog starog Badnju bacili u vatru, a u sećanje na taj čin običaj se ponavlja na svako Badnje veče.

Poreklo badnjaka je, ipak, mnogo starije. Još su Jevreji imali praznik Senica ili Šatora, koji je padao u jesen, kad su pravili senice, zaklone od lisnatih grana i pod tim senicama boravili sedam dana, u znak sećanja na putovanje jevrejskog naroda iz Egipta u obećanu zemlju. U hrišćanstvu, badnjak simbolički predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je Josif založio u hladnoj pećini kad se Hristos rodio.

Crkva badnjaku daje ovaj smisao: grejući se oko badnjaka, ukućani se zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom, a svetlošću njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja.

Ranije na selu, a ponegde i danas, na Badnji dan, pre nego što se sunce rodi, jedan od ukućana ode u šumu i izabere mlado – obavezno cerovo! – drvo. Pre nego što zamahne sekirom, pospe drvo žitom i pozdravi ga: „Dobro jutro i čestiti ti Badnji dan!“ Odsečeno drvo okreše, odnese kući i uveče stavi u vatru. Kad pregori, donji se kraj nosi oko torova i štala, a nagoreli kraj ostavlja se za položajnika. Zbog toga što se na taj dan pali badnjak, i dan se zove Badnji dan.

Između dva svetska rata običaj je bio da vojska i oficiri iz Topčidera donesu badnjak za dvor, a posle toga oficiri su išli u Oficirski dom, uzimali badnjake za svoje jedinice i odlazili u kasarne da slave Badnje veče. Sačuvan je samo jedan snimak ove ceremonije, i to iz 1940. godine.

Danas se u gradovima badnjak kupuje na pijaci od seljaka, ali mu je simbolika ista.

Ko je položajnik

3. Ritualni gost prva je osoba koja uđe u kuću i dužnost mu je da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinima

Položajnik je ritualni gost, prva osoba koja uđe u kuću na dan Božića. Prva dužnost položajnika (negde ga zovu i „radovan“) jeste da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu. Čim pređe prag (a pazi da to učini desnom nogom), položajnik prilazi šporetu i krajem badnjaka džara vatru da izbiju varnice. Pri tome govori: „Ovoliko ovaca i novaca, trnaka i krmaka, konja i volova, krava i teladi, života i zdravlja, sreće i berićeta i svakog napretka, neka da Bog!“… ili nešto slično.

Posle mirbožanja (domaćin i položajnik prislanjaju obraz uz obraz i govore „Hristos se rodi!“ i „Vaistinu se rodi!“…) položajnik daruje ognjište, tj. na kraj ognjišta sa istočne strane stavi novac, malo posedi, popije (najčešće) vruću rakiju, pozdravi se i ode. Na odlasku i položajnik se daruje, čarapama ili peškirom, jabukom ili kolačem.

Za položajnika i džaranje vatre gornjim, pregorelim delom badnjaka veruje se da predstavljaju mudrace sa Istoka i njihovo gatanje po zvezdama, jer kao što su oni svoje gatanje izvodili iz jata nebrojenih nebeskih zvezda, tako i položajnik, gatajući po varnicama iz vatre, izjavljuje svoje želje domaćinu i njegovom domu. Naš najpoznatiji etnolog Veselin Čajkanović smatrao je da je položajnik (polaženik) inkarnacija mitskog pretka koji se pojavljuje u svim najvažnijim trenucima u životu njegovih potomaka – o Božiću, slavi, o rođenju, svadbi i prilikom smrtnog slučaja.

Verovanja i brojni rituali

4. Oko Velike Morave na Božić se umiva na sekiri, sa oštricom okrenutom naviše. Kad na Božić pada sneg, veruje se da će godina biti rodna


U naseljima oko Velike Morave je običaj da se na Božić ustaje rano i umiva na sekiri sa oštricom okrenutom naviše. Posle umivanja uzima se u usta pupoljak drena i guta s vinom. Umivanje na sekiri simboliše spiranje prljavštine i sasecanje greha, dren zdravlje, a vino krv Isusovu.

Badnja nedelja je nedelja pred Božić. Tih dana se ne šiša, ne brije i ne seku se nokti, da se ne bi „seklo“ zdravlje, a deca se ne tuku, da im se ne pojavljuju čirevi po telu.

Mirenje zavađenih

Lep se običaj pominje u Risnu: na Božić, u crkvi posle jutrenja svi se ljube jedan s drugim, i tako se tada izmire mnogi koji su i dugo vremena bili u zavadi.

U mnogim mestima se smatra da su dani između Božića i Bogojavljenja nekršteni dani, jer je Isus kršten tek na Bogojavljenje. Veruje se da se tih dana natprirodna bića – vampiri, karakondžule, nekrštenici i sotone – kreću noću i pakoste ljudima. Zato se ne sme ići noću na raskrsnice, groblja, pod mostove i vodenice, jer su to njihova staništa. U te dane, takođe, ne treba posle večeri i noću piti vodu.

Na Kosovu se kaže da karakondžula predveče zasedne na strehu iznad kućnih vrata, i tu čeka: čim ko iziđe napolje, odmah mu stavlja sač na glavu, uzjaše ga, pa ga istera iz dvorišta napolje i otera u kakvu reku, i tu ga tera kroz vodu sve dok petao ne zapeva ili magare ne zariče, a onda ga pusti.

U aleksinačkom Pomoravlju veruje se da će dete, ako se rodi u nekrštene dane, snaći velika nesreća u životu. Ako pak neko umre tih dana, bodu ga iglom ili glogovim trnom da se ne povampiri, da ne postane vukodlak.

U nekim mestima na Božić se nosi „vuku večera“: od svakog jela spremljenog u kući uzme se pomalo, pa se ostavi na raskršću, uz reči: „Eto, vuče, večeraj sad kod mene, i nemoj više nikako…“ Sličan običaj je i na Kosovu: mnogi na Badnje veče iznesu sofru pred kuću i na nju stave sve što su zgotovili za večeru, pa onda počnu da dozivaju na večeru svaku štetnu zverku i svoje neprijatelje po imenu, govoreći: „Vuci, mečke, lisice, zajci, tvorovi, psi, ljudi, i svi koji nama zlo mislite, dođite na večeru… Ako sada ne dođete na večeru, a vi za godinu dana nemojte dolaziti u naš obor na večeru ni po večeri, jer ćete biti pišman!“


Da sve ide od ruke

Kad na Božić pada sneg, veruje se da će godina biti rodna. Ne valja ni zbog ljudi, ni zbog stoke, ni zbog letine, da na Božić bude jugovina ili kiša.

Dobro je na Božić, posle ručka, otpočeti svaki rad. Tada se ženska deca uče da pletu, projašu se konji ili se započne drugi posao, da bi ljudi cele godine bili vredni i da im poslovi idu od ruke.

Što se Nove godine tiče, veruje se da će godina biti rodna ako na Novu godinu pada sneg ili bude oblačno. Na Kosovu se smatralo da ako devojka ne može da se uda, treba uoči Nove godine da prenoći u tuđoj kući, pa će odmah biti isprošena. U Negotinskoj Krajini, opet, veruju da se za Novu godinu ne treba svađati, jer će posvađane cele godine terati baksuz, a ljudi najviše strahuju da ih na taj dan neko ne prevari, jer će ih cele godine varati… Veruje se da izjutra na Novu godinu treba piti vino našte srca, da bi se dobila nova krv.

Vuk Stefanović Karadžić je u „Rječniku“ opisao kako Srbi slave Božić:„Kad se poodjutari, pošto namire stoku, onda sjedu za ručak, ali prije izbace nekolike puške pa se iskupe oko sofre, te se mole Bogu (držeći svako po jednu voštanu sveću u rukama) i mirbožaju se, tj. izljube se svi redom govoreći: ‚Mir božji! Ristos se rodi, vaistinu rodi, poklanjamo se Ristu i Ristovu roždenstvu.‘ Po tom domaćin pokupi sve one svijeće u jednu rukovet i usadi u žito, koje stoji na sofri u kakvoj karlici ili u čanku te ondje malo pogore, pa ih zrače onim žitom. Ono žito daju poslije žene kokošima da nose jaja. Kad počnu ručati neki najpre okuse sira, neki pečenice itd., ali rakije mlogi ne piju prvi dan zbog vrućice. Oko pola ručka ustanu u slavu i lome kolač kakogod i o krsnom imenu, samo što nema koljiva. Na Božić se obično ruča s vreće (prostre se prazna vreća mesto čaršava ili po čaršavu) i sofra se ne diže (niti se kuća čisti) za tri dana. Prvi dan Božića niko nikome ne ide u kuću osim položajnika… Od slame, s kojom se na Badnji dan kvoče i pijuče, ostavi domaćica ponešto, pa kad nasaćuje kokoši, pod svaku metne pomalo.“

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

Badnji dan u gradu na Moravi!!!

  • Autor: media-ps.rs

Čuprija- U ovom malom gradu na obali Velike Morave, kao i svuda, u svim gradovima u Srbiji, tiho je i svečano na Badnji dan.

Grad je okićen svetiljkama, domovi lampicama, a užurbane domaćice poranile su da bi dokupile još nešto, da bude bogata trpeza ove svečane večeri. Domaćini su sa svojim mladjim naslednicima već bili poranili da naseku badnjak, i da pristave odmah posle toga i prase da se peče. Tradicionalno, pečeno prasence za Božić. Već posle podneva, ulice su polako opustele, svi su se povukli u svoje domove da se pripreme za Badnje veče.

Crkva obavijena jutarnjom iznaglicom, spremna je da primi prve vernike.

foto Marko Zdravković / Prokić Saša

Naš domaćin, Staniša ilić, zajedno sa svojim sinom, Daliborom, je već išao da naseče badnjak, i uveliko su se spremali da peču prase kada je novinar našeg portala naišao. Vredna domaćica Gordana spremala je razne djakonije za Badnji dan i Božić.

Ostavili smo ih da nastave sa spremanjem.

Vreme je da u duhu pravoslavlja i naš novinar  ode svojoj kući i tamo sa svojom porodicom u miru čeka Badnje veče…i BOŽIĆ…..

PRIJATNO BADNJE VEČE ŽELI VAM PORTAL www.media-ps.rs

 

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI

Pravoslavni vernici danas slave Badnji dan i Badnje veče !!!

  • Autor: media-ps.rs

Badnji dan je naziv dobio po grani hrasta, odnosno badnjaku koji se na taj dan seče, unosi u kuću i pali.

Postoji mnogo običaja koji se vezuju za ovaj dan. Možda se više poštuju u nekim zabačenijim delovima Srbije, ali domaćini bi trebalo još ranom zorom da krenu u sečenje badnjaka, koje potom do same večeri drže uz kuću, pre unošenja i stavljanja na ognjište. Danas su običaji prilagođeni vremenu u kojem živimo, pa se badnjak često kupuje na pijaci veče pre ili u samo jutro Božića, unosi u kuću i stavlja pored ili blizu slavske ikone. 

Trpeza na Badnji dan mora biti posna, a najčešće se sprema podvarak, riba, prebranac uz krompir salatu ili  kiseli kupus. Uz ručak se popije čaša crnog vina u koje je dodato seme drena, za zdravlje i sreću porodice. Na stolu bi trebalo da se nađe suvo voće i žitarice.

Običаj sečenjа bаdnjаkа se vezuje zа vitlejemske pаstire. Oni su, nа znаk Zvezde dа se rodio Hristos Spаsitelj, nаsekli grаne badnjaka i poneli u pećinu dа nаlože vаtru i ogreju Hristа i njegovu mаjku. 

Na Badnje veče, domaćin u kuću unosi badnjak, slamu i pečenicu. Slama se posipa po kući,a naročito oko stola gde će biti poslužena večera. Nekada se hrana na Badnje veče služila na slami rasprostrtoj po podu i jelo se isključivo rukama. Metalni pribor za jelo nije bio dozvoljen. Badnjak se polaže na ognjište, pali se sveća, očita molitva, a zatim se pristupa posnoj večeri i uživa u porodičnom miru. Veruje se da na ovaj dan ili veče treba vratiti sve pozajmljeno i pomiriti se sa svima sa kojima ste bili u zavadi, kako bi cela naredna godina protekla u miru i slozi. Običaj je da se na Božić nigde ne ide u goste, jer su naredna dva dana tome namenjena, već da porodica taj najsrećniji pravoslavni praznik provede u domu u kome živi u toploj porodičnoj atmosferi.

Jelovnik za Badnje veče ponavlja se iz godine u godinu i gotovo nikada se ne menja. Od jela, na stolu, pored hleba i soli, treba da se nađe i riba pržena na ulju, presan kiseo kupus preliven uljem, rezanci s orasima, turšija, med, vino i pasulj (obično prebranac).

Svaki deo ove praznične posne trpeze ima svoju simboliku. Badnjačka pogača simboliše samog Gospoda Isusa Hrista („Ja sam hleb živ, koji siđe sa neba; koji jede od ovog hleba živeće va vijek; i hleb koji ću ja dati za život svijeta“ – Jovan 6.51).

Riba, kao i hleb, simboliše Gospoda Isusa Hrista, jer na grčkom jeziku, preko koga su naši preci primili hrišćanstvo, riba je IHTHIS, a to je skup inicijala Isusa Hrista.

So simboliše silu božansku, koja čuva delo božje, kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži.

Vino predstavlja krv Spasiteljevu kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske, dok med simboliše sladost večnog života.

Pored toga, na sto se postavlja božićna sveća i sito ili tepsija u koju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke, žito, kukuruz, novac, suve šljive i orahe. Sve to simbolično predstavlja želju za berićetom i dobrim životom u kući.

PRETHODNE VESTI

NAJNOVIJE VESTI